Valensija ide po ono što joj pripada: Džabari i Rubio gledali Monterovu simultanku i ispratili Slepe miševe u finale
_(1).jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | ned. 14.06.26. | 22:03
Slepi miševi su došli do 3:0 u polufinalnoj seriji Endesa lige i plasirali se u borbu za titulu
Sezona kao iz snova za Valensiju mora biti krunisana na pravi način - titulom šampiona Španije. Slepi miševi na ovo dostignuće čekaju još od sezone 2016/2017, kada je upravo Pedro Martinez sedeo na klupi Valensije, baš kao što je i danas slučaj, te bio taj koji je ovaj klub popeo na vrh najjače nacionalne lige u Evropi.
Ima još dosta toga da se uradi kako bi Valensija ponovila ovaj uspeh, ali ono što je trenutno za njih ključno jeste da je ostvaren prvi preduslov za tako nešto, jer su se Slepi miševi prilično dominantno plasirali u finale Endesa lige. Četa Pedra Martineza je i u trećem meču nadigrala Huventud - 75:87, ovog puta u Badaloni i tako priredila popularnu metlu nekadašnjem prvaku Evrope, koji je ovog puta bio primoran da tri puta stisne ruku i čestita momcima u narandžastoj opremi.
Izabrane vesti
Jednostavno, bez obzira na činjenicu što je Real igrao finale Evrolige, a Valensija stala u polufinalu, svi objektivni poznavaoci i ljubitelji košarke će reći da su Slepi miševi najbolji španski klub ove sezone i da zasluženo idu po ono što im pripada, a to je titula državnog prvaka.
Nisu Huventudu pomogli inspirisani Džabari Parker i Riki Rubio, jer je na drugoj strani bio nezadrživi Žan Montero. Pomenuti dvojac tima iz Badalone, kao i uostalom cela dvorana Paveljo Olimpiko imali su priliku da gledaju simultanku Dominikanca, koji od narandžastog dresa želi da se oprosti u stilu i sa peharom šampiona u rukama. Nije Montero bio dobar u šutu za dva poena, ali mu to nije smetalo da zapleše, zatrpa koš rivala i natera ga na treću uzastopnu kapitulaciju.
Bek Valensije se poigravao s čuvarima, često bio neuhvatljiv, a popularno "ol-araund" partiju zaokružio je sjajnim defanzivnim zalaganjem, kao i velikim brojem asistencija. Dominikanac je bio večeras nerešiva enigma i ubedljivo najbolji igrač na obe strane s učinkom od 24 poena (6/10 za tri poena), osam skokova, sedam asistencija, dve ukradene i četiri izgubljene lopte. Njega je pratio Kem Tejlor s 13 poena, dok je na drugoj strani Riki Rubio brojao do 17, a Džabari Parker do 15.
Većim delom meča na snazi je bila rezultatska klackalica i niko nije mogao da se odlepi. Ovakav odnos snaga vladao je sve do finiša trećeg kvartala u kojem je Martinezov tim napravio seriju 14:0 i otišao na dvocifreni plus. Dominirali su Montero i Kem Tejlor, a ova rezultatska zaliha kao da je pokolebala Huventud koji više nije mogao da prati ritam Valensije.
Domaćin je u završnih 10 minuta bio nemoćan, na parketu je postojao samo jedan tim, ali domaća publika nije negodovala zbog ubedljivog poraza u polufinalnoj seriji, već je aplaudirala svojim herojima. Ovacije su dobili Riki Rubio, uplakani Adam Hanga, kao i svi momci u zeleno-crnoj opremi, koji su svakako odigrali sezonu iznad očekivanja. Ipak, Valensija ide dalje u veliko finale u kojem je očekuje Barselona i da, favorit je. Prva utakmica finalne serije na programu je 18. juna u Roiđ areni s početkom od 20 časova.