INTERVJU - Dejan Joveljić: Bilo je nerealno da zamenim Luku Jovića; žal zbog Anderlehta

Kada je sa nepunih 20 godina prešao iz Crvene zvezde u Ajntraht nije se mnogo pitao, ali kada je dve godine kasnije izabrao Los Anđeles Galaksi pre Sent Etjena koji mu je nudio godišnju platu od 600.000 evra, Dejan Joveljić je pokazao zrelost i razmišljanje daleko starije i iskusnije osobe nego što bi se dalo zaključiti po njegovom tadašnjem uzrastu.

Većina fudbalera, posebno u modernom fudbalu, na prvo mesto stavlja finansije ne zamarujući se previše time kakvu će ulogu imati u novom klubu. Sa Joveljićem to nije slučaj. Da je mogao, ostao bi sigurno još koju godinu u Crvenoj zvezdi. Taman je počeo da se probija u prvom timu i stiče poverenje Vladana Milojevića, međutim, imao je i nesreću da je njegov voljeni klub u to vreme tek krčio put povratka na veliku scenu.

Okusio je Joveljić čari Lige šampiona, ali i brzo morao da pristane na transfer u Nemačku. Finansijska situacija Crvene zvezde bila je tada dosta drugačija nego danas. Da nije, momak iz Bijeljine bio bi prodat za više od 4.000.000 evra i posle mnogo više od 28 utakmica (14 golova) u crveno-belom dresu.

Među onima koji su istinski verovali da Dejana Joveljića čeka lepa budućnost je, nažalost pokojni, Milan Kosanović. Anegdota glasi da je specijalista za rad sa mladim igračima i blizak saradnik Vladana Milojevića svojevremeno obećao talentovanom golgeteru plaćen zimski odmor u Čikagu ukoliko za polusezonu u omladinskom timu Crvene zvezde postigne preko 20 golova. Mogla je lestvica da bude i više postavljena, pošto se Joveljić te sezone u 14 utakmica do zimske pauze čak 33 puta upisao u strelce!

Znao je lukavi Kosan zašto pominje Čikago; u to vreme ulogu trenera tamo je imao bivši selektor i njegov šef iz omladinske reprezentacije, Veljko Paunović, čiji bi saveti imali dodatan značaj na razvoj Bijeljinca.

Naravno, nije lako tek tako dobiti američku vizu i otputovati preko okeana na odmor. Opklada stručnjaka iz Novog Sada više je bila motivacionog karaktera, a ispostavila se i kao proročanska.

Dejan Joveljić, sada već 25-godišnjak, najveći uspeh dosadašnje karijere doživeo je upravo u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao najbolji strelac ekipe u prvenstvu, pre nekoliko nedelja doneo je Los Anđeles Galaksiju titulu u MLS čekanu 10 godina.

Blistao je povremeni reprezentativac Srbije tokom 2024, a o fudbalu u Americi, kao i daljim planovima vezanim za svoju karijeru, govorio je u intervjuu za Mozzart Sport.

Gol u finalu plej-ofa protiv Njujork Red Bulsa (2:1) Joveljić je postigao tako što je preko 30 metara vukao loptu, a onda precizno šutirao. Proslavio ga je kolutom preko glave, u stilu čuvenog Robija Kina, nekadašnjeg napadača Galaksija, Totenhema, irske reprezentacije...
"Kada smo bili u četvrtfinalu izjavio je da će doći da gleda ako uđemo u finale, a onda sam u klubu čuo da zaista dolazi. Noć pred utakmicu sam gledao kompilaciju njegovih golova za Galaksi i video njegovo karakteristično slavlje, pa sam rešio da ako dam gol i ja tako proslavim. Što se tiče gola, neki moji prijatelji su mi rekli što ne bih nekada uzeo loptu da driblam, jer nisam klasičan igrač unutar 16. Namestilo se tako da smo imali kontru, vukao sam loptu, pogledao ka levo da li mogu da odigram saigraču, ali je bio u teškoj poziciji pa sam odlučio da sam završim akciju. U prvom momentu nisam bio siguran da li sam dovoljno jako šutnuo, ali ispalo je savršeno. Stadion je eksplodirao, fantastičan osećaj".

