INTERVJU - Aleksa Vukanović: Rado ću na klupu zbog Borovine; u Zvezdi nekad nismo igrali nego se tukli

Tada je Crvena zvezda izborila dva uzastopna plasmana u Ligu šampiona, a u kvalifikacijama 2019. godine ti si bio jedan od glavnih aktera. Možeš li da povučeš paralelu između tadašnje Zvezde i ove sada, da li je to uopšte uporedivo?
"Imaju mnogo više stranaca u ekipi. Generalno ih je sada više uopšte u srpskom fudbalu, što nikako nije dobro. Sa prevelikim brojem stranaca u ligi sputavamo našu decu. Voleo bih da se nekako reguliše taj broj stranaca da više talentovane dece iz Srbije dobije šansu. Naravno, bez stranih igrača se ne može, ali oni koji dođu moraju da prave razliku. Imam utisak da većina onih koji dolaze u Srbiju, dolaze da uživaju, jer znaju da moraju da budu ispoštovani maksimalno. Mi smo te 2019. godine imali Bena i eventualno još jednog stranca da su standardni u ekipi i znali smo da moramo da damo 200 odsto da uđemo u tu Ligu šampiona. Mi ponekad nismo igrali fudbal, već smo se tukli na terenu da stignemo do pobede, najbolji primer je Kopenhagen. Milunović dobije crveni karton na početku drugog poluvremena, kako onda da prođeš? Pa samo ako se biješ i grizeš do kraja. A kada imaš tu želju, onda znaš i da je ‘onaj gore‘ uz tebe".

Mišljena si da je prevelik broj stranaca uticao na to da Zvezda ove sezone ostane bez učešća među najboljima u Evropi?
"Ne želim da ulazim u taj reon više i priče o Zvezdi, to je njihova stvar - kako i na koji način grade ekipu. Moje mišljenje je da je ona ekipa iz 2019. imala veću želju da uđe u Ligu šampiona nego ova sada", ceni bivši igrač beogradskih crveno-belih.

"PROŠLE GODINE SMO PREVIŠE PRIČALI, SADA ĆUTIMO I RADIMO"

Nosiš mnogo uspomena sa sobom iz Crvene zvezde, kako je onda bilo preći u redove rivala kao što je Vojvodina? U ovoj ekipi Lala ima nekolicina igrača koji su ranije u karijeri nosili dres Zvezde.
"To je veliko rivalstvo i ja volim što je to tako. Ko god da dođe iz Zvezde u Vojvodinu treba prvo svojim igrama i ponašanjem na terenu i van njega da opravda dolazak, a potom i da zavoli klub, kao što sam ga ja zavoleo. Volim ovaj klub kao da sam čitav život u njemu, mnogo mi je lepo i imam divne uspomene sa Vojvodinom. Bože zdravlja da osvojimo konačno i neki trofej zajedno, evo već dve godine smo u finalu Kupa Srbije i nikako da pobedimo.“

Jedno je obući drugi dres, a sasvim nešto drugo je prešaltati se poptpuno u glavi, što na kraju krajeva i zahteva novosadska publika.
"Mi smo profesionalci u našem poslu. Ti kao fudbaler moraš da budeš svestan očekivanja navijača, istorije, i moraš da se posvetiš 100 odsto. Ja kada sam došao u Vošu odmah sam rekao da ću dati poslednje kapi znoja za klub i da ću svojim igrama dokazati da sam vredan i dostojan da nosim njihov grb i dres. I dan danas imam istu žar kao tog prvog dana, ona ne jenjava. Daću sve od sebe za pobedu i da ostvarimo naš cilj ove sezone i budemo među prve četiri ekipe. Na lep način, na loš način, nije bitno, radiću sve samo da pobedimo".

Znači i pored odličnog starta u prvenstvu ambicije nisu porasle i dalje se držite tog "Top 4" plasmana?
"Prošle godine smo previše pričali po medijima i ništa nismo uradili. Ove godine smo rešili da ćutimo i radimo svoj posao. S kojim ambicijama smo ušli, njih guramo do kraja. Ništa više ne obećavamo javnosti, ne letimo visoko, igramo fudbal i na kraju ćemo videti kako će se sve završiti".

