Na prvi segment velike ankete Mozzart Sporta povodom 80. rođendana Crvene zvezde i Partizana stavljena je tačka. Novinari su dali svoj sud, izglasali idealnih 11, pa su sada, kako je i najavljeno, na redu bivši asovi i funkcioneri - njih 160 ukupno, po 80 sa obe strane. Simbolika. Narednih nedelja imaćete priliku da vidite kako su birala neka od najvećih imena beogradskih velikana, kao i njihova obrazloženja.

Podsetimo, pošto i druga ’etapa’ bude završena, pošto saberemo glasove i dobijemo još jedan Zlatni tim, sledi vrhunac cele priče - glasanje publike putem ankete na našem portalu. Pre toga, baza fudbalera biće sužena na osnovu glasova struke, a igrači klasifikovani po pozicijama. Kao neka vrsta predigre, biće organizovan i izbor idealnih 11 večitih rivala u 21. veku.

Imao je čudan fudbalski put za ono vreme...

Počeo u rodnom Petrovcu na Moru; kao student DIF-a zarađivao igrajući za ondašnjeg beogradskog srpskoligaša Obilić; potpuno nenadano završio u Nemačkoj - u drugoligašu Frajburgu - a onda se vratio u Jugoslaviju i zahvaljujući partijama u Vojvodini i Partizanu postao član jedne od najboljih reprezentativnih selekcija u ono vreme.

„Trener Frajburga bio je bivši napadač Crvene zvezde Anton Rudinski. On je 1985. došao u Beograd s namerom da ubedi Zvezdinog centarhalfa Dragana Miletovića da pođe sa njim u Nemačku. Nije uspeo u toj nameri, posle čega mu je prijatelj predložio da dođe i pogleda utakmicu Obilića“, ispričao je nedavno Budimir Vujačić kolegi Srđanu Jeremiću. „Rudinski došao na utakmicu, ja odigrao bogovski. Odmah mi je ponudio mi da pređem u Frajburg, što sam rado prihvatio“.

Kako je kazao, u Nemačkoj se oblikovao kao ličnost, postao surovi profesionalac, međutim ključ karijere ipak je bilo onih 18 meseci u Vojvodini.
„Bio sam želja trenera Ivice Brzića. Divan čovek. On je tokom leta otišao, a došao Ljupko Petrović i počeo da priprema novu ekipu sa direktorom Miloradom Kosanovićem. Klub je istog leta napustilo nekoliko starijih igrača, cilj je bio da se ostane u ligi. Tako smo se i spremali... Došli su Slaviša Jokanović, pokojni Zoran Mijucić, pokojni Siniša Mihajlović, Ljubomir Vorkapić, Dragan Punišić, Dejan Joksimović... Imali smo preteške pripreme na Roglju, u Sloveniji. Ljupko je bio poznat po insistiranju na visokim fizičkim zahtevima i spremnosti igrača. Nismo to lako podneli, trenirali smo tri puta dnevno. Ali sezonu smo odigrali fantastično i postali prvaci Jugoslavije“.

Pred Vojvodinom su pali svi najveći timovi lige: Hajduk (2:0), Dinamo (4:1), Partizan (3:2) i u odlučujućem meču Crvena zvezda (3:1). A Buda Vujačić sa sedam pogodaka podelio je titulu najboljeg strelca Novosađana sa veteranom Milošem Šestićem.

Za jednog defanzivca učinak za ponos.

I kasnije u crno-belom dresu Vujačić je često umeo da bude strelac. Na 151 utakmici 15 komada. Najvažniji onaj na Marakani u maju ‘92, zahvaljujući kom je Partizan uzeo Kup maršala Tita i tukao najvećg rivala na njegovom stadionu posle 14 godina.

Taj pogodak učinio ga je večnim herojem Grobara.

Titula osvojena godinu dana kasnije došla je kao šlag na tortu na četvorogodišnji period u Humskoj.

Potom selidba u Lisabon, četiri sezone u slavnom Sportingu sa Figom, Balakovim, Paulom Sousom, Amunikeom, Sa Pintom... i onda japanski Kobe za kraj.

Budimir Vujačić u svoj idealni tim Partizana svih vremena uvrstio je dvojicu igrača iz svoje generacije...

“Peđa Mijatović i Slaviša Jokanović bili su najbolji u našem timu. Njima sam morao da pronađem mesto”.

Neko će reći da vam od mlađih nedostaje Saša Ilić?
”Mnogo volim Saleta kao igrača, zaista je dugo trajao, svaka čast za karijeru i doprinos Partizanu, ali mislim da sam odabrao bolje igrače”.