(©AFP)

Bio je to gol za 2:0 posle manje od 15 minuta igre. Protivnik je uspeo da prepolovi zaostatak pre odlaska na odmor, ali se u drugom delu meča rezultat nije menjao.
"Imali smo nekoliko šansi da damo i treći gol, da ih potpuno ugasimo, ali nismo ih iskoristili, pa su nas kaznili. Na 2:1 je bilo malo frke, ali imali smo sreće da utakmicu privedemo kraju na željeni način. Igrali smo bez Rikija Puća, koji je naš najbolji igrač. Čudo od igrača! Povredio se utakmicu pre, u finalu konferencije, ali nije nas to poremetilo, pokazali smo da imamo najbolji tim u ligi".

Posle utakmice u centru pažnje se našao Joveljiveć razgovor sa poznatim bivšim reprezentativcem SAD, danas televizijskim analitičarom, Aleksijem Lalasom.
"Pre dve godine nisam igrao redovno, bio sam u senci Ćićarita Ernandeza, trener nije mnogo rotirao, već sam ja uglavnom ulazio sa klupe, ali sam i davao golove. Bio sam najefikasnija rezerva u MLS, a posle jednog gola po ulasku sa klupe pričali smo i rekao sam mu da nije bitno koliko igram jer ću uvek davati maksimum i pokušati da postignem gol. Rekao sam mu da sam ja budućnost Galaksija, na šta me je on pogledao iznenađeno. I eto, dve godine kasnije našli smo se na istom mestu, samo što sam ja ovaj put imao trofej u rukama", kroz osmeh je objasnio Joveljić.

Za razliku od dve titule koje je slavio sa Crvenom zvezdom, u SAD je šampionska fešta drugačija. Daleko manjeg obima.
"Nema autobusa koji ide gradom kao u Beogradu, pa Kalemegdan... Sutradan je bila neka parada, došlo je par hiljada navijača i igrači su uz aplauze predstavljani jedan za drugim. Ništa specijalno".

Štaviše, Joveljićevi golovi i trijumf Galaksija, ako ne sa većom, onda jednakom pažnjom ispraćeni su u srpskoj javnosti.
"Iskreno, mislim da je bilo više interesovanja o osvojenoj tituli u Srbiji nego u Americi. Ovde su u prvom planu košarka, ragbi i bejzbol. Te zvezde su mnogo veće nego fudbalske. Poznati fudbaleri ovde veći utsak ostavljaju na druge igrače i kolege nego na javnost".

Izuzetak je, ipak, Leo Mesi.
"Naravno, njegovim dolaskom nivo interesovanja i kvaliteta lige je skočio, ali su i pre toga stadioni bili puni. Moram da istaknem da su uslovi za fudbal ovde sjajni, od infrastrukture do atmosfere na tribinama. U NBA, ipak, ima mnogo više para, tako da je i marketing bolji. Ali zaista nemam zamerke na organizaciju kako u Galaksiju, tako i u celoj MLS".

Efekat Mesija uticao je da Dejvid Bekam u Interu iz Majamija napravi "malu Barselonu". Za argentinskim asom došli su Serhio Buskets, Đordi Alba i Luis Suarez, ali ni u drugoj sezoni nije bilo titule.
"Bilo je kritika u javnosti jer su neočekivano ispali, mada sam ja pretpostavljao da neće stići do finala pošto se u plej-ofu od drugog kola igra po jedna utakmica i jedna greška može da dovede do eliminacije. Atlanta ih je dobila dvaput, što jeste veliko iznenađenje, pa je bilo medija koji ih nisu štedeli kritika".

Još jedan đak čuvene Barselonine La Masije igra u MLS, ali sa mnogo više uspeha od Interovih asova. Joveljićev saigrač je nekada velika nada katalonskog kluba, Riki Puć. Svega šest dana mlađi od srpskog golgetera.
"Za dve godine koliko smo zajedno, bukvalno nije imao loš kontakt sa loptom. Mađioničar je, najbolji igrač sa kojim sam igrao. Uzme loptu na naših 16 i kroz duple pasove donese nam šansu pred protivničkim golom. Nizak je, nema neku kilažu, pa je neobjašnjivo kako tako dobro igra. Predviđala mu se lepa budućnost u Barseloni, odigrao je preko 50 utakmica za prvi tim. Ne znam šta je uticalo na to da dođe u Ameriku, verovatno jer je shvatio da tamo neće biti prva zvezda, a ovde može da postane najbolji igrač u najtrofejnijem klubu i da se sve vrti oko njega. Takva uloga mu prija".

