N. JovanovićIgrač koji je ostao neocenjen biće posebna motivacija za Stankovića
Vreme čitanja: 3min | uto. 23.12.25. | 10:08
Može li Tomas Hendel, koji iza sebe ima potpuno nedorečenu jesen u dresu Crvene zvezde, da postane Mirko Ivanić iz prvog Stankovićevog mandata
Tokom protekle jeseni bilo je igrača Crvene zvezde koji su zaslužili pozitivne i negativne ocene, brojne kritike su bile opravdane, neke možda malo i preterane zbog objektivnih problema sa povredama, ali kada se podvuče crta, generalni utisak nije bio dobar. Međutim, postoji jedan igrač srpskog šampiona koji je doslovce ostao – neocenjen. U pitanju je Tomas Hendel, pojačanje iz Vitorije Gimarais, koje je stiglo na stadion Rajko Mitić uz glasne povike o njegovim velikim mogućnostima, ali većina njegovih kvaliteta nije izašla na videlo. Nisu čak viđene ni konkretne mane, već samo ravna linija, što je možda i najlošije za jednog igrača.
Možda bi se, čak i bolje od toga da je ostao neocenjen, moglo reći da je odigrao za prosečnu ocenu „šest”. Bez drastičnih grešaka, ali i bez ogromnog uticaja na Zvezdinu igru. A očekivalo se da bi upravo on mogao da bude taj koji će predstavljati savršenu sponu između odbrane i napada. Bilo je i navijača Crvene zvezde koji su očekivali da će Hendel odmah uskočiti u kopačke In Bom Hvana, što je negde bilo i normalno, s obzirom na činjenicu da su šest meseci pre srpskog šampiona interesovanje za Portugalca sa austrijskim korenima pokazali Milan i Porto, a da mu je u finišu zimskog prelaznog roka propao transfer u CSKA iz Moskve. Možda se omaleni vezista nije snašao u klubu velikog pritiska, možda mu je samo potrebno vreme da se adaptira, ali ga je nestrpljiva zvezdaška javnost u finišu jeseni već uzela na zub, pa sada ima duplo teži zadatak da povrati poverenje.
Izabrane vesti
Vladan Milojević je, kao i u slučaju većine igrača, u nekoliko navrata stao u odbranu Tomasa Hendela, pravdajući njegov doprinos kroz reči da on na terenu radi mnogo toga što se ne vidi, u smislu trčanja i pokrivanja velikog prostora. U finišu jeseni ga je čak prinudno stavljao i na desno krilo, što je dalo konkretne rezultate samo u Gracu, gde je Hendel dopunjavao vezni red i ulascima u sredinu pravio višak u odnosu na protivnika, konstantno pritiskajući Jona Gorenca Stankovića.
.jpg.webp)
Međutim, ništa od toga nisu osnovne karakteristike igrača koji ima kvalitetnu levu nogu i trebalo bi da je najbolji onda kada je sa loptom u nogama i kada organizuje napade svog tima. Upravo tu je ostao nedorečen. Nije preuzimao odgovornost, nije bio snažan u duelima, jednostavno ga nije bilo onda kada je trebalo preuzeti bilo kakvu odgovornost. A dobio je maksimalno poverenje od bivšeg šefa struke, upisao je čak 22 nastupa, od čega većinu kao starter, između ostalog i na svih šest mečeva u Ligi Evrope.
Ali, ako je nešto karakteristika Dejana Stankovića kao trenera, onda je to pronalaženje pravih uloga za pojedine igrače. Uostalom, iz prvog mandata kao svojevrstan trejdmark temperamentnom strategu ostala je transformacija Mirka Ivanića. Vezista iz Bačkog Jarka je po dolasku na Marakanu iz Bate Borisova delovao dezorijentisano u prostoru, bez konkretne uloge i ključnog doprinosa. Može se reći da je pomalo ličio i na Hendela, s obzirom na to da su obojica blagog temperamenta. Stanković mu nije promenio temperament, ali je uspeo Ivanića da „zapali” iznutra i vrati mu veru u sopstvene kvalitete. Sedm godina kasnije, isti taj Ivanić uživa status legende Crvene zvezde i godinama unazad je najbolji igrač ovog tima.
Može se reći da za Dejana Stankovića igrači kao što je Hendel predstavljaju poseban izazov, pa nema sumnje da će sa njim prvo obaviti temeljan razgovor, a onda već na pripremana u Antaliji na svaki način pokušati da ga uveri da je igrač koji može da ima važnu ulogu u ovom timu. Ko zna, možda postane i novi Mirko Ivanić u dresu Crvene zvezde.
