Imali su sve, neće osvojiti ništa! Feran Tores zakazao prvi El Klasiko u finalu posle 11 godina

Kao u nenadmašnoj Priči o Vasi Ladačkom: “Sve je im’o, ništa im’o nije”! Ili u Džejevom kafanskom evergrinu: “Ne znaš ti kako je imati pa nemati.” Pa, koji vam je žanr srcu draži.

E, baš takva je ova sezona za fudbalere Atletiko Madrida. Bili su “jesenji prvaci” u Primeri, sada su na minus šest od Reala. I na minus devet od Barselone, protiv koje su pre dve nedelje vodili sa 2:0 do 72. minuta i - izgubili. U Ligi šampiona su od Reala ispali na penale u utakmici u kojoj su, sveukupno gledano, oni promašili jedan, a njihov protivnik dva jedanaesterca?!  Lopta je, sećate se, bila u mreži, ali to ipak nije bio gol Alvareza. U prvom susretu polufinala Kupa kralja vodili su sa 2:0 “iz svlačionice”, a neće igrati u finalu. Neće osvojiti ništa!

Možda je nerealno bilo očekivati da nakon što su dve od prethodne tri utakmice ovosezonskog polufinala završene rezultatom 4:4, večeras na Metropolitanu vidimo još jednu goleadu. I po teoriji verovatnoće morala je da dođe jedna ovakva. Na prethodna tri međusobna duela ove sezone pala su četiri gola u sudijskoj nadoknadi, viđena četiri velika rezultatska preokreta, sada ništa od toga. Zatišje posle bure. Pogodak je bio jedan jedini, dao ga je Feran Tores, zbog kojeg je Hansi Flik na klupi ostavio Roberta Levandovskog i - nije pogrešio. Španski reprezentativac postigao je već peti gol u ovosezonskom Kupu kralja i zakazao El klasiko u finalu, prvi u završnoj utakmici za taj trofej još od 2014. godine.

Kao u nekoj dugoprugaškoj trci trojice vanserijskih asova, recimo u finalu Olimpijskih igara, gde je jedan poveo trku, pa postao žrtva sopstvenog tempa. Atletiku ostaje utešna “bronza”, a za zlato će se, i to baš na sva tri fronta, boriti preostala dva. Spektakl za trofej je zakazan za 26. april u Sevilji, a u njega će Katalonci ući posle 4:0 i 5:2 u prethodna dva međusobna okršaja ove sezone...

Katalonci, koji igraju kao nepogrešiva mašina. Možda je to pretenciozno reći i možda će nam neko zameriti, ali kao najbolja ekipa na svetu u ovom trenutku! Poslednji poraz u takmičarskim utakmicama doživeli su upravo od Atletika u prvenstvu još 21. decembra, nakon čega su neporaženi na 21 zaredom!

Osim pomenutog Flikovog izbora u špicu napada, nisu dvojica trenera previše iznenadila svojim odlukama. Simeone je ostao dosledan praksi da u kupu prednost na golu dobija Muso ispred Oblaka, odbranu je pojačao sa trojicom u štoperskoj liniji, tragičara prethodnom meča sa Espanjolom Lenglea zamenio je Le Normand, na Koreu nije mogao da računa, Serlot je kao džoker čekao na klupi - samo do poluvremena. Na drugoj strani, nakon što mu je trebala rehabilitacija u svakom smislu nakon reprezentativne akcije, u postavu se vratio Rafinja, da se suoči sa svojim demonima (čitaj: De Pol i Simeone junior) i umalo još u šestom minutu nije “rešio” utakmicu.

Dobio je Aspilikueta žuti karton zbog prvog, ali vrlo oštrog starta otvorenim đonom nad Brazilcem, i to na sredini terena, protestovao čak i zbog toga, a onda je sudija Hoze Munuera dobio poziv iz VAR sobe da pogleda nije li to možda za crveni karton. Neće valjda, bilo bi prestrogo? I nije (biće kasnije još jedna takva situacija kada je De Jong nagazio De Pola), ali je morao Čolu, uz žuti karton i njemu, da poruči: “Smiri ih, ili će neko napolje.” Gestikulirao je strateg Jorganžija prema svojim fudbalerima da se smire strasti, ali već do poluvremena požuteće njih četvorica.

Bila je ovo jednosmerna ulica. Barselona je dominirala, držala je sve konce u svojim rukama i diktirala tempo kakav je želela. Gađali su i oni, očito, slabu tačku Atletika - lob loptama preko levog beka (sećate se kako je Real igrao prvi meč osmine finala Lige šampiona?), ali konzola je bila u rukama neverovatnog Lamina Jamala. On je bio glavni kreator, od njega je sve polazilo, on je poslao kompjuterski precizan pas kroz sredinu protivničke odbrane za Toresa kod vodećeg gola, on je razigravao Pedrija, Rafinju, a ovaj drugi je u nekoliko situacija bio prilično sebičan..