Prošlog leta je iz Borusije Dortmund stigao i Marko Rojs. Bilo je to na polovini američkog prvenstva, ali je kroz 11 nastupa i nemački veteran doprineo osvajanju trofeja. Na debiju je imao gol i asistenciju u pobedi nad Atalantom (2:0).
"Marko Rojs je najveći džentlmen evropskog fudbala. Glupo je trošiti reči na njega. Sjajan igrač i osoba".

Za razliku o Rojsu, Joveljić je bio pričljiviji kada je pomenut Brazilac Gabrijel Pek (23). Krilni napadač je sezonu završio kao prvi strelac tima sa 21 golom u svim takmičenjima, dok je Joveljić bio najefikasniji u prvenstvu sa 19.
"Pek je čudo od igrača, čitao sam ovih dana da ga prate Liverpul i Arsenal, što dovoljno govori. Te fizičke sposobnosti nisam dugo video da neko ima. Možda Aleksa Terzić ili Filip Kostić, to su dva igrača sa kojima sam igrao, a koji imaju takvu fizičku moć. Možete da proverite, u svakoj utakmici se namesti da u nadoknadi drugog poluvremena treba da istrči sprint i on to uradi bez problema. Došao je iz Vasko da Game za 10.000.000 dolara, kao i Pejntsil iz Gane, koji je doveden iz Genka gde je odigrao preko 100 utakmica. Ne znam koji evropski klub, osim ovih top, može da se pohvali sa dva takva transfera u jednom prelaznom roku", ističe bivši napadač Crvene zvezde.

Među saigračima Dejan Joveljić ima i još jednog Srbina, bivšeg golmana Čukaričkog Novaka Mićovića, a u MLS našu zemlju predstavljaju i Jovan Mijatović, Strahinja Tanasijević (Njujork Siti), Nikola Petković (Šarlot), Nemanja Radoja (Kanzas) i Ranko Veselinović (Vankuver).
"Mićović i ja živimo u istom kompleksu, svaki dan smo zajedno. Očekujem da će da bude prvi golman sledeće sezone, ima kvalitet, trudi se. Sa ostalima je zbog daljine nemoguće da se skupimo i odemo na ručak, večeru, ali smo u kontaktu i kada god idemo na neko gostovanje gde ima naših ili oni dolaze ovde, uvek se nađemo dan pre i ispričamo".

KONAČNO POVERENJE TRENERA, DRUŽENJE SA ASOVIMA I ŠAH

Igrajući u SAD, Joveljić je dobio priliku i da upozna najveće srpske sportiste - Novaka Đokovića i Nikolu Jokića. Kao i Bogdana Bogdanovića. Bila su to iskustva za ceo život...
"Oduvek sam imao želju da upoznam Novaka Đokovića i šahistu Magnusa Karlsena. Prvo kolo prošle sezone smo igrali protiv Inter Majamija i pošto nismo imali karantin išao sam ujutru sa devojkom, sada suprugom, u crkvu kada me je pozvao Vlade Divac. Bili smo se već dogovorili da dođe na utakmicu, poslao sam mu karte, ali me je pitao da li imam nekoga u klubu da nađe i za Noleta pošto je stadion bio rasprodat. Ne znam ni da li sam mu odgovorio nešto, samo sam pomislio 'i da nema, izmislićemo kartu'. Prekinuo sam vezu i zvao u klub. Nema ko nije dolazio da gleda Mesija u Los Anđelesu, ali brzo su sve završili. Nije me interesovao ni Mesi, ni Suarez, samo Đoković, tako da sam bio više uzbuđen što će me on gledati nego što ću igrati protiv njih. Dao sam gol za 1:0 i proslavio u Novakovom stilu, ali je Mesi posle u nadoknadi izjendačio na 1:1, a mi smo i promašili penal u toj utakmici".

NBA utakmice su već postale rutina za Dejana Joveljića, posebno kada u Kaliforniji nastupa Nikola Jokić.
"Gledao sam ga možda pet puta i velika mi je čast što sam imao priliku da i njega upoznam. On ima neki svoj ritam, odradi to što ima na terenu i ide da uživa sa porodicom. Pratim ga redovno i radujem se kao da ja dajem te koševe. Pričati sa takvim veličinama kao što su Đoković i Jokić nema cenu. Tu mislim i na Bogdana Bogdanovića, sa kojim sam imao priliku da odem na ručak. To su iskustva za ceo život, razgovori koji se pamte".

