Ibrahimović: Nemam novogodišnje želje, ja sam taj koji ih ispunjava

Ko god je ispraćakući 2019. godinu poželeo da se Milan vrati u vrh Serije A, želja mu je godinu dana kasnije uslišena. Slučajno ili ne, kao deo te želje ili spletom okolnosti, na putu do ostvarenja takvog scenarija predvodnik Rosonera bio je Zlatan Ibrahimović, švedski napadač koji je po povratku u italijanski klub pokazao da su godine za njega samo brojka bez velikog značaja.

Posle dve polusezone na San Siru, Ibrahimović se u razgovoru za Gazetu osvrnuo na period od povratka uz zanimljivo gledište po pitanju novogodišnjih želja.

"Nikad ne tražim ništa za praznike jer sam ja Deda Mraz. Ja sam taj koji donosi poklone za svako od moje dece - njih 27. Dvoje je u Švedskoj, a ostalih 25 u Milanelu. Ove godine smo se dosta radovali. Retko smo gubili. Ne znam da li je to zahvaljujući meni, ali sam imao doprinos svakako. Kad sam došao prošlog januara, Milan je bio dvanaesti, već su mu predvideli sudbinu, ne baš optimistično su mu sudili pre nego što su videli rezultate. Umesto predviđanih neuspeha stigli smo do vrha i sada moramo da nastavimo u istom ritmu", rekao je u svom stilu Ibrahimović.

Rosoneri blistaju od sreće: Pioli, Romanjoli, Teo, Maldini, Krunić... Hakan je blizu, Papu im ne treba

Milan je od povratka Šveđanina uspeo da uspostavi kontinuitet, te je sjajnim rezultatima posle 14. kola lider šampionata na Apeninskom poluostrvu, dok je u Ligi Evrope kao prvoplasirani u Grupi H obezbedio proleće na internacionalnoj sceni i susret sa Crvenom zvezdom u okviru šesnaestine finala. Uspesi su kod golgetera probudili zadovoljstvo, a on ne krije da se u evropskoj prestonici mode oseća kao svoj na svome što je uočljivo i po pristupu na terenu.

"Igrao sam u mnogim timovim i poštujem sve svoje klubove. Stekao sam lepe uspomene, ali Milan je klub u kome se osećam kao kod kuće. Još prvi put kad sam stigao, 2010. godine, osećao sam se kao domaći. Sa Galijanijem i Berluskonijem, saigračima, svima koji su tamo radili, sve je izgledalo kao u toplom domu. Svidelo mi se da sam mogao da budem svoj, a istovremeno sam bio igrač jednog od najvažnijih klubova. Iz tog razloga je Milan za mene vrhunac. Ovde imam mnogo prijatelja, neće mi biti neobično da živim tu čak i kad budem prestao da igram".

Sjajne igre 39-godišnjeg centarfora najbolje oslikava 11 pogodaka na deset susreta ove sezone, koji potvrđuju da Zlatan nije izgubio magiju u nogama koju je imao i tokom prethodna dva mandata u Milanu.

"Magija? Napravio sam je mnogo. Mnogima deluje nemoguće da sa skoro dva metra, mogu da radim što radim. Kad sam bio mali želeo sam i težio ka tome da budem što kompletniji, nisam hteo da budem dobar samo u driblingu, igrom glavom šutu, želeo sam da budem najbolji u svemu. Kompletan sam i u tome je moja magija. Fokusiram se na to što radim i kad zacrtam cilj moram da ga ostvarim. Kada sam na terenu koncentrisan sam 200 posto i isto očekujem od svojih saigrača".

U impresivnoj karijeri, Ibrahimović se okitio brojnim timskim i individualnim priznanjima, ali u bogatoj riznici izostala je Zlatna lopta, priznanje namenjeno najboljem igraču sveta.

"Ne bih menjao 12 titula najboljeg igrača Švedske za jednu svesku. Za mene one predstavljaju potvrdu kvaliteta. Znam mnoge koji su osvajali evropske i svetske titule, Ligu šampiona, Zlatnu loptu, imali divnu godinu, a onda nestali. Ja sam na terenu 25 godina i uvek sam u vrhu. Ovo nije jedan srećni pokušaj i u tome je velika razlika. Pobeda je moja droga. Teško je to objasniti, ali kada sam na terenu moram da pobedim po svaku cenu. Uvek želim pobedu - na treninzima, u mečevima... Previše sam se fokusirao na pobedu. Moj stav se odrazio i na gledište tima. Primer je remi sa Parmom, možda bi pre šest meseci bili srećni, ali ovaj put su svi bili besni, sutradan i dalje. Tako i mora biti", istakao je golgeter lidera serije A.