INTERVJU – Dragan Mutibarić: Sve je počelo od Partizana, a Džaja mi je bio najveći

Jugoslavija je bila fudbalska velesila, konkurencija je bila paklena, treneri su imali problema da izaberu koji igrač će igrati na kojoj poziciji. Vrhunska imena najvažnijeg sporednog posla na svetu stigla su iz zemlje koja više ne postoji, a jedan od njih je i Dragan Mutibarić, čovek čije se parade stariji ljubitelji fudbala s ponosom sećaju.

U intervjuu za Mozzart Sport, slavni golman rođen 1946. godine, koji je prošao sve reprezentativne selekcije Jugoslavije i ostavio najdublji trag u redovima Vardara, prisetio se slavnih fudbalskih dana, ali i pričao o aktuelnostima u svetu fudbala. Put legendarnog Muta u ovom sportu započeo je daleke 1962. godine, u njegovom rodnom Bečeju, a na početku je u celoj situaciji udeo imao i Partizan.

"Sećam se početka. Moj fudbalski put počeo je daleke 1962. godine u Bečeju. Sa sedam godina imao sam priliku da fudbalski klub Partizan dođe na pripreme u moj rodni grad. Tada je Bečej bio malo mesto, imao je 20.000 stanovnika, sada je veći i razvijeniji. Sećam se tih priprema... Stajao sam sve vreme iza gola i hvatao sve lopte koje su prolazile pored gola Milutina Šoškića. Još od tada sam imao veliki dar da postanem golman. Žive lopte sam hvatao sa samo osam godina i neki igrači Partizana za mene govorili da imam dar da budem dobar golman jer imam onaj pravi instinkt. I zaista, sedam godina posle tog događaja i puno treninga počeo sam da branim za prvi tim Bečeja. Sa 16 i po godina opravdao sam poverenje u klub i počeo je moj fudbalski put, počeo je Mutibarić.

Reprezentativni golman je prvo bio u najmlađem timu u Jugoslaviji, gde ga je pozvao Miljan Miljanić . Blistao je na prvom turniru u Bugarskoj, proglašen je bio za najboljeg golmana, a to mu je donelo i preporuku za mladi tim sa kojim je postao nezvanični šampion Evrope. Jugoslavija je tada pobedila jaku Španiju sa 3:0. Kasnije stigao je poziv seniora, ali posle nekoliko utakmica, saobraćajna nesreća pred Evropsko prvenstvo 1968. u Italiji oduzela mu šansa da igra na velikom mitingu.

"Milan Miljanić me je pozvao u timuJugoslavije do 18 godina i video se moji talenat. Imao sam tri utakmice za tu selekciju, sve su bile u Bugarskoj. Zahvaljujući dobrim igrama dobio sam poziv za mladi tim, a takođe sam kasnije napravio i transfer u Vardar gde sam i stekao slavu. Sa ekipom do 21 godine bili smo nezvanični prvaci Evrope. Odigrali smo jedan turnir na kome smo imali četiri pobede i jedan remi. Sećam se, pobedili smo Španiju sa 3:0 u Novom Sadu u fenomenalnoj utakmici. Deo ekipe su bili Meto Spasovski iz Vardara, braća Vujkić iz Željezničara, pa Paunović... U najboljem timu Jugoslavije zvao me je Rajko Mitić. Debitovao sam u Splitu, protiv Švedske, 1969. godine. Imao sam ukupno deset mečeva, najdraži od svih mi je onaj u Skoplju protiv Belgije kada smo slavili sa 4:0. Šteta što mi se desila velika železnička nesreća 1968. godine kod Vranja, nisam otputovao zbog nje sa reprezentacijom za Italiju, iako sam bio prvi golman. Sa mnom su tada u timu bili Ilija Pantelić i Ivan Ćurković", priseća se bivši čuvar mreže.