"NEMAMO DOVOLJNO KVALITETAN ROSTER ZA EVROPU“

Ukoliko bi ostvarili cilj to bi značilo da Voša idućeg leta ponovo igra u Evropi. Ti si prolazio kvalifikacije sa Zvezdom, igrao Ligu šampiona i Ligu Evrope, šta je po tebi nedostajalo, ili i dalje nedostaje, Vojvodini da se plasira u neko evropsko takmičenje?
"Pre svega roster igrača. Svi bismo mi voleli da uđemo u bilo koje takmičenje u Evropi, ali jednostavno nemamo dovoljno kvalitetan roster. Imamo mi dobre igrače, ali da bi izneli i kvalifikacije za Evropu i domaću ligu, moramo da budemo na višem nivou. Nije lako da imaš startnih 11 koji igraju i Evropu i najbitnije mečeve u domaćem prvenstvu. Pre svega mislim da smo u ovom trenutku isuviše mlada ekipa da se borimo na dva fronta. Ne mislim samo na godine igrača, nego na trajanje celokupnog projekta, s godinama se to gradi. I nije poenta da ti se posreći da uđeš jednom, već moraš da budeš konstantan. Kao što je na primer TSC bio konstantan, tako i Vojvodina mora da teži da bude konstantna. Mislim da možemo, jer gradimo ekipu koja može da dosegne taj nivo, dolaze zaista dobra pojačanja i vidi se da su to igrači za dva fronta“, objašnjava Vukanović.

Poletanović, Vukanović i Medojević sa tribina gledaju duel Vojvodine i Maribora (©Starsport)

Da li to znači da si 2023. kada si iz inostranstva dolazio u Novi Sad bio spreman na učešće u dugoročnom projektu?
"Kada sam pričao sa predsednikom uvideo sam da želi da napravi ozbiljnu priču i stekne neki kontinuitet u našoj ligi, a i u Evropi, barem Ligi konferencije. Naravno, to se ne može preko noći. Ali Zbiljić je veliki radnik, pravi Nemac ha-ha, voli red, rad i disciplinu. Na kraju krajeva, kao takav i kao predsednik kluba ima pravo da kaže da hoće da bude prvi, da osvoji ligu. Svi mi sanjamo da osvojimo Mozzart Bet Superligu, to je legitimno. Sa njim kad pričaš osetiš da je zaista posvećen sportu, sada konkretno fudbalu. Istinski voli Vojvodinu i mislim da ako ostane na duže staze, neće samo finansijski stabilizovati klub, što je već uspeo, nego će se i rezultatski Voša izdići".

Da li se aktuelnoj upravi kao "početničke greške" mogu pripisati ove učestale promene trenera? Nije tajna da ni igračima ne prija ako ih kroz sezonu vode četiri različita stratega.
"Čim se menja trener, znači da nešto ne valja u ekipi. Mislim da se te brze i učestale promene trenera više neće ponavljati. Treba da puste jednog stratega duži vremenski period, nezavisno od toga da li je početak dobar ili loš, mora da ima proces prilagođavanja, kao na kraju krajeva i mi igrači. Nekim fudbalerima je potrebno šest meseci samo da uđu u sistem. Zato ne treba suditi ni trenerima prerano, već sačekati da provedu neki period sa ekipom i videti posle toga da li ide u dobrom smeru ili ne".

Dosta tvojih saigrača, ali i pojedini članovi uprave su u više navrata prošle sezone napomenuli da je smena Božidara Bandovića bila preuranjena, da li si i ti tog stava?
"Delim to mišljenje, donekle. Zaista imam sjajan odnos sa Bandovićem i drago mi je što je bio tu. Krivo mi je što je otišao, ali to je fudbal i život na kraju krajeva. To su bile posledice nekih lošijih rezultata. Nisam predsednik i naravno da ne mogu da odlučujem u tim situacijama, ali sam mišljenja da bi bilo dobro da je ostao i da smo nastavili da gradimo neki kontinuitet. Ali desilo se šta se desilo, idemo dalje".

"VELIKA JE GREŠKA ŠTO JE VOJVODINA PUSTILA LAZARA JOVANOVIĆA“

Ono što navijačka baza takođe zamera aktuelnoj garnituri kluba jeste činjenica da sve manje dece iz Vošine omladinske škole dobija šansu u prvom timu. Ovo je tvoja treća godina na Karađorđu, da li si primetio - ima li još talenata u omladinskom pogonu Novosađana?
"Ima ih dosta. Talentovane dece uvek ima, ali džaba im sav talenat ovog sveta, ako nisu posvećeni maksimalno. Ima potencijala u Vojvodini, ali odvano, na primer, nisam video nekog ko može da pređe direkt iz omladinaca i napravi razliku u prvom timu. Kao što su nekad Poletanović, Gaćinović, Medojević… U zadnjih deset godina, gotovo da nismo imali takav slučaj. Izvini, jesmo - mali Lane (Lazar Jovanović). To je velika greška što ga je Vojvodina tako lako pustila. Bilo je tu obostranog zadovoljstva i nezadovoljstva, ali on je svakako jedan od igrača koji je po ulasku u prvi tim odmah pravio razliku".

