INTERVJU – Lazar Ranđelović: Vojvodini po kvalitetu pripada drugo mesto, za Evropu nam fale navijači

Pre aktuelne reprezentativne pauze, dok je još u fokusu bio klupski fudbal, samim tim i Mozzart Bet Superliga, u 28. kolu šampionata, najubedljiviju pobedu upisali su fudbaleri Vojvodine. Na Karađorđu je poražen Napredak rezultatom 4:1 i Novosađani su sa ta tri boda prestigli Partizan koji je kiksirao u Lučanima i pozicionirali se kao drugoplasirana ekipa na tabeli.

Zanimljivo, istim rezultatom su Lale slavile i u prvom duelu ove dve ekipe, jesenas u Kruševcu, a čak je i priznanje za igrača utakmice poneo isti fudbaler. Naravno, u pitanju je Lazar Ranđelović, koji je i prethodnog vikenda, baš kao i u tom duelu sa kraja oktobra, protiv Čarapana upisao dve asistencije i gol.

Tako je 28-godišnji napadač prekinuo golgeterski post koji je potrajao gotovo pet meseci i - kako sam ističe - napravio ključni korak ka povratku na nivo fudbala koji je prikazivao pre zimske pauze.

„Mi smo na toj utakmici demantovali onu teoriju da ove sezone igramo samo protiv „većih“ ekipa. I zaista, u mnogo tih mečeva sa timovima iz donjeg dela tabele nismo bili na nivou. Sada smo sa ova tri boda ponovo pokazali da smo dovoljno skoncentrisani da se uključimo u trku za drugo mesto. Što se mene tiče, drago mi je što sam dao gol. Nisam znao da sam imao isti učinak i u Kruševcu jesenas, možda i nije slučajnost (smeh). Bio sam u padu forme od početka prolećnog dela, zbog čega – ne znam. Čitava ekipa nije bila na očekivanom nivou, ali sada se vraćamo. I ja se vraćam u staru formu“, započeo je priču Lazar Ranđelović.

No, pre svega toga, Ranđelović nam je otkrio lični cilj koji želi da ostvari do finiša takmičarske godine. Ambicije su mu da ostane na čelu liste najboljih asistenata Mozzart Bet Superlige, i za sada je na putu da ostane igrač sa najviše uspešnih dodavanja u eliti ove sezone, budući da je nakon Napretka došao do cifre od 11 asistencija.

„Drago mi je što na taj način mogu da pomognem ekipi, to mi je najbitnije. Ali, da ne bih bio lažno skroman, cilj mi je da do kraja sezone budem najbolji asistent lige. Takvo priznanje prija svakom igraču. Biti najbolji strelac ili najbolji asistent našeg prvenstva svakako je veliki uspeh".

Na listi najboljih asistenata šampionata prate ga dvojica fudbalera Crvene zvezde – Vasilije Kostov i Marko Arnautović sa po osam uspešnih dodavanja. Igrači o kojima je unazad mesecima brujala fudbalska Srbija, dok se o partijama našeg sagovornika nešto slabije pričalo.

„Ne osećam se preterano potcenjenim u tom smislu, ali svestan sam da bi se mnogo više pričalo o tome da su Arnautović i Kostov trenutno prvi na toj listi. Ali i to razumem – igraju za Zvezdu i svi znamo da se drugačije piše o tebi kada igraš za Zvezdu u odnosu na to kada igraš negde drugde. Ja sam došao u Vojvodinu pre godinu i po dana, a od toga sam bio povređen godinu dana. Tek sam se vratio na početku ove sezone i verovatno sam zbog toga malo potcenjen, ali to ne utiče na mene. Istinski mi je drago što imamo ovakvu sezonu kao ekipa, pa i ja individualno, i svestan sam da bi se o tome više pisalo da  igram na nekoj još većoj pozornici".