Joveljić sa Đokovićem, Jokićm i Robijem Kinom

Druženje sa takvim asovima dodatno je podiglo samopouzdanje golgeteru Galaksija. Ali prevashodno je na sjajne partije u prošloj sezoni MLS uticalo poverenje trenera Grega Vanija, koji je počeo da mu pruža šansu u kontinuitetu.
"Konačno, red je bio. Trener je jedan od razloga zbog kojih sam došao u klub. U međuvremenu se promenila uprava, došao je drugi generalni direktor, pa sam i njima tražio da mi daju šansu da budem starter, a ne da dve utakmice igram od početka, pa dve ulazim sa klupe. Zna se šta je starter, kada igraš u kontinuitetu. Novi direktor me je pozvao pred početak sezone i rekao mi da veruje u mene, da sam ja njihova 'devetka' i da će dovesti dobre igrače oko mene. Zahvalio sam se i rekao da je dalje na meni da se dokažem i pokažem šta mogu. Hvala Bogu, sve se namestilo. Stvarno smo imali dobar tim. Doveli smo ta dva krila, Peka i Pejntsila i sa Rikijem iza mene imali smo najbolji MLS napad u istoriji, dali smo preko 70 golova".

Poznat je Joveljić kao odličan šahista. Uspešno ga igra, a od nedavno ima i svoj Jutjub kanal Jovelja99 posvećen šahu. Ta igra dodatno mu pomaže na koncentraciji.
"Kako da ne. Teško je uporediti šah i fudbal jer se na terenu stvari dešavaju mnogo brže, ali mi je šah mnogo pomogao u životu. Naučio sam da se trudim da uvek gledam unapred i predviđam sledeći korak. Veliki deo slobodnog vremena koristim da igram šah. Onlajn rejting mi je između 2300 i 2500 bodova".

Pomenuo je Joveljić promenu rukovodstva u Los Anđeles Galaksiju. Prvu posle više od decenije.
"Posle 13 ili 15 godina promenili su se predsednik i generalni direktor kluba. Zbog loših rezultata, ali ne samo zato što se titula čekala 10 godina, već zato što pretprošle sezone nismo uspeli da uđemo u plej-of. To je stvarno sramota za klub renomea kakav ima Galaksi. Nije toliko bitno uzeti titulu, ali se uvek očekuje da uđeš u plej-of i prođeš bar jedno kolo".

"BILO JE KAKO JE MORALO BITI; VEČNO ZAHVALAN KOSANU"

Ukoliko je to moguće, svaki dolazak u Beograd Dejan Joveljić koristi i za posetu stadionu Rajko Mitić. Prošle sezone je bio na nekoliko utakmica Crvene zvezde u Ligi šampiona, ove nije na evropskim, ali jeste na domaćim.
"Naravno da se i dalje interesujem za Zvezdu, ali dosta manje mogu da gledam utakmice nego kada sam bio u Evropi jer je vremenska razlika sa Kalifornijom devet sati. Kada god sam u mogućnosti, odem sa tatom na utakmicu".

Crveno-beli dres i dalje nose Rodić, Ivanić, Degenek, Radonjić i Katai, igrači sa kojima je Joveljić neko vreme delio svlačionicu. Tu je ponovo i Vladan Milojević da komanduje, ali mesta za emocije nema. Ne želi Bijeljinac da se vraća mnogo unazad i razmišlja šta bi bilo da je duže ostao u Zvezdi.
"Ne mogu reći da mi je krivo. Imao sam svoj put koji je bio drugačiji od njihovog. Bilo je kako je moralo biti i ne žalim ni za čim. Drago mi je kada vidim kako ide Crvenoj zvezdi i na kojem je nivou sada. Želim im da budu još bolji".

Podsetili smo Joveljića na saradnju sa Milanom Kosanovićem, koji mu je pre prodaje pričao kakav je plan Zvezdinog stručnog štaba za njegov razvoj i nagovestio mu rastući broj nastupa iz sezone u sezonu. Zadrhtao je glas mladom fudbaleru prilikom odgovora.
"Kosan nam je bio bukvalno drugi otac. Delio je savete, pomagao, ukazivao na čemu treba dodatno da radimo. Upijali smo sve što je govorio. Svaki dan bi ostajao sa nama mlađima posle treninga i večno sam mu zahvalan na svemu. Uticao je na moj put u Zvezdi".

Crvena zvezda je Dejana Joveljića prodala leta 2019. za 4.000.000 evra. Utisak je da bi cifra bila dosta veća da su na Marakani bili strpljiviji.
"Da sam ostao i igrao duže, da je ovakva situacija kao sada, sigurno bi cifra bila veća, ali nikada se nisam opterećivao time. Bitno mi je bilo samo da igram dobro i dajem golove".

