Idealnih 11 Branka Brnovića: Samo Jokan, Juga i ja znamo kako nam je bilo zbog Deja i Piksija

Od igrača koje ste odabrali, pre svega ovih pozadi, imate zanimljiv miks...
„Radanović je neko koga sam cenio kad sam došao u Partizan. Ostavio je izuzetan utisak na mene. Prvo, dobar čovek, kod mene je to najvažnije. Ne moraš da budeš strašan igrač, ali ako si dobar čovek... Na tom mestu je bilo stvarno izuzetnih fudbalera. Ako ni zbog čega drugog, mesto mu je ovde zbog onog čuvenog gola što je dao za reprezentaciju protiv Bugarske, kad smo otišli na Evropsko prvenstvo. Branko Rašović mi je bio pomoćni trener u Partizanu, mnogo dobar čovek, a o fudbalskim kvalitetima sam slušao od starijih, mislim da zaslužuje da se nađe tu. Jusufi je isto čovek o kom sam mnogo, mnogo slušao“...

U veznom redu opet jedan mlađi, jedan stariji... Jedan nizak, brzanjac, drugi dugonog - Čajkovski i Jokananović. Deluje kao idealan tandem u srcu terena.
“Jokana znam, igrali smo zajedno u reprezentaciji i Partizanu. Sa onom visinom, ne znam dvojicu igrača koji su bili kao on, možda Buskets, na primer. Suvišno je pričati o onome što je dao reprezentaciji i kao igrač Partizana. Te osobine, karakter na terenu, miran, tih, ali nema šta ne završi na terenu”.

S obzirom da odmalena navijate za Partizan, pretpostavljamo da je Moca Vukotić bio jedan od idola, kao i svima.
“O Moci je suvišno bilo šta pričati. Dosta kasno sam ga upoznao, čini mi se posle igračke karijere. Legenda Partizana, veliki igrač“.

Poludesno u navali našao se Mijatović, kojeg su mlađi ljubitelji fudbala zapamtili kao napadača, ali on je bio mnogo više od toga u ranoj fazi karijere.
„On je uvek bio desetka. Jer nije bio igrač koji je igrao samo napred, pomagao je ekipi, vraćao se često”.

U reprezentaciji ipak nije mogao da igra desetku, već malo ofanzivnije...
“Imao si Piksija i Deju, gde ćeš, kako ćeš? Jokan, Juga i ja znamo kako nam je bilo zbog njih (Ha-ha-ha-ha). Njih trojica gore, a mi zatvaramo šta možemo. Bilo je - Bože pomozi! Ali je bila čast igrati sa njima, što sam mnogo puta rekao. Mene često pitaju Peđa ili Dejo? Ne možeš ih uporediti. Dejan je napravio možda više, Peđa je igrao više za ekipu. Dejo uzme loptu, pređe čeiti-pet igrača, individualac. Peđa je mnogo pomagao ekipi. Posebno dok je bio u Partizanu. Posle i u Realu i Valensiji. Pa ne bi napravio to što je napravio da je gledao samo prema napred. Takođe istinska legenda i Budućnosti i Partizana i Real Madrida, gde god da je igrao. Čovek koji posle karijere bude direktor Real Madrida... Tu treba završiti svaku priču”.

Mancea nažalost niste stigli da upoznate...
“Možda mnogi neće staviti Mancea na tu poziciju. Ja sam bio omladinac kad je on igrao za prvi tim Partizana. Oduševljavala su me njegova radovanja, njegovi golovi, sve živo. Onda ta tragedija koja se desila, to me je navelo da stavim njega. Ima tu mnogo špiceva u Partizanu, da ih ne pominjem, ali to kako je on davao golove, kako se radovao, pa tragedija, sve to me je navelo da Dragan Mance bude taj koji predvodi napad Partizana”.

Ako bismo jedno ime izabrali kao 12. igrača Partizana, ko bi to bio?
“Ja cenim svog brata Dragoljuba, koji je bio jedan od boljih levih bekova, ne u Partizanu, nego u Evropi. Samo ono što je napravio Maradoni, da nije takao loptu 90 minuta, mislim da govori dovoljno o njemu, a tehnički, koristio je i levu i desnu nogu, to je bilo neverovatno. Ovako, mnogo ima imena, ne znam iskreno… Ta generacija kad sam ja bio klinac: Zavišić, Prekazi, Vokri… Takođe, jedna meni draga osoba, koju sam upoznao, Paćko Paunović. Eto, njega bih mogao da stavim. Neko ko mi je bio pri srcu kad sam bio tamo i neko ko je mene voleo. On bi mogao da bude taj”.

Da bi sastavio Zvezdinih idealnih 11 Brna je morao da se odrekne svog omiljenog sistema i da “zaigra” sa trojicom pozadi. Razlog? Da bi mogli svi koje je želeo da stanu u vezni red. Takođe, ono što ga razlikuje od većine glasača, jeste odluka da sam špic napada poveri Zoranu Filipoviću.
"Nisam Filipovića stavio samo prijateljski. Prvo što mi je stvarno drag kao čovek, kao osoba, i drugo što je dao mnogo golova u Crvenoj zvezdi i napravio veliku karijeru".

Kako ste odabrali trenera Zvezde?
"Po rezultatu bi trebalo da bude Ljupko, kao što sam rekao za Tumbu. A ovako, mislim da je to Miljan Miljanić. I bio mi je predsednik Saveza, imali smo jako dobar odnos. Sedeo sam s njim u restoranu u Barseloni, gde su dolazili ljudi da se slikaju s njim. Navijači Barselone, kad sam igrao u Espanjolu... To je kao ono kad je igrao Ronaldinjo, pa mu aplaudira čitav Bernabeu. To se nikad nikom nije desilo od igrača Barselone, samo njemu. Mesi je Mesi, Ronaldo je Ronaldo, ali ovaj čovek šta je radio... To je bio pravi fudbalski čarobnjak".

Da se vratimo Miljanu...
"Zamislite, navijači Barselone dolaze u restoran... Nije mi to neko pričao, ja sam bio svedok. Smejem se i kažem - svaka čast! I to nakon toliko vremena koliko je prošlo otkad je bio trener Real Madrida".

Sa nekoliko igrača iz Zvezdine postave ste imali priliku da igrate.
"Belodedić, Savićević, Mihajlović... Uzeli smo im kup te godine. Čak mislim da sam i protiv Pižona bio na klupi u Podgorici, kada sam postao senior".

(Nastavak priče sa Brankom Brnovićem čitajte na portalu Mozzart Sport u petak)