Ali navikao je momak koji je ponikao u leskovačkoj Slogi na „manju“ pozornicu. Proveo je Ranđelović na startu svoje seniorske karijere skoro godinu dana igrajući na prvoligaškim terenima, dok se nije izborio za svoju šansu u niškom Radničkom.

„Tada mi se to nije svidelo, kada sam išao non-stop iz jednog kluba u drugi, pa iz prve u drugu ligu i obrnuto. Ali sada, kada vratim film, mogu da kažem da je to bio pravi put za mene, jer sam svuda gde sam išao – igrao. Igrao sam u Prvoj ligi za Dinamo iz Vranja i tu sam se afirmisao kao seniorski igrač, jer sam sa njim izborio plasman u Mozzart Bet Superligu. Tako da mi je drago što sam sve to doživeo i osetio i tu igru u nižem rangu".

Nema dilemu, napadač Vojvodine da mu je taj period pomogao u fudbalskom razvoju i isto tako smatra da i današnji mladi igrači ne bi trebalo da osećaju odbojnost kada je u pitanju silazak stepenik, ili dva niže, kako bi došli do minuta koji su im prekopotrebni.

„U neku ruku je normalno da se tome protive, ali mislim da greše. Imamo i sada nekoliko momaka koji su sa prvim timom, imaju mogućnost da treniraju sa nama, a igraju utakmice za Kabel ili nekog drugog prvoligaša i vidim da nisu zadovoljni. Rekao sam nekima od njih otvoreno da mislim da je to greška. Ti jesi u prvom timu, ali ako ne igraš, treba da ideš negde drugde gde ćeš dobiti minute. Međutim, danas mladi igrači drugačije razmišljaju. Možda im je ispod časti da odu da igraju niže lige, ali je, po meni, to pogrešno razmišljanje. Jer mladom fudbaleru je najbitnije da negde igra, a niko ne zna da li će ti se odjednom ukazati neka prilika“, smatra Ranđelović i potom se vraća u period kada je on bio u njihovoj koži i krčio svoj fudbalski put na Čairu.

VOJVODINA JE DOKAZ DA JE SRPSKI FUDBAL NAPREDOVAO

Tada je u sezoni 2018/19, Radnički uspeo da razdvoji Crvenu zvezdu i Partizan na tabeli i zauzme drugo mesto na kraju šampionata. Sada je Ranđelović na pomolu da isto učini i sa Vošom , mada i sam priznaje, da su dve situacije neuporedive, kao i same ekipe – ondašnji Radnički i sadašnja Vojvodina.

„Imali smo tada zaista sjajnu sezonu u Nišu, konstantno smo bili prvi ili drugi. Samo je Zvezda u tom periodu bila kvalitetnija od nas. Imali smo iskusne igrače poput Drinčića i Grbića, pa i defanzivce poput Pankova i Crnomarkovića i naravno šefa Lalatovića. Tada smo imali odličnu hemiju u ekipi i sve nam je polazilo za nogom – pobedili smo i Zvezdu posle dugog niza godina. Sada smo na pomolu da opet razdvojimo Crvenu zvezdu i Partizan, ali mislim da igramo totalno drugačiji fudbal nego tada u Nišu. Ova ekipa Vojvodine je zaista kvalitetna kada pogledate sva imena i mislim da nam, gledajući rostere, pripada to drugo mesto. A s druge strane, vidite i sada koliko je to teško da do njega dođemo. Zato sam mišljenja da je srpski fudbal napredovao. Mogu neki ljudi da pričaju da to nije istina, ali dokaz je baš Vojvodina – odnosno da se mi sa ovom ekipom i rezultatima opet mučimo da razdvojimo večite, iako Partizan u većem delu sezone nije bio na svom nivou".

Poslednji put kada im je to pošlo za rukom u Nišu, šef struke je bio Nenad Lalatović, strateg koji je prošle sezone i dočekao Ranđelovića po dolasku u tabor Novosađana.

