Na prvi segment velike ankete Mozzart Sporta povodom 80. rođendana Crvene zvezde i Partizana stavljena je tačka. Novinari su dali svoj sud, izglasali idealnih 11, pa su sada, kako je i najavljeno, na redu bivši asovi i funkcioneri - njih 160 ukupno, po 80 sa obe strane. Simbolika. Narednih nedelja imaćete priliku da vidite kako su birala neka od najvećih imena beogradskih velikana, kao i njihova obrazloženja.

Podsetimo, pošto i druga ’etapa’ bude završena, pošto saberemo glasove i dobijemo još jedan Zlatni tim, sledi vrhunac cele priče - glasanje publike putem ankete na našem portalu. Pre toga, baza fudbalera biće sužena na osnovu glasova struke, a igrači klasifikovani po pozicijama. Kao neka vrsta predigre, biće organizovan i izbor idealnih 11 večitih rivala u 21. veku.

Jedan od onih života, gotovo u celini posvećenih Crvenoj zvezdi. Aleksandar Saša Marković (1945-2025) prošao je kompletnu omladinsku školu našeg najvećeg kluba, za prvi tim igrao od 1964. do 1971 (zabeležio 168 utakmica uz 16 postignutih golova), neko vreme proveo u Radu, izgradio ozbiljnu akademsku karijeru, da bi se potom ponovo aktivirao na Marakani kao član sekcije veterana i njen predsednik.

Počeo kao napadač, afirmisao se kao defanzivac - centarhalf, najčešće u liniji sa Vojkanom Melićem i velikim prijateljem, prerano preminulim Dejanom Bekićem.

Saša Marković, nažalost, nije dočekao objavljivanje svog izbora idealnih 11 večitih rivala. Preminuo je sredinom februara meseca.

Treba istaći da mu redakcija Mozzart Sporta duguje veliku zahvalnost za pomoć prilikom realizacije ove ankete...

„Verovatno da je na moj izbor u velikoj meri uticalo to što sam kao klinac imao prilike da vidim sve one stare posleratne majstore. A kad nešto u tim godinama upamtite i oduševite se, onda to ostaje za sva vremena“, obrazlagao je Sale Marković odluku da u idealnih 11 Partizana, recimo, ne izabere nikog mlađeg od Milana Gice Damjanovića, koji je 1943. godište.

„Tako da, ja kad kažem Bobek, ne kažem to zato što sam čuo. Nego zato što sam video. I dobro znam kako je sve to izgledalo. I ono nekad, i u moje vreme, i danas. Ili, na primer, Zebec. Branko Zebec je po mom mišljenju jedan od najvećih igrača na ovim prostorima. Mogao je maltene jednako dobro da igra i napred i pozadi. Bio sam mlad kada je on došao u Zvezdu, ali dobro pamtim - igrao je centarhalfa i držao celu našu odbranu. Skok u 16 metara, korneri, dueli... A pamtim ga i kao krilo. To ne možeš da veruješ, on fizički ubije beka! U startovima, u brzini, u svemu. Igrač za sva vremena, zaista“...

„Istina je, imaš one fudbalere koju su bili veliki u ono vreme i za koje je pitanje da li bi mogli da igraju moderan fudbal. Zebec definitivno ne bi imao taj problem. Žao mi je što je igrao samo jednu sezonu kod nas, pa ne mogu da ga stavim i u idealni tim Crvene zvezde. U Partizanu, od mene, svakako ima zagarantovano mesto“.

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Uvek atraktivna tema - poređenja igrača iz različitih doba. A posebno je zanimljivo čuti mišljenje ljudi koji su bili svedoci svih epoha od 1945.

„Evo ti Šeki na primer... Trenirao sam sa njim, odigrali smo zajedno desetak utakmica, znam šta je bio i koliko je mogao, tako da tvrdim - igrao bi bez problema u bilo kom vremenu. Pa mi njemu loptu nismo mogli da pipnemo kad se uozbilji. Čuo sam te priče kako je igrao neozbiljno, kako se izmotavao... Jeste bilo toga, ali umeo je Šeki i te kako da se uozbilji, verujte“.

„I kao što sam za njega siguran da bi mogao da igra u bilo koje vreme, za Bata Staneta, Ambasadora, i Predraga Đajića, recimo, nisam. Đaja je bio sjajan tehničar, s dobrim pregledom igre, pametan. Ali to je bilo dosta sporije. Snagu bi ti bivši, veliki asovi, mogli da nadomeste - brzinu ne bi. Mislim da je ključna razlika u brzini. Ko je imao brzinu pre 50 ili 60 godina, mogao bi da igra u današnje vreme. Što se tehnike tiče niko nije zaostajao, štaviše“.

Iako prvi strelac u istoriji kluba, Bora Kostić često je preskočen u dosadašnjim izborima. Sale Marković govorio je da je to velika nepravda.

„Igrao sam i sa Borom, kako da ne. On nije dobio ono što je zaslužio ni od Zvezde, u smislu pažnje. Pazi, Bora je sigurno pune dve godine sam vukao ekipu. Kad ne znaš gde ćeš, daš mu loptu, on se zagradi, prođe, pa kad je zvekne“…

Kostić je dobio prednost u odnosu na Vojina Lazarevića...

„Da, žao mi je što moram bez Vojina, koji je takođe bio strašan napadač. Ribica Živković mi je pričao da je igrao s njim na Prvenstvu Republike. Vojin je tada bio jedan od najboljih igrača, ali ne kao centarfor, već kao igrač srednjeg reda, kao polutka, kao čovek koji je povezivao sve. Kad je došao u Zvezdu našao je uhleblje na mestu centarfora. Imao je strašan osećaj za gol, za poziciju, za centaršut, uvek znao gde da stane“...

„Ima tu i nekih ljudi koji su gotovo pa zaboravljeni, a mogli bi bez problema da konkurišu za idealnih 11. Laza Tasić, na primer, igračina, šmeker. Imali smo Nikolu Stipića na desnom krilu... O njemu sam razmišljao... Odlučio sam se ipak za Pižona, koji nije bio pravo desno krilo. Mnogo je dao Zvezdi, zbog toga sam ga birao“.

Marković je sastavio verovatno jedan od najzvučnijih timova Partizana i posebno izdvojio jedno ime.

„Zoki Miladinović je bio sjajan dasa. Slabo ga pominju i partizanovci, nekako je zaboravljen. A igračina. Eto, on ti je na primer taj što je imao brzinu i tada. Sprint iz mesta, ozbiljna tehnika, oštrina, ne da protivniku da diše. I onda kad ti uzme loptu, ne možeš da ga uhvatiš“.

„Šteta što nismo po dva tima sastavljali, možda bi bilo bolje. Baš da bi se čulo za ta neka zaboravljena imena“...

(Narednih dana na stranicama Mozzart Sporta imaćete priliku da čitate poslednji intervju Aleksandra Saše Markovića)

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Idealnih 11 Saše Markovića: Kad kažem Bobek, ne kažem to zato što sam čuo - nego zato što sam video

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva