Igraće se Primera u SAD-u i Serija A u Australiji: Čeferin tuguje, UEFA promenila ploču posle 10 dana

Bio je 25. septembar kada je UEFA uputila zvanično pismo ka svakom od 55 nacionalnih saveza u kom je jasno poručila da mečevi domaćih prvenstava ne treba da se igraju van teritorije zemlje bez prethodne konsultacije sa UEFA. Povod je bila vest da će Milan i Komo odigrati utakmicu u Australiji, jer će San Siro biti zauzet tokom Zimskih olimpijskih igara 2026. godine, kao i da je Barselona – Viljareal planiran za Majami. Tada je predsednik Aleksander Čeferin otvoreno izrazio nezadovoljstvo i upozorio da bi takvi potezi mogli da naruše integritet nacionalnih prvenstava i prava domaćih navijača. UEFA je tada najavila da će se pitanje razmotriti na narednom izvršnom odboru.

A, danas, 11 dana kasnije, UEFA je promenila stav i odobrila odigravanje dve ligaške utakmice van teritorije Evrope – duela Milana i Koma u Australiji i meča Barselone i Viljareala u Majamiju. Reč je o presedanu koji izaziva kontroverze, budući da dolazi svega desetak dana nakon što je Evropska fudbalska unija oštro reagovala i poslala upozorenje svim savezima da ne organizuju nacionalne mečeve izvan granica svojih zemalja.

Samo deset dana kasnije, UEFA je ipak odlučila da odobri oba susreta, uz ogradu da se radi o izuzetnim slučajevima koji ne smeju postati uobičajeni. Kako stoji u saopštenju posle sastanka u Tirani, UEFA je nakon konsultacija sa svim relevantnim stranama priznala da trenutni pravilnik FIFA nije dovoljno jasan kada je reč o igranju ligaških mečeva van matične zemlje. Zbog toga je Komitet izvršnih organa UEFA dao privremeno „zeleno svetlo“ i Italiji i Španiji da sprovedu svoje planove, uz napomenu da će se raditi na novim pravilima kako bi se u budućnosti jasno zaštitio lokalni karakter fudbala.
„Naši navijači imaju pravo da svoje klubove gledaju kod kuće. Sve drugo uvodi elemente narušavanja takmičenja“, rekao je Aleksander Čeferin u novom saopštenju. „Iako je žao što smo morali da dopustimo igranje ova dva meča u inostranstvu, to je izuzetak koji ne sme postati pravilo. Naša obaveza je da zaštitimo integritet domaćih liga i vezu klubova sa lokalnim zajednicama“, dodao je predsednik UEFA.

UEFA je tako formalno otvorila vrata „izvozu“ ligaških utakmica, ali uz jasnu poruku da se radi o privremenoj i jednokratnoj meri. I dok će navijači u Majamiju i Melburnu moći da vide Barselonu i Milan uživo, evropski fudbal ostaje podeljen između želje za globalnim tržištem i straha od gubitka svog lokalnog identiteta. Ova odluka otvara pitanje doslednosti UEFA. Organizacija koja se pre samo desetak dana postavljala kao zaštitnik „lokalnog fudbala“ i navijačke tradicije, sada je pod pritiskom komercijalnih interesa i pravnih nejasnoća u FIFA okvirima, sama napravila presedan koji ruši sopstvene principe. Kritičari ističu da je UEFA još jednom pokazala da su granice fleksibilne kada se u igri pojavi veliki novac i atraktivni brendovi poput Milana i Barselone.

Ovaj zaokret samo je nastavak duge tradicije dvostrukih aršina i popuštanja pod pritiscima moćnih klubova i finansijskih interesa. Sličnih primera u prošlosti bilo je mnogo. Kada je 2011. uveden Finansijski fer-plej, ideja je bila da se spreči razmetanje bogatih klubova i zaštite manji, finansijski stabilniji timovi. Međutim, u praksi su pravila važila selektivno: Paris Sen Žermen i Mančester Siti, i pored ogromnih prekršaja i sumnjivih sponzorskih ugovora, prolazili su gotovo bez kazni. Kada je 2017. PSG platio rekordnih 222.000.000 evra za Nejmara i 180.000.000 miliona za Kilijana Embapea, UEFA je najavila istragu, ali ju je ubrzo zatvorila uz objašnjenje da su transferi „u skladu sa propisima“. Pravilo koje je trebalo da donese ravnotežu postalo je oružje za zaštitu moćnih.

Još jedan primer kontradiktornosti bila je afera oko Superlige 2021. godine. Aleksander Čeferin tada je pred kamerama poručio da su „klubovi koji žele da se odvoje izdali fudbal“ i najavio sankcije. Ipak, samo dve godine kasnije UEFA je sama reformisala Ligu šampiona po modelu koji u velikoj meri liči na ideju Superlige – takozvani „švajcarski format“ sa 36 klubova i 10 utakmica po sezoni. Ono što je Čeferin tada nazivao pretnjom fudbalu, danas se sprovodi pod njegovim potpisom.

UEFA je znala da odstupi i kada je reč o izboru lokacija za svoja finala. Pravilo o „neutralnom i pristupačnom mestu“ više puta je bilo pregaženo, poput odluke da se finale Lige Evrope 2019. igra u Bakuu, gde navijači Arsenala nisu mogli ni da doputuju zbog viza, a Henrik Mhitarjan je odbio put zbog bezbednosnih razloga. Sličan haos dogodio se i u Parizu 2022. kada su hiljade navijača Real Madrida ostale ispred stadiona zbog katastrofalne organizacije.

Ni komercijalizacija fudbala nije prošla bez doprinosa UEFA. Iako godinama tvrdi da „fudbal pripada navijačima“, organizacija sve češće koristi Superkup Evrope kao eksperimentalni teren za globalno tržište. Umesto da se igra u državama učesnica, trofej se seli u gradove poput Skoplja, Helsinkija, Istanbula ili Tirane, dok se u poslednje vreme razmatraju i destinacije van Evrope, poput Katara i Sjedinjenih Država.

Odobrenje da Milan i Barselona svoje ligaške utakmice odigraju van Evrope tako se savršeno uklapa u obrazac ponašanja u kojem UEFA govori jedno, a radi drugo. Dok se formalno poziva na očuvanje tradicije i integriteta domaćih prvenstava, u praksi popušta pred zahtevima velikih klubova, pravdajući odluke „izuzetnim okolnostima“. Takvo ponašanje već dugo urušava njen kredibilitet. Sve je jasnije da UEFA više ne upravlja fudbalom kao sportom , već njime trguje, menjajući principe za profit, a tradiciju za tržište.