„Ja sa njim i dan-danas imam dobar odnos. On mi je u Nišu dao šansu i zaista iz tog perioda vučem sve najbolje uspomene. Posle toga dugo nismo sarađivali, ali kada sam se vratio u Vojvodinu, bilo mi je drago da mi je on trener. Šta se tačno desilo – ne znam. Ja sam igrao dve-tri utakmice koje je on vodio i onda sam se povredio. Nastavio sam da pratim sa strane, ali ne mogu da identifikujem gde je tačno zapelo i zašto nije uspeo da ostvari rezultat prošle sezone sa Vošom. Među nama će uvek biti uzajamnog poštovanja".

Ipak, nekadašnji ofanzivac Olimpijakosa smatra da je dolazak Miroslava Tanjge na klupu Stare dame predstavljao prekretnicu i pokrenuo ekipu u pravom smeru.

„Sada, iz ove perspektive, svi vidimo da je u tom trenutku najbolje rešenje za Vojvodinu bio Miroslav Tanjga. Nastupio je kao neka očinska figura sa svima nama i pokušao je da razume igrače. Mislim da nam je to trebalo u tom trenutku – da dođe neko ko će dati slobodu igračima. Jer mi imamo mnogo kvalitetnih pojedinaca i svaki je na svoj način drugačiji. On je to uspeo da posloži u sistem gde svi igrači imaju neku individualnu slobodu. Osećamo se slobodno da pričamo sa njim o bilo čemu. Mislim da je to falilo ovoj ekipi i da smo zbog toga počeli da pravimo rezultate. Dešavale su se i nesuglasice na relaciji trener–igrači, ali se bukvalno već sutradan na sastanku sve izgladi, zaboravi i krene dalje. Dok su se u prošlosti, ne samo ovde već i u drugim klubovima gde sam igrao, takve situacije vukle dugo, srozavale odnose u svlačionici i završavale na loš način. On ima neku drugačiju viziju i zaista ga svi mnogo volimo u ekipi".

Ali javnost je bila kritična gotovo od samog dolaska iskusnog sportskog radnika na mesto trenera Vojvodine. Skepticizam se uglavnom zasnivao na činjenicama da - osim nekoliko meseci u Seriji A kada je menjao kuma Sinišu Mihajlovića - nikada nije radio kao šef struke, kao i na tome da ne poseduje trenersku licencu.

„Iskreno, niko nije razmišljao o tome koliko ima godina i da li ima licencu ili ne. On je bio vođa za nas. Veliko je ime u svetu fudbala i svi smo od starta osetili neko strahopoštovanje prema njemu“.

NEKOLIKO PUTA SAM IMAO RAZGOVORE SA ZVEZDOM

Nije tajna da je brzonogi krilni napadač dugi niz godina bio želja čelnika Crvene zvezde, kao i trenera Milojevića. U nekoliko navrata su samo detalji delili Ranđelovića od Marakane, ali iz ovih ili onih razloga, Leskovčanin nikad nije zadužio opremu ekipe sa Topčiderskog brda.

„Nakon odlične sezone u Nišu bio sam u pregovorima sa Zvezdom i, naravno, kao i svako dete tada, želeo sam da zaigram na Marakani. Onda je preko noći došla ponuda iz Olimpijakosa. Vagao sam, jer su za mene to slični klubovi, na sličnom nivou i na kraju sam izabrao Olimpijakos. Ne znam da li sam pogrešio ili ne, imao sam dobre momente i u Pireju. Sa Crvenom zvezdom je posle toga bilo ponovo priče u dva, tri navrata. Čuo sam se i sa Vladanom Milojevićem, gde me je Zvezda u tom periodu pokušavala da dovede svaki prelazni rok. Imao sam i ja želju da dođem, ali se nikad nije poklopilo".

U Ljutice Bogdana su tada Ranđelovića videli kao profil igrača sličan Nemanji Radonjiću. Beograđani su želeli da nadomeste odlazak jednog od svojih najpotentnijih igrača i u svoje redove dovedu novog, hitrog napadača.