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Gde su bile najveće dileme kod crno-belih?
”Imao sam ozbiljan problem da se odlučim za desnog beka. Razmišljao sam o Bati Mirkoviću, Branku Brnoviću... Ako bismo gledali samo defanzivu, Batica je broj jedan u Partizanu. Fantastične mogućnosti pozadi, karakter, pobednički mentalitet... Ali napred tanak. Zato sam se na kraju ipak odlučio za Jusufija. Bio je deo one najuspešnije generacije, moderan bek”.

Kada govorimo o tim starijim igračima birali ste ih na osnovu priča, snimaka, poznanstava?
”Imao sam prilike ponešto da vidim... Mnogo je nezahvalno upoređivati igrače iz različitih epoha. Krenima samo od trčanja - moja generacija po utakmici trčala oko 11 kilometara, ovi sad trče po 13. Zato je najbolje da veličinu igrača gledamo u okviru perioda u kom su igrali, u našem i svetskom fudbalu. Sve koje sam stavio u tim imali su, koliko znam, svetski renome. I Šole i Jusufi i Vasović i Zebec i Čajkovski i Milutinović i Bobek”.

Još neko ime koje je bilo na ‘širem spisku’?
”Razmišljao sam o Aci Trifunoviću. Njega pamtim odlično, igrao i u reprezentaciji. Dobar i ofanzivno i defanzivno. Baš sam ga voleo, čudo od igrača. Bili su u kombinaciji i Džoni Novak, Gudelj, Milko... Milka sam ipak stavio u Zvezdu”.

I to na poziciju Darka Pančeva, je l tako?
”Poznajem i jednog i drugog dobro. S Milkom sam igrao, a Darka čuvao na tri derbija. Nije mi dao gol. Doduše, jeste jedan, ali mu je poništen, pošto me je faulirao i ugurao loptu u gol. Imao je neverovatan instinkt za gol, čudesnu kretnju u šesnaestercu. On krene negde, pratiš ga, misliš bezveze ide tamo, kad ono - lopta baš tu. I realizacija, naravno. Sve ostalo bilo je na Milkovoj strani, počevši od tehnike. Uvek sam govorio da je Darko najbolji strelac na svetu, ali ne i najbolji igrač”.

“Što se Milka tiče ovako ću ti reći: igrao sam sa velikim igračima, sa Figom - sa njim i protiv njega - sa Dejom, Piksijem, Peđom; što se tiče suvog talenta, mislim da je Milko Đurovski broj jedan. Znači, ako biram najboljeg strelca, onda je to Darko Pančev. Ako biram najboljeg igrača na toj poziciji - onda je to Milko”.

“Darko je bio poput Inzagija, s tim što je Pipo bio lakši, lepršaviji u kretnji, brži, više je tražio loptu u prostor. Darko kao đavo. Bez logike negde krene, tako misliš u tom trenutku, ali nikad ne smeš da ga pustiš. Jedan na jedan gotovo da i ne pokušava, tako da je pesma čuvati ga izvan šesnaesterca. E sad, kad uđe unutra - zmija”.

Glavna problematika kod Zvezde, na kojoj poziciji?
”Imao sam Dejana Stankovića uz Jugovića na sredini. Onda sam ipak odlučio da tu spustim Piksija, a da na Piksijevo mesto stavim Pižona. Što se tiče znanja, ovo je sad vrhunski tim. Ne znam baš da l‘ bi moglo da funkcioniše... Mada, krpio bi Juga sve što treba pozadi. A umeo je Piksi dobro da istrči ranije, kao mlađi”.

Mnogi kažu da bi štoperski tandem Belodedić - Vidić bio nešto najbliže idealnom. I vi ste ih sparili. Slažete s pređašnjom konstatacijom?
”Siguran sam da bi se vrhunski uklopili, idealan tandem. Lepo je to popunjavao i Najdoski u toj generaciji, bio bitan igrač, bez obzira na skormne tehničke mogućnosti. Ali Vidić je drugi nivo fudbala”.

Siniša nije sporan bez obzira na svega šezdesetak utakmica u Zvezdi?
”Napravio je velike stvari za kratko vreme. Gledao sam i ukupnu karijeru, sve što je uradio napolju. Mogao je i Sloba Marović tu da bude. Kao klasičan bek on je možda i bolji igrač od Mihe. Miha je u Vojvodini igrao krilo, u Zvezdi više bio vezni. Ja sam odlučio da ga stavim levo pozadi”.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Idealnih 11 Bude Vujačića: Peđa i Jokan pod obavezno, za Saleta nema mesta i zašto Milko pre Darka

Uživo

Fudbal

Tenis

Najava mečeva