Ilija i Mile, kako je funcionisao Zvezdin tandem snova

U odbrani možete da imate dva igrača vrhunske klase, ali ukoliko njihova saradnja nije na visokom nivou, sav taj kvalitet može vrlo lako da padne u vodu. Zlatna generacija Crvene zvezde je imala tu privilegiju da je u poslednjoj liniji imala vrhunske igrače, čija je saradnja bila besprekorna, a koji su tokom čitave sezone 1990/1991. predstavljali možda i najveći oslonac ekiše Ljupka Petrovića.

Ilija Najdoski i Miodrag Belodedić su praktično od prvog trenutka funkcionisali kao sat, što je bilo izuzetno važno za ekipu koja je napadala evropski tron te sezone.

"Sa nekim možeš da treniraš 50 godina i da se nikad ne upoznate dovoljno, a Mile i ja smo se nekako „našlI“ od prvog treninga. Pričali smo mnogo, znali smo tačno gde ko treba da stoji, gde ko da krene kad je ovaj drugi sa loptom. Mile i ja smo bili jedno i funkcionisali smo perfektno", kaže Najdoski.

Kraj maja je zadužen za sećanje na najveći rezultat u Zvezdinoj istorji.

"Nedavno sam na Zvezdinoj televiziji po ko zna koji put sam gledao snimak finala. I mogu da kažem da je to bila naša taktička utakmica, ali daleko od onih partija koje smo pružali do tada. Ipak, finale se igra na rezultat, samo on je bitan. Pobednik ulazi u istoriju, poraženi su trudi da ga što pre zaboravi. Mi smo došli do kraja i znali smo kakav je ulog. Ali, i da možemo da podignemo trofej".

Odbrana je predstavljala ključni faktor u velikom finalu koje je Ljupkov tim odigrao defanzivno.

"Iskreno, veći smo pritisak imali za vreme meča jer je bio naporan. Koncentracija je morala da bude maksimalna jer je jedna greška mogla da odluči. Bio sam uveren da ćemo pobediti na penale jer smo imali igrače koji su ih izvodili sa mnogo samopouzdanja. Još kad je Dika odbranio prvi penal Amorosu nisam imao dilemu. Bio sam miran i potpuno siguran da podižemo trofej".

Kako koja godina prolazi taj trofej ima sve veću težinu.

"Koliko god smo znali da smo došli do samog vrha nismo bili sasvim svesni šta će ovaj rezultat značiti u budućnosti. Koju će težinu imati i koliko je uopšte bilo tešćko doći do krova Evrope, a posle i sveta. Ali, znate kako kažu, što je teže to je slađe. Mnogo sam ponosan na sve što je moja generacija postigla jer je u svemu bila vrhunska", ne krije miljenik Zvezdine publike.