„Ne smeta mi to poređenje. Radonja je moj drug i za mene vrhunski igrač, tu nema dileme. U javnosti se stalno provlače priče da li je mogao da napravi i veću karijeru – za mene je on već napravio vrhunsku karijeru. On je jedan od najboljih krilnih srpskih igrača, ne znam šta više od toga može da se očekuje".

PAUNOVIĆ MI JE REKAO DA MI FALE GOLOVI

U ovom delu razgovora, bio je red i da se dotaknemo aktuelnog trenutka u reprezentaciji Srbije i činjenice da Veljku Paunoviću možda i najviše nedostaju ta „čista krila“ u trenutnom bazenu srpskih igrača. Paunović je uvrstio Lazara Ranđelovića na svom prvom spisku po preuzimanju Orlova u novembru, ali za prijateljske mečeve sa Španijom i Saudijskom Arabijom, nije bilo mesta za Vošinog napadača. Međutim, Ranđelović ističe da ima otvoren odnos sa selektorom, kao i da je svestan koje segmente u igri mora da popravi, kako bi ponovo zadužio nacionalni dres.

„Ja sam uvek iskren prema sebi. Priznao sam malopre da sam imao mini-krizu na startu drugog dela sezone. Posle ove poslednje prijateljske utakmice sa reprezentacijom superligaša, prišao je da popriča sa mnom, rekao mi da igram dobro, ali da mi fale golovi. Što razumem i mislim da je u pravu. On je odlučio da u ovom trenutku nisam zaslužio poziv i to poštujem. Dao mi je i dodatnu motivaciju da postižem što više golova kad god je to moguće i nadam se da ću uskoro ponovo dobiti poziv za reprezentaciju".

Upravo onim pogotkom protiv Napretka iz prošlog kola napadač Stare dame je prekinuo golgeterski post koji traje još od oktobra prošle godine. U prolećnom delu prvenstva Ranđelović je imao previše neiskorišćenih prilika ispred gola za igrača takvog kalibra. Ali Vošino desno krilo objašnjava da je u pitanju bila mentalna barijera, koju se nada da je ovim golom premostio.

„Ne pamtim kada sam tokom karijere imao toliko gol-šansi, ha-ha-ha. U poslednjih pet mečeva sam imao po tri-četiri šanse po meču i to šanse iz kojih bi trebalo da postignem gol. Morao sam da postignem te golove, ali nisam. Nešto mi je očigledno falilo, ne znam ni sam šta tačno, i ovim pogotkom sam nekako probio tu barijeru i nadam se da ću nastaviti sa postizanjem golova. S druge strane, sigurno neću siliti po svaku cenu, jer se pokazalo da sam i na druge načine efikasan i da mogu da pomognem ekipi“, kaže Ranđelović.

Priseća se Vošin as perioda karijere kada je tek stigao u Grčku i kada je maltene svaki njegov dodir s loptom završavao u protivničkoj mreži.

„Da. Možda nekada kada nije trebalo da uđe – ušlo je, a sada kada treba da uđe lopta, ona neće. To negde zavisi i od mentalnog sklopa".

Priznaje nekadašnji fudbaler pirejskih crveno-belih da često razmišlja o tome šta je mogao da uradi drugačije, kako bi se duže zadržao na elitnom nivou i ističe da je možda velika pozornica došla isuviše rano u njegovoj karijeri.

„Bio sam ja profesionalac, ali kada dođeš kao mlad igrač iz Niša i za mesec dana igraš Ligu šampiona protiv Bajerna na Alijanc Areni, to sve izgleda nestvarno. I dan-danas razmišljam šta sam mogao da uradim bolje da se zadržim na tom nivou. Možda nisam dovoljno trenirao, odnosno mislio sam da je to tada bilo dovoljno za taj nivo. Iskreno, sada više treniram nego što sam trenirao u Olimpijakosu, jer tada mi je išlo dobro, dobio sam i novi ugovor. Mislio sam da samo tako treba da nastavim da radim, ali očigledno sam morao da radim još više. U tom smislu sam možda isuviše neozbiljno shvatio taj izazov".