Bez sumnje, nastupi za Vardar su najveći u karijeri Dragana Mutibarića. Teško da će skopski „crveno-crni” ikada imati takvog golmana. Ugovor mu je bio na četiri godine, a u ovom timu somborski „panter“ je stekao slavu koju mu je kasnije obezbedila i prvi međunarodni transfer u nemački Šalke. U Skoplju će zauvek ostati upamćena njegova neustrašivost, lep stil odbrane i sklonost paradama. Dokaz o Mutovom kvalitetu je i činjenica da je dobio svoje mesto u Nadalinovoj knjizi „Golmani svih vremena“.

"U Vardar sam došao iz Srema, tada oni su bili drugoligaši, a trener je bio Dušan Varagić koji me je poznavao od malena. Vardar je tada platio 2,9 miliona dinara za moj transfer. Kada sam došao u Makedoniju radio sam sa trenerom Urošem Petrovskim. Posle tri uspešne godine tražili su me Partizan i Crvena zvezda, ali do transfera nije došlo. Ali, to mi je ostao kao satisfakcija, bio mi je dovoljan dokaz da sam opravdao poverenje i sva uložena sredstva za mene. Najlepši trenuci u Vardaru? Kada sam zbog odlicne igre postao sportista godine u Makedoniji. Ovo priznanje sam dobio četiri puta. Mislim da nijednom fudbaleru iz Makedonije to nije pošlo zarukom. Publika me je mnogo volela, bio sam njihov miljenik. Nije bilo trenutka da prošetam gradom, a da ne dobijem poziv na kafu u staroj čaršiji, na ćevape i druženje sa Skopljanima", otkrio je 75-godišnjak.

Međutim, njegova međunarodna karijera koju je zbog zakona u Jugoslaviji započeo sa 29 godina u 1975. nije išla po planu. Odabrao je Šalke, otišao u Gelzenkirhen, razlozi su bili finansijski – dobio je oko 250.000 nemačkih maraka. Želja da se to dokaže bila je velika, ali kao strancu nije bilo lako snaći se u toj sredini.

"Kada sam prekoračio godišnji limit koji je zakonom bio propisan u Jugoslaviji, izabrao sam Šalke zbog dobre ponude. Otišao sam u Gelzenkirhen sa velikom željom da se dokažem. Ali nisam uspeo da se prilagodim novoj sredini. Dva-tri meseca posle mene u Šalke je došao Branko Oblak sa kojim se nismo previše slagali. Kratko vreme, posle one loše epizode u Šalkeu, da ne bih previše udaljio od fudbala, branio sam za Šveningen, koji je bio niželigaš, a zatim prešao u kosovsku Trepču", rekao je golman. Mutibarić je godinu dana proveo u novoj sredini i stigao do finala Kupa Jugoslavije gde je izgubio, zbog čega se i danas kaje. U ovom klubu sarađivao je sa svojim starim poznanikom Dušanom Varagićem. Trepča je u sezoni 1977/78 ostvarila najveći uspeh u istoriji plasmanom u meč za titulu u Kupu.

"Imao sam zaista lepe trenutke sa Trepčom, iako sam tamo bio samo godinu dana. Stigli smo do finala Kupa Jugoslavije. Protivnik nam je bila Rijeka, to je bilo 1978. godine, izgubili smo u produžetku, 1:0. Veoma mi je žao zbog ovog meča, jer je bila velika čast osvojiti Kup, kao što je to primer Vardar uradio i pobedio je sa Varteksom. Zauvek će se to pamtiti. Imali smo dosta šansi i nismo davali golove kada smo mogli, pa nas je na kraju protivnik kaznio".

Posle avanture u Trepči, Muto se vratio u „staro stado”. Ponovo je došao u Vardar, na insistiranje Kirila Dojčinovskog koji je tada bio trener. Nije uvek bio prvi golman kao pre, ali opet je bio na mesto gde ga je publika najviše volela. Mutibarić iz Vardara je kasnije otišao u Teteks, a do kraja aktivne karijere igrao je za Makedoniju Đorče Petrov i za Mikrogranulat iz Gostivara. Ni posle fudbalske penzije Mutibarić nije napustio fudbal. Bio je pomoćnik Vardaru u najboljim godinama kada je tim vodio Đoko Hadžievski, inače najuspešniji trener u istoriji kluba u nezavisnoj Makedoniji, a radio je i kao trener golmana u reprezentaciji. Kroz ruke su mu prolazila velika imena. Za tri godine u reprezentaciji, legenda je sarađivala sa Gogom Jovčevim, Kiretom Trajčevim, Zoranom Micevskim, Dančom Čeleskim i Petarom Miloševskim.