Navijači Crvene zvezde rado bi ponovo gledali Dejana Joveljića u Ljutice Bogdana, posebno nakon što se sve češće priča o mogućem odlasku Šerifa Endijaja već ove zime, ali on tvrdi da ni sa kim nije razgovarao na temu povratka u Beograd.
"Nikada me niko nije kontaktirao oko toga, iskreno".

"PRVA UTAKMICA U BUNDESU PROTIV UPAMEKANA I KONATEA, A ONI 220 KILA"

Odlazak u Ajntraht nije se ispostavio kao dobar potez. Bez obzira na Joveljićevo neiskustvo, Nemci su verovali da imaju novog Luku Jovića koji ih je prethodno impresionirao golovima i transferom u Real Madrid. Tek 10 nastupa i jedan pogodak pokazali su da su se u Frankfurtu preračunali i stavili prevelika očekivanja pred igrača koji je tek zakoračio na veliku scenu.
"Mene je doveo trener Adi Hiter, koji je sada u Monaku. Sjajan čovek i trener, ali činjenica je da sam otišao mlad iz Crvene zvezde i da sam bio nespreman i zelen za bundesligaški nivo fudbala, koji je među dva-tri najbolja u Evropi. Otežavajuća okolnost je bilo i to što su me gledali kao zamenu za Luku Jovića, a mi smo tada bili nebo i zemlja. Doveli su me iz Zvezde u kojoj nisam igrao, ulazio sam sa klupe i dobijao šansu na kašičicu, a onda u Ajntrahtu u prvoj utakmici igrao 90 minuta protiv Lajpciga. Protiv Upamekana i Konatea, koji zajedno imaju 220 kilograma. Definitivno je da su očekivali da budem zamena za Luku Jovića, ali to je bilo nerealno za mene u to vreme".

Luka Jović i Dejan Joveljić (©MN Press)

Pošto se nije odmah snašao u Frankfurtu, usledile su pozajmice u Belgiju i Austriju.
"Prvo sam otišao u Anderleht. Bio sam tamo šest meseci, ali je sezona prekinuta zbog korone. Mnogo mi je žao što nisam ostao duže tamo, sigurno bih davao golove. Imali smo odličan tim i trenera-igrača Vensana Kompanija, koji je neverovatna osoba. Gvardiolina škola, šampionskog mentaliteta. Belgijska liga prija srpskim igračima, igra se otvoren fudbal, a Anderleht je sličan Zvezdi. Veliki klub u kojem postoji pritisak osvajanja titule. Po povratku u Nemačku prosleđen sam u Volfzberger, gde sam imao fantastičnu sezonu, postigao 20 golova, bio drugi strelac lige, igrali smo Ligu Evrope, prošli grupu, igrali sa Totenhemom. Očekivao sam posle toga da ću dobiti šansu u Ajntrahtu, ali promenila se uprava, došao je drugi trener i rečeno mi je da su rešili da me prodaju".

U razmatranje su uzete dve ponude...
"Najkonkretniji su bili Sent Etjen i Galaksi. Objektivno sam razmišljao i izabrao MLS zbog načina fudbala. Gledao sam gde mogu više golova da dam, iako je ponuda iz Francuske bila unosnija. Američka liga je otvorenija, znao sam da ću tamo davati više golova nego u Sent Etjenu, koji je kasnije te sezone ispao iz lige. Da sam bio tamo sigurno bi pritisak bio ogroman jer igram napadača, plus sam stranac. Iako sam mlad otišao u Ameriku nisam zažalio. A, posle ove sezone i titule - tek ne žalim", s osmehom je konstatovao Joveljić.

Iskusniji, fizički jači, da li bi sada izabrao Francusku?
"Za napadača je bitno da igra u dobrom timu, sa ekipom koja mu odgovara i koja kreira šanse. Nije isto igrati u Lilu, Monaku, Pari Sen Žermenu ili Sent Etjenu i ekipama koje se bore za opstanak i stvaraju jednu šansu po utakmici".

Vrlo racionalno razmišljanje...
"Bitno mi je da igram tamo gde mogu da dajem golove i napredujem. Naravno da svaki igrač želi da ima savršene uslove u svakom smislu, a napadaču to omogućavaju golovi".

Da li bi voleo ponovo u Nemačku, da pokažeš Ajntrahtu da je pogrešio što ti nije dao drugu šansu posle Austrije?
"Sigurno je da bi mi to bio dodatan motiv ako bi stigla neka dobra ponuda iz Bundeslige. Što da ne".