(©Starsport)

Da li je on jedan od onih mlađih saigrača koje si uzeo "pod svoje"?
"On mi je bio cimer i najviše sam njega maltretirao što se tiče treninga i svega. Najkonkretniji primer je bio na pripremama, kada je ustajanje u osam ujutru, a on hoće da ostane na telefonu do ponoći ili jedan ujutru. Ja mu, naravno, to nisam dozvoljavao. Prve dve noći je terao po svom, onda ja ustanem ujutru rano, svučem mu čaršav i kažem mu da ima dva minuta da se spremi za doručak. Treću noć je došao do mene sam i pitao da li može da ostane budan još 15 minuta na telefonu pre spavanja i onda je ustajao ujutru kada i ja. Sve je to stvar navike. Naravno i na terenu sam umeo par puta i žustrije da reagujem i da ga uvredim, ali to je sve bilo za njegovo dobro. Drago mi je zbog njega što je otišao u Nemačku, u ozbiljan klub. On je veliki talenat i mislim da će da napravi dobru karijeru. Isto govorim i za Mihaila Ivanovića. Kada sam dolazio u klub, Zbiljić mi je rekao da imaju napadača koji će igrati uz mene i da hoće da mu ja pomognem da dođe na top nivo. Zato sam najviše i došao - da pomognem mlađim igračima. Posle toga je napravio ozbiljan transfer, sada to već liči i na ozbiljnu karijeru, a ima tek 20 godina. Drago mi je zbog njega, on je normalno dete i lako ga je bilo usmeriti, jer je pametan i sluša", ističe 33-godišnji napadač.

"BOLJE DA NA KARAĐORĐU GLEDAJU MLADOG IGRAČA NEGO NEKOG SA 33-34 GODINE"

Mnogi su se pitali gde je on na širem spisku selektora Dragana Stojkovića za mečeve sa Letonijom i Engleskom. Da li misliš da poseduje kvalitet za reprezentaciju?
"Mislim da će doći vreme kada će i Mihailo Ivanović, ali i Dejan Zukić biti u startnih 11 u reprezentaciji Srbije. Ovo kažem jer i igrački i ljudski poznajem obojicu. Velika smo nacija, imamo zaista mnogo dobrih igrača i talenata, ali moramo da ih održimo. Takvo je vreme, da klinci idu na prvi poziv preko jer se sve svodi na finansije. To nije način na koji se stvaraju igrači".

Neko ko je pre par dana blistao u dresu reprezentacije, doduše u uzrastu do 19 godina, je Srđan Borovina koji je sa četiri gola obeležio memorijalni turnir "Stevan Ćele Vilotić" i poneo zvanje najboljeg strelca. Kolega napadač, da li prepoznaješ u njemu potencijal za prvi tim?
"Mislim da se na njega može i mora računati već od sledećih pripema. Zaslužio je minutažu i da mu se pruži šansa u prvom timu. Evo ja ću rado da se preselim na klupu ako on nastavi dobro da igra, nemam nikakav problem. Ako treba da uđem samo na kraju utakmice 10-15 minuta, biće mi drago. Bolje da gledaju mladog igrača na Karađorđu nego nekog starijeg sa 33-34 godine".

Već dugo čelnici Stare dame pričaju da će i on, kao i 17-godišnji Damnjan Đokanović dobiti svoje šanse u prvom timu, ipak do sada je sve ostalo samo na priči.
"Istina, ne sme se zakasniti sa tim, ali vreme će pokazati svoje, u oba slučaja. Mali Đokan (Damnjan Đokanović) je i sad na prijateljskoj sa Radnikom iz Bijeljine pokazao da je ogroman talenat i da može da postane ozbiljan špic. Ono što je takođe ohrabrujuća činjenica jeste da na svakom treningu daje 100 odsto sebe i vidim da nema strah od starijih igrača".

Maločas smo se dotakli reprezentacije, te ne možemo da ne pitamo: ostaje li žal što nijednom nisi nastupio za Orlove?
"Uf, da. Bio sam na širem spisku kada sam bio prvi strelac lige na polusezoni. Nadao sam se tada da ću dobiti poziv, ali eto nije se desilo. Naravno, žao mi je zbog toga, voleo bih da u karijeri imam reprezentativni nastup. To je sport, nekom se posreći nekome ne… Nikad se ne zna, možda i sada dobijem poziv. Mada dvoumio bih se da li da ga prihvatim, jer ne želim nekom mlađem da uzimam mesto", iskren je Vukanović.