Pored izazova na terenu, Leskovčanin se po odlasku u inostranstvo suočavao i sa onima van njega. Sjaj Atine i prvi veći ugovor u karijeri nosili su sa sobom određene zamke, posebno za mlade igrače. Tako se Lazar Ranđelović, zajedno sa tadašnjim saigračima Rubenom Semedom i Brunom Felipeom, našao na tajnoj žurci u jeku pandemije korona virusa, koja je mogla da se završi i raskidom ugovora sa Olimpijakosom.

„Imali smo sjajnu ekipu za te stvari, ha-ha. I to je dokaz koliko nisam shvatio situaciju dovoljno ozbiljno. Olimpijakos je prevelik klub da bih ja kao igrač tako nešto sebi dozvolio. Ta žurka je mogla da me košta ugovora. Država je tada bila baš ljuta na klub, na nas, ali hvala Bogu da se sve završilo na miran način. Bila mi je to škola za dalje".

TRI POZAJMICE SU BILE GREŠKA

Svoje najbolje godine u Pireju Ranđelović je proveo pod trenerskom palicom Pedra Martinsa. Iskusni Portugalac je bio taj na čije insistiranje je Olimpijakos doveo srpskog napadača u svoje redove i on je dao puno poverenje Lazaru na početku njegovog boravka u Grčkoj. Ipak, nakon dve sezone, strateg koji je u leto 2022. napustio Karaiskakis, odlučio se za alternativne opcije i momka iz Leskovca prikovao je za klupu.

„Prve dve godine smo imali odličan odnos. On me je doveo i davao mi značajne minute. Već u drugoj sezoni nisam više bio na nivou iz prve i kada je krenula treća sezona, posle priprema smo imali razgovor gde mi je predočio da želi da dovede neke druge igrače na mojoj poziciji, ali da mogu da ostanem i budem sa ekipom, s tim da ne može da mi garantuje minute. Ja sam izabrao opciju da odem negde gde ću da igram. Iz ove perspektive to je možda bila i greška, jer sam od tog momenta išao sa pozajmice na pozajmicu. Otišao sam na tri pozajmice, jednu za drugom i to mi je bila i najveća greška – što sam pristao na sve te pozajmice. Imao sam lepe trenutke i u Španiji i u Rusiji, sve to stoji, ali mislim da pozajmice same po sebi nisu donele željeni efekat za moju karijeru".

Ranđelović ističe da pozajmice same po sebi ne bi bile loše da se na jednoj od tih destinacija zadržao duže od jedne sezone.

„U Rubinu sam bio najbliže otkupu. Čak je i inicijalni dogovor bio da me otkupe na kraju sezone, ali tadašnji trener nije bio za to. Takođe, sve mečeve me je stavljao da igram u veznom redu, što nije moja pozicija. Mislim da bi sve bilo drugačije da sam ostao u bilo kom od ta tri kluba gde sam išao na pozajmice. Ovako, kada dođu ti poslednji meseci, gde je jasno da me neće ili ne mogu da me otkupe, stave me na klupu, što mi naravno nije prijalo. Ali, opet kažem, svuda sam dosta toga pokupio. Segunda je ozbiljna liga, sa šest-sedam klubova koji se svake godine bore za La ligu. I Leganes je ozbiljan klub“, navodi napadač Lala i potom navodi zbog čega Ural nije otkupio njegov ugovor, iako je na polusezoni bio proglašen za najboljeg igrača ekipe.

„Bila je prevelika otkupna klauzula. Još kada sam odlazio, znao sam da transfer neće moći da se realizuje. Slično kao i u Leganesu i tamo sam na zimu proglašen za najboljeg igrača tima".

Sličnu sudbinu kao Ranđelović sada proživljava njegov dugogodišnji prijatelj i saigrač, sa kojim je delio svlačionicu u čak tri različita kluba – Nikola Čumić, koji je zimus, posle dve i po sezone u klubu iz Tatarstana, prešao u drugi rang španskog fudbala, u Real Saragosu.

