Ima neka tajna veza

"Ima neka tajna veza

Za sve ljude zakon krut

Njome čovek sebe veže

Kada bira sebi put..."

Otpevalo je Bjelo dugme ove stihove prvi put 1977. godine. Dve decenije i nešto malo preko kasnije, Čelsi je postavio Đanluku Vijalija za trenera. Rekli bismo izvukao ga iz kopački, ali ne bismo baš bili u pravu, jer je Italijan imao ulogu trenera - igrača. Tada Plavci nisu znali, ali bio je to početak tajne veze Stamford bridža i najpoznatije evropske Čizme.

Od te sredine februara 1998. godine kada je Vijali postao glavnokomandujući tima za koji je još igrao, pa sve do aktuelnog trenutka, sedmorica Italijana bili su dirigenti Čelsijevog tima. Vijalija je nasledio Klaudio Ranijeri, nakon njega je zapadni London čekao pet godina na Karla Anćelotija, ulogu vatrogasca imao je Roberto di Mateo, a posle kojeg su na poziciju trenera Italijana dolazili Antonio Konte, te Mauricio Sari i trenutni Enco Mareska.

Sedam trenera, šest osvajača! Jedino je Ranijeri u ovoj priči za rubriku "Izbaci uljeza". Mada je i on ostao upamćen kao polufinalista Lige šampiona (2003/2004) sa prilično skromnim i neatraktivnim timom Plavaca koji je uspeo da našpanuje dovoljno da u četvrtfinalu Lige šampiona izbaci Arsenalove Nepobedive.

Od Vijalijevog dolaska na klupu, Čelsi je osvojio 27 trofeja (računamo naravno i Superkupove), a čak 14 isporučili su mu gospoda Italijani. Toliko osobenjaka, različitih karaktera, metoda, okolnosti, ali uspeha (mada je to, naročito iz ugla navijača, subjektivna kategorija) nije manjkalo.

Vijali je za dve godine doneo londonskom klubu čak pet pehara, Karleto 2010. godine doneo Čelsiju treću, a prvu post-murinjovsku titulu prvaka Engleske, Di Mateo kao prelazni trener nakon nesnađenog Viljaša Boaša ostao upamćen kao čovek koji je 2012. u polufinlu u neverovatnom dvomeču izbacio moćnu Gvardiolinu Barselonu, pobegao s giljotine Bajernu i obezglavio nemačkog giganta za prvu klupsku titulu prvaka Evrope. Posle Konteovog osvajanja Premijer lige iz 2017. godine, Čelsi više nije bio prvak. Sari nije bio konkurentan za titulu u onoj ludoj trci Mančester Sitija (98 bodova) i Liverpula (97 bodova), ali je njegov Čelsi sa Azarom, Žiruom, Kanteom, Žoržinjom, Davidom Luizom rastavio Arsenal na proste činioce na Olimpijskom stadionu u Bakuu i osvojio pehar Lige Evrope.

Enco Mareska se večeras pridruži zemljacima koje će pamtiti na Stamford bridžu. Mada mora biti svestan da su apetiti Plavaca neuporedivo veći od Lige konferencija. Nisu se udostojili da kupe ni sve ulaznice dostupe za finale protiv Betisa. Gest koji govori da žele više od C produkcije evropskog fudbala.

Đanluka Vijali (1998 - 2000)

FA Kup 2000.

Liga Kup 1998.

Superkup Engleske 2000.

Kup pobednika Kupova 1998.

Uefa Superkup 1998.

Karlo Anćeloti (2009 - 2011)

Premijer liga 2010.

FA Kup 2010.

Komjuniti Šild 2009.

Roberto Di Mateo (2012)

Liga šampiona 2012.

FA Kup 2012.

Antonio Konte (2016 - 2018)

Premijer liga 2017.

FA Kup 2018.

Mauricio Sari (2018 - 2019)

Liga Evrope 2019.

Enco Mareska (2024 - )

Liga konferencije 2025.