RAZLIKA IZMEĐU FUDBALA NEKAD I SADA JE OGROMNA

Nekadašnja „jedinica” ima svoj stav o aktuelnom fudbalu. Kaže – mnogo je drugačiji, i lakše se ulazi u reprezentacije.

"Fudbal je sada definitivno drugačiji nego što je bio tada. Lakše je doći do mesta, pogotovo u nacionalnim selekcijama. Pa, znate li kako je bilo igrac sa ekipa kao što je Vardar da uđe u reprezentaciju Jugoslavije? Nekada je postojala paklena konkurencija. Od šest republika i dve pokrajine morate biti najbolji na svojoj poziciji da igrate. Sada je mnogo lakše ući u reprezentaciju, na primer zovu golmane samo zato što su imali dve-tri dobre odbrane u jednom kolu. Sada postoji i internet. Daleko je lakše ući u reprezentaciju ili ranije otići u inostranstvo".

REGIONALNA LIGA BI BILA PRAVI BUM ZA FUDBALSKI BALKAN

Dugi niz godina se priča o formiranju Regionalne fudbalske lige u kojoj bi učestvovale ekipe sa balkanske zemlje. Šta Mutibarić misli o njoj?

"Ako neko uspe da formira tu Regionalnu ligu u fudbalu, e, to bi bio pravi bum za naše fudbalske prostore. Zašto? Jer ćete imati timove koji su jaki, sa kojima ćete sigurno dovesti publiku, pravićete atmosferu, ali ćete kroz klubove privući i veće igrače. Recimo, nije mala stvar protiv sebe svaki vikend imati Dinamo Zagreb na terenu, Crvenu zvezdu koja je redovna u Evropi, Partizan i Rijeku koji su odlični, pa Hajduk, Maribor... "

DRAGAN DŽAJIĆ JE BIO TOP!

Protiv sebe je somborski „panter” imao veoma velika imena. Ali koga je video kao najvećeg?

"Jedan od najvećih, ako ne i najveći, mislim da je to Dragan Džajić. Pa Džaja je bio kapiten reprezentacije, fenomenalan golgeter, ali i igrač koji je umeo da napravi razliku jednim potezom i jednim centaršutom. Pa bilo ih je mnogo, Jugoslavija je bila fudbalska velesila...ovde ću pomenuti Rudolfa Belina iz zagrebačkog Dinama, Duška Bajevića, Vahu Musemića, Kirila Dojčinovskog iz Makedonije, ko kada je otišao u Crvenu zvezdu izdvajao se od svih. Takodjer ime Darka Pančeva ne može da se zaboravi, iako nisam branio protiv njega, jer je on najveći centarfor i igrač kojeg je Makedonija ikada imala. Dokazao je to u Zvezdi. Gol igrač, pravi ubica. Kakav je samo instinkt imao..."

SRBIJA JE IMALA PROBLEM, ALI JE NAŠLA PIKSIJA!

Srbija se vraća na veliku scenu. Pobedom nad Portugalom u Lisabonu (1:2) „Orlovi“ su obezbedili plasman na Svetsko prvenstvo koje se igra 2022. godine u Kataru. Mutibarić je pohvalio podvig, ali i rad aktuelnog trenera Dragana Stojkovića.