NAZIRE SE ODLAZAK IZ GALAKSIJA

Ugovor sa Galaksijem traje još godinu dana, pa iako razlaz ove zime ili na leto deluje kao realnija opcija (pominju se interesovanja iz Rusije i Turske), moguća je još jedna Joveljićeva sezona u MLS.
"Po završetku svake sezone trener ima pojedinačan razgovor sa igračima. Ideja je da se gradi tim oko mene, ali je u MLS-u nezgodno zbog pravila. Uvek mora da ode neki dobar igrač da biste doveli dva prosečna zbog 'seleri kepa'. Kao u NBA, samo što su tamo budžeti mnogo veći. Nezgodno je, ne znam šta će biti. Ako stigne ponuda zaista ne znam šta će biti jer imam ugovor još godinu dana. Možda bi i pristali da me puste, ako bih oslobodio prostor u 'seleri kepu', a možda bi i rekli 'nema šanse da ideš', ako bi neko drugi već otišao".

Da li će cilj Galaksija biti odbrana titule?
"Nažalost, Riki Puć će propustiti početak sezone zbog povrede kolena i to će biti hendikep za tim. Nemamo pritisak kao prošle sezone, ali posle osvojene titule siguran sam da svi u ekipi razmišljamo da će biti neuspeh ako je ne budemo odbranili".

"KADA SRBIJA POZOVE, SEDAM U PRVI AVION"

Dejan Joveljić je dosad odigrao sedam utakmica za A reprezentaciju Srbije. Očekivalo se da bi mogao da bude pozvan na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj kao četvrti špic, uz Mitrovića, Vlahovića i Jovića, ali je izabran Petar Ratkov.
"Uvek sam govorio da je moje da radim, da naporno treniram i da ću ako zaslužim poziv biti tamo. To što nisam bio na Evropskom prvenstvu nije uticalo negativno na mene, čak mi je dalo veću motivaciju da se nametnem i budem pozvan za sledeće veliko takmičenje, kao i utakmice Lige nacija. To ću i u budućnosti raditi, naporno trenirati i čekati šansu. Ja sam spreman, kada god dođe poziv radujem se i hvatam prvi avion. Daljina mi ne predstavlja problem kada je u pitanju igranje za svoju zemlju".

Kaže naš narod: daleko od očiju - daleko od srca. Mogla bi ta izreka da se upotrebi i na Joveljićevom slučaju, jer američko prvenstvo nije baš popularno u Srbiji, pa iako je prošle sezone igrao odlično, dosta njegovih nastupa prošlo je ispod radara ovdašnje javnosti. Možda i dela struke.
"Moguće je da ima i do toga što MLS nije toliko dostupna na televiziji kao što su evropske lige, ali to je nešto na šta ja ne mogu da utičem. Moje je da se trudim i dajem golove".

Naredno Svetsko prvenstvo biće organizovano 2026. u SAD, Meksiku i Kanadi. Na stadionima dobro poznatim napadaču Galaksija.
"Sređuju se stadioni, ali rano je još za euforiju. Verovatno će se više pričati i pisati o tome kada se svi vratimo u Ameriku i počne nova sezona. Doveli su Poketina za selektora što potvrđuje da imaju velike ambicije. Igrali su Kopa Amerika, redovno šalju mlade igrače u Evropu. Vidi se da rade na jačanju kvaliteta reprezentacije".

Srbija je za rivle u kvalifikacijama dobila Englesku, Albaniju, Letoniju i Andoru.
"Teška grupa. Favoriti smo mi i Engleska i očekuje se da jedna od te dve reprezentacije bude prva i ode direktno na Mundijal, a druga u baraž. Ne bi trebalo ostale reprezentacije da budu neka velika pretnja. Gledao sam Srbiju protiv Engleske na Evropskom prvenstvu, navijao, nervirao se, ali šta je bilo bilo je. Idemo dalje. Svi očekujemo da se Srbija plasira na Mundijal i siguran sam da će igrači i stručni štab dati sve od sebe".

Novi selektor Engleske je Tomas Tuhel. Joveljić ga poznaje iz okršaja Crvene zvezde i Pari Sen Žermena 2018. u Ligi šampiona.
"Bio je to PSŽ sa Embapeom, Nejmarom... Nema tu neke posebne analize i pripreme utakmice", iskren je bivši napadač crveno-belih.