Interu treba 200.000.000 da bi preživeo, Suning opterećen dugom od 1.200.000.000 dolara, odbijena ponuda od 750.000.000 evra
Vreme čitanja: 3min | čet. 04.02.21. | 19:14
Najnoviji izveštaji otkrivaju koliko su zaista duboki problemi u klubu...
Interova finansijska situacija je iz dana u dan sve lošija i prema najnovijim izvešajima ako se ne pronađu značajna novčana sredstva u najskorije vreme, klub bi mogao da se suoči sa drastičnim posledicama!
Takve su najave renomiranog lista Fajnenšl Tajms (Financial Times) koji je preko dobro obaveštenih izvora iz sveta finansija stigao do informacije da je Interu potrebno čak 200.000.000 evra samo da bi preživeo stanje u kojem se trenutno nalazi, dok bi mnogo više novca moralo da upliva u kasu kako bi se kriza prebrodila.
Izabrane vesti
Navodi se da konglomerat Suning, koji drži većinski udeo u klubu, intenzivno traži investitore kako bi se što pre stalo na kraj finansijskom posrtanju i Inter doveo u stabilnu poziciju. Razlog ovako drastičnog zaokreta vuče korone od starta pandemije virusa korona. Ne samo što su praktično svi Interovi izvori priliva novca presušili, već je i kompanija Suning u vlasništvu porodice Žang suočena s ogromnim dugovima u Kini. U pitanju je suma od 1.200.000.000 (milijardu i dvesta miliona dolara) koja treba da stigne na naplatu ove godine. Prema podacima finansijske platforme Dealogic, to je više od polovine ukupnog duga Suninga! Kompanija bazirana u Nanđingu je tokom 2020. već isplatila minus od neverovatnih 1.500.000.000 dolara, ali ni to nije bilo dovoljno da se ugasi požar jer ekonomska kriza guta sve pred sobom...
Upravo zato je Žan Đindong, vlasnik Suninga, založio akcije svoje kompanije tehnološkoj kompaniji Alibaba, kako bi se obezbedila sredstva za dalji rad. Ističe se da je to uobičajena praksa među kineskim kompanijama jer se na taj način omogućava nesmetano funkcionisanje i finansijska stabilnost.
Nedeljama unazad šuška se da je porodica Žang u razgovorima s investicionim fondom BC Partners s centralom u Londonu oko prodaje paketa akcija i potencijalnim investicijama, ali Fajnenšl Tajms tvrdi da su se kontakti naprasno prekinuli jer dve strane nisu mogle da se dogovore oko vrednosti kluba. Na ove navode uskače i italijanski dnevnik Republika sa informacijom da je Stiven Žang kao čovek zadužen za vođenje Intera dobio u sredu prvu zvaničnu ponudu pomenutog investicionog fonda u vrednosti od 750.000.000 evra koju je momentalno odbio. Bez obzira što je ta ponuda uključila i finansijsku injekciju od pomenutih 200.000.000 evra kako bi se podmirila tekuća dugovanja za plate igračima i stručnom štabu, te neisplaćene transfere. Podsetimo, Antonio Konte sam zarađuje 12.000.000 evra godišnje, što je jedva upola manje od onoga što dobijaju svi ostali treneri u Seriji A zajedno! Na plate igrača odlazi ugrubo oko 150.000.000 evra po sezoni!
Suning smatra da bi ponuda samo za taj paket akcija trebalo da bude bar 900.000.000 evra, nezavisno od pomoći za klub. Inter sada pokušava da uspostavi nove kontakte s investicionim fondom i drugim zainteresovanim stranama kao što su Ares Management i investiciona grupa Fortres. Interesovanje su pokazali još i švedska grupa biznismena EQT i američki investicioni fond Arktos. Takođe je pokrenuta i inicijativa da se preko Goldman Saks investicione banke pronađu validne opcije za prikupljanje novca putem donacija i ostalih vidova finansiranja...
Fajnenšl Tajms ističe da je ideja vodećih ljudi Suninga da se novi partneri ili vlasnici pronađu najkasnije do kraja godine, jer za toliko mogu da garantuju kakvo-takvo normalno ispunjavanje obaveza. Iako Inter već sada ima dug od četiri mesečne plate za igrače i stručni štab, plus neisplaćenih 10.000.000 evra na ime prve rate za transfer Ašrafa Hakimija još iz decembra prošle godine.
Inter je samo u prošloj godini prijavio gubitak od preko 100.000.000 evra. Inter je od ulaska porodice Žang u klub leta 2016. potrošio okvirno oko 685.400.000 evra, što je “pokriveno“ sa svega 333.000.000 evra kroz prodaju. Dakle, trošak je duplo veći!
Kako se ne vidi kraj pandemiji i mogućnosti da se fudbalska industrija opet pokrene s mrtve tačke, Inter bi mogao da bude kolateralna šteta rasipničke politike kineskih biznismena...