"Srbija je već neko vreme imala trenere koji su bili nekvalitetni. Igrači su vođeni redom, preko menadžera, radilo se o nezadovoljstvu i bilo je unutrašnjih sukoba... Sada će biti prilično zanimljivo. Dragan Stojković – Piksi se pokazao kao pun pogodak. Tu su i igrači poput Tadića, Mitrovića, Vlahovića. Piksi je bio prava igraćina, a sada je kao trener odveo državu na Svetsko prvenstvo. Videćemo sada kako će biti na velikoj sceni. Jedno je sigurno, biće prilično zanimljivo, verujem u to".

MUTO U SKOPLJU – VEĆI OD BEKENBAUERA I MAJERA

Zanimljivu anegdotu tokom posete ispričala je i supruga Dragana Mutibarića, Milica. Njih dvoje žive u skromnoj kući u skopskom naselju Lisiće, a ona je otkrila kakva je bila atmosfera kada je Šalke 04 došao na prijatelski mec u Skoplju u 1976. sa Mutom u postavi.

"Publika od svih igrača Vardara najviše je volela mog Mutu. Kada je došao u Vardar, e to je bila „ljubav na prvi pogled”. Zvali su ga sa svih strana, davali mu sve što je hteo. Publika ga je sa Gradskog stadiona posle utakmica nosila na ruke do trgovski centar. Kada je Šalke 04 došao da igra prijateljski meč u Skoplju, Vardar je pobedio 3:1. Posle meča fudbaleri Šalkea ušli su u autobus. Kada se gomila okupila oko autobusa i protresla ga, uzvikivala „Muto, Muto Muto“. Nemci su bili prestravljeni. Stajao sam na jedno kao brdu ispred ulaza tribine, a covek koji je bio vodič na ekspediciju me je video, prišao mi i rekao – „Verujte mi, frau Mutibarić, da bi ovde sad bili Sep Majer i Franc Bekenbauer, oni bi bili mali za tvog Muta“. Čak i golman Norbert Nigbur je pitao mog muža zašto je došao u Nemačku kada ga toliko vole u Makedoniji. Bilo je tu jasno da je ponuda ključna, taj novac nije mogao da odbije lako..."

NAJBOLJI GOLMAN U VARDAROVOJ „JU-ISTORIJI“ I REKORD ZA GINIS

Dragan Mutibarić može da se pohvali da je najbolji golman u „jugoslovenskoj istoriji” Vardara. Dobio je „jedinicu” mesto u idealnom timu za period 1946-1991 u kome su još Đore Jovanovski, Josif Srebrov, Kočo Dimitrovski, Kiril Dojčinovski, Vasko Kokinovski, Meto Spasovski, Petar Šulinčevski, Darko Pančev, Toni Savevski i Kiril Simonovski. Postoji i jedinstveni golmanski rekord u Makedoniji za Ginisa. Na golu Makedonije Đorđe Petrov 1989. godine Mutibarić nije primio gol ukupno 1.004 minuta. Taj rekord je malo verovatno da će neki drugi golman oboriti u bliskoj budućnosti.

MUTIBARIĆ PUCAO I PENALE

Mediji i sportski komentatori Mutibarića su nazvali „gumeni“, pre svega zbog njegova elastičnost kao gimnastičar. U karijeri je pucao osam penala. Postigao je šest, promašio dva. U dresu Vardara promašio je penal u odlučujućem meču sa Osijekom za ulazak u Prvu ligu. Krsmanović mu je pročitao udarac, ali na sreću Muta, situaciju je ispravio Meto Spasovski. Drugi promašeni penal mu je protiv Partizana, poraz za koji je on preuzeo krivicu.

DRAGAN I SLOBODAN – JEDINI OTAC I SIN U PRVOM TIMA VARDARA

Pored Dragana, svoje trenutke na golu Vardara imao je i njegov sin Slobodan Mutibarić. Sadašnji trener najmlađih golmana u timu bio je u generaciji Darka Pančeva. Posebno je zanimljiv podatak kada je to u jednom trenutku bio kuriozitet i u eks-ju ligi i naravno jedini primer u istoriji Vardara – prvi put su otac i sin bili u prvog tima i obojica konkurisali za mesto između stativa.

Piše: Martin Tanaskovski