I to je život fudbalera: Roditelji me sa dve godine ostavili u sirotištu, sad mi traže pare

Ima već devet godina kako je Arsenal izdvojio čak 20.000.000 evra kako bi Lukasa Pereza doveo u London. Omaleni Španac nije se baš najbolje snašao u Premijer ligi i kako to obično – mada ne uvek – biva sa igračima koji su prinuđeni da naprave korak unazad ispao je iz fokusa javnosti. Sad mu je već 36 godina, već dve i po sezone se smucao po nižim ligama Španije, da bi onda stigao neočekivan poziv iz Ajnhdovena, pa se Perez vratio u elitu. Onu pravu, evropsku, u Ligu šampiona.

Neočekivan epilog, mada je Perez navikao na takve. Jer svašta je on morao da preživi da bi došao do ovde. Lukasova životna priča spade u retke zbog koje se čovek naježi.
“Odgajali su mi baba i deda, roditelji mog oca. Jer kad sam imao dve godine, roditelji su me ostavili u sirotištu, pošto nisu mogli ili nisu hteli da se brinu o meni”, počeo je Perez ispovest za emisiju “El Partidazo de Cope”.

Ne da bi kukao, ali bi možda mogao da sve pesimiste među nama uveri da im ipak nije toliko loše koliko misle. Jer…
“Ove sezone dobijem tužbu oca. Traži da mu platim novac za izdržavanje deteta. I to do kraja života. Mesecima sam bio pod velikim stresom, anksiozan, jer sam morao da se oslobodim nekih teških trenutaka iz života”.

Nije mu doduše prvi put.
“Kad sam potpisao za Arsenal, javila se majka, poslala mi je burofaks zahtevajući novac. Ali nije mogla da ga dobije, jer nije ni zavedena kao starateljka. Baba i deda jesu, oni su to i tražili. I kasnije je baka dozvolila ocu da preuzme to starateljstvo. Imao sam sreću što sam imao takve babu i dedu, samo nisu mogli da požive koliko je trebalo”.