"VOLEO BIH DA ZAVRŠIM KARIJERU U VOJVODINI“

Za kraj, još malo o Vojvodini. Pomenuli smo dobar start sezone, da li je on produkt dobrih pripema, hemije među saigračima, rasterećenosti od Evrope? Može li ova ekipa još bolje da izgleda u nastavku?
"Uvek ima mesta za napedak, napredujemo svaki dan. Najbitnije je da smo pripreme svi prošli zdravi i da na tom planu nije bilo poteškoća. Danas je takva situacija da ako ti se povrede dva igrača imaš veliki problem, iako nas u rosteru ima 25-26. Utisak većine je da su ovo bile najteže pripeme i stvarno smo dosta radili pred sezonu. Taktički uvek možemo bolje, moramo da se vratimo nekim stvarima koje znamo da dobro radimo, kako bi nam bilo lakše na terenu".

Ovo je ujedno i tvoja poslednja godina ugovora na Karađorđu, da li je bilo nekih razgovora na tu temu?
"Nismo razgovarali o tome još, možda je i rano, možda i nije. Uglavnom, na meni je da do kraja mog ugovora dam 100 odsto sebe".

A lične želje? Da li bi voleo da u Vošinom dresu odsviraš kraj? Novi Sad je na pola sata od Gajdobre, a znamo da si posebno vezan za svoje rodno mesto.
"Da, to nije tajna, mislim da sam jedini koji voli svoje selo više od bilo kog grada. Iskreno bih voleo da završim karijeru u Vojvodini, odigram još tri, četiri godine. Rekao sam sebi da ću igrati dokle god mogu. Želja mi je da zaokružim ovu priču sa Vošom, zabeležim preko 100 nastupa, jer gde god sam bio došao sam do 90 i nešto utakmica i onda otišao. Ovog puta bih da to bude 100 i da postanem deo istorije kluba i da me se navijači sećaju sa osmehom. Ukoliko se ne dogodi, i to je ok. Ako ne produžim ugovor sa Vojvodinom više bih voleo da odem negde u inostranstvo, nego da igram za drugi klub u Srbiji".

Naglasio si u više navrata da i posle igračke karijere želiš da ostaneš u fudbalu. Razmišljaš li o trenerskom pozivu?
"Ne znam da li je to vezano za trenerski posao ili neki drugi. Milsim da bi mi više odgovarao posao menadžera za početak, ali licencu ću neku sigurno završiti. Međutim, Meda (Slobodan Medojević) je već počeo ozbiljno da se bavi trenerskim poslom i krenuo po licencu, tako da me je on malo privukao sa nekim njegovim pričama. Videćemo, jedino je sigurno da ću ostati u fudbalu".

Poznato je i koliko strastveno pratiš sportska dešavanja u Gajdobri, pa moramo za kraj da te pitamo za koga ćeš navijati kada se iduće sezone susretnu KK Vojvodina i KK Hercegovac u Košarkaškoj ligi Srbije?
"Mislim da ni to nije tajna, ha-ha-ha. Šalu na stranu, imamo ozbiljnu ekipu i zaista mi je drago što opet imamo nekoliko Gajdobrana u timu. Predsednik kluba Stojan Dangubić je zaista predivan čovek i ozbiljan radnik što se tiče ulaganja i organizacije kluba. Treba mu skinuti kapu, uspeo je u jednom selu od 3.000 stanovnika da napravi ozbiljnu priču i da ti dolaze ozbiljni klubovi. Eto, iduće sezone će i Vojvodina dolaziti u Gajdobru pa ćemo videti... Kada imaš privatnika koji oseća i bavi se ekipom, to obično bude uspešna priča. Nije ta priča od juče, građena je godinama, Dangubić ima tu ideju vezano za košarku odavno. Sada je napravljen ‘bum‘ i sala je uvek puna kada igra Hercegovac. Ljudi doslovno ne mogu da uđu, takav je hajp. Meni je jako drago, voleo bih i ta odbojka i rukomet da uspeju, jer zaista Gajdobra ima ogroman potencijal što se tiče sporta. Nije to što smo Hercegovci, nego jednostavno je tako ha-ha", na šaljivu notu je Aleksa Vukanović završio razgovor za Mozzart Sport.