Idealnih 11 Ivana Jurišića: Da sam pravio takmičarski tim, Kule bi mi bio pre Pižona

Na prvi segment velike ankete Mozzart Sporta povodom 80. rođendana Crvene zvezde i Partizana stavljena je tačka. Novinari su dali svoj sud, izglasali idealnih 11, pa su sada, kako je i najavljeno, na redu bivši asovi i funkcioneri - njih 160 ukupno, po 80 sa obe strane. Simbolika. Narednih nedelja imaćete priliku da vidite kako su birala neka od najvećih imena beogradskih velikana, kao i njihova obrazloženja. 

Podsetimo, pošto i druga ’etapa’ bude završena, pošto saberemo glasove i dobijemo još jedan Zlatni tim, sledi vrhunac cele priče - glasanje publike putem ankete na našem portalu. Pre toga, baza fudbalera biće sužena na osnovu glasova struke, a igrači klasifikovani po pozicijama. Kao neka vrsta predigre, biće organizovan i izbor idealnih 11 večitih rivala u 21. veku.

Njegovo ime jedna je od glavnih asocijacija na Zvezdino evropsko ‘hodočašće’ u čuvenoj sezoni 1978/79. U velikom finalu UEFA kupa, protiv Borusije iz Menhengladbaha, dva puta se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme; imao je najbolju nameru - ispalo je... Znate već kako.

“Osećao sam da je jedan protivnički igrač iza mene. Imao sam loš ugao prema lopti, bila je daleko od mene... Nisam mogao da je stignem, morao sam da se bacim”, pričao je skrušeno nakon što su usled njegovog autogola Nemci neporaženi napustili Marakanu u tom prvom finalnom susretu.

“Kada sam je ugledao u mreži, za trenutak mi se pomračio um. Nisam ništa znao, ni video. Čini mi se da sam bio klinički mrtav. Dule Savić me je vratio u stvarnost stegnutim pesnicama, kojima nije pretio, nego pozivao mene i ostale da ne klonemo, da nastavimo da se borimo, da jurišamo. Taj gest našeg golgetera nikada neću zaboraviti. Shvatio sam da mi je oprostio”...

Ivan Jurišić (69) nigde nije pogrešio u revanšu, međutim ponovo je bio u centru pažnje, pošto se jedan od najboljih danskih fudbalera svih vremena - Alan Simonsen - zakucao u njega; sudija Alberto Mikeloti kao da je jedva dočekao da pokaže na belu tačku.

Tako je jedna lepa karijera ostala u senci tog dvomeča sa Gladbahom; jedne nesrećne reakcije i jednog perfidnog italijanskog arbitra.

A imao bi stasiti defanzivac čime i da se pohvali. Jasno da bi imao. Za šest godina u crveno-belom dresu odigrao 163 zvanične utakmice, osvojio tri titule, te jedan Kup maršala Tita. Posle toga još tri fine godine u solunskom PAOK-u, nešto malo u Apolonu, pa nazad kući - u Zrenjanin. Tamo gde je sve počelo.  

Posetili smo Ivana Jurišića u njegovom rodnom gradu i još jednom premotali film na te dramatične događaje iz proleća ‘79. Ali pre toga pogledajte kako izgleda njegov izbor idealnih 11 večitih rivala:

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

“Lakše mi je da krenem od Partizana, jer sam odlučio da stavim onu njihovu najbolju ekipu, iz finala u Briselu. Moglo je tu da se kombinuje, mogao sam da dodam Mocu Vukotića, Nenada Bjekovića... Ne bih da nekoga izbacujem, zaista su napravili veliku stvar kao tim”.    

Zanimljivo da ste iz vaše generacije, odnosno od igrača sa kojima ste igrali, birali samo dvojicu - Pižona Petrovića i Zorana Filipovića?
“Mogao sam da stavim Repčića, Blagojevića, Muslina, Diku Stojanovića... Međutim mislim da sam umesto njih izabrao ljude iz vremena kad se fudbal malo više voleo. Đorić, Krivokuća, Dojčinovski, Džajić - igrali su u periodu kad sam ja stasavao, možda sam i zbog toga malo više emotivno vezan za njih. A i taj tim iz sedamdesetih redovno je punio stadione, plenio igrom, pobeđivao najbolje ekipe u Evropi. Na kraju krajeva, igrali su polufinale Kupa šampiona”...

Tu su i četvorica prvaka Evrope - Jugović, Belodedić, Savićević i Prosinečki.
“Belodedić je bio jedan od najvažnijih igrača te ekipe. Bio je elegantan, ali mene je pre svega oduševio jednostavnošću. U fudbalu je najteže igrati jednostavno. Ko dođe do te formule jednostavnosti - taj je dotakao Olimp”.

“Deja sam odabrao jer može da reši svaku utakmicu, protiv bilo koga. Kad uđe u 20-30 metara, nema ti spasa. Onda Jugović... Po meni možda i ključ tog uspeha ‘91, motor tima”.