„Mislim da je pravi potez što je otišao u Saragosu. Rekao mi je da trener u Rubinu više nije računao na njega i mislim da je za njegovu karijeru pravi potez da ode negde da igra, da se vrati u život“, smatra Ranđelović.

Dao je fudbaler Vojvodine mišljenje o eventualnom povratku Čumića u redove Stare dame, što je među navijačima Vojvodine glavna tema tokom svakog prelaznog roka otkako je momak iz Užica napustio Karađorđe.

„Dešavalo se da pričamo o njegovom povratku. On iskreno voli Vojvodinu i znam da mu je želja da se vrati. Možda ga sačekam ovde, videćemo".

Zaintrigirao je najbolji Vošin asistent maštu simpatizera crveno-belih, a potom se vratio na svoj period proveden u Rusiji i pojasnio kako je uopšte došlo do njegovog odlaska na istok.

„Nisam mnogo razmišljao o toj odluci. Naravno da sam želeo da ostanem u Evropi, ali kada su moj slučaj u Olimpijakosu rešavali uvek u poslednjim danima prelaznog roka... Imao sam i ranije ponude od drugih klubova, ali me klub nije puštao, ne znam zbog čega. Držali su me do poslednjeg dana i na kraju ostanem sa jednom ili dve opcije, jer se u većini liga već završi prelazni rok. Tako da nisam ja baš želeo da idem u Rusiju, već nisam imao drugu opciju. U stvari, bila je opcija – da sedim u Atini i ne igram ili da odem bilo gde da bih igrao".

HVALA BOGU ŠTO SAM DOŠAO U VOJVODINU

Zbog toga, pored prelepih uspomena koje je Ranđelović sa sobom poneo sa Karaiskakisa, ostaje i gorak ukus zbog tih poslednjih nekoliko sezona, koje su po mišljenju brzonogog bočnog napadača pomalo i usporile njegovu karijeru.

„Prve dve godine u Olimpijakosu su bile fenomenalne, njih najviše i pamtim. Ali da, bilo je momenata gde su mogli da budu korektniji. Na primer, i pre dolaska u Vojvodinu sam neko vreme bio na transfer-listi, imao sam ponuda iz Španije, Turske, ali me nisu pustili. Ipak, iz ove perspektive se ne žalim. Hvala Bogu što sam došao u Vojvodinu".

Mnogi su pokušali, ali samo je Vojvodina uspela da privoli Pirejce da puste srpskog napadača da se vrati u domovinu i pokuša da oživi svoju karijeru na Karađorđu.

„Predsednik Dragoljub Zbiljić ima dobar odnos sa predsednikom Olimpijakosa, a ja sam imao primer Čumića koji se ovde vratio u život i odigrao sjajnu sezonu. Bila je tada i ponuda Apoela na stolu, ali nikad nije došlo do dogovora, ne znam zbog čega. Ali ponavljam – sve je na kraju ispalo kako treba, najbolje moguće".

Ranđelović ističe da je na njegovu odluku uticalo i to što se Vojvodina, otkako je aktuelna uprava preuzela klub, profilisala kao jedan od najstabilnijih kolektiva u Srbiji, o čemu svedoči i zadovoljstvo igrača Stare dame uslovima u novosadskom superligašu.

„Iskreno, nisam imao neku želju da se vratim u Srbiju. Ali kada je došla Vojvodina sa ponudom, malo sam se raspitao i uvideo da je u poslednje dve-tri godine, uz Zvezdu, najstabilniji naš klub. I kroz priču sa predsednikom Zbiljićem shvatio sam da je to pravo rešenje za mene u tom trenutku i mislim da nisam pogrešio. Nemam nijednu lošu reč da kažem o Vojvodini. Mogu bez ustručavanja da kažem da je organizacija kao u Leganesu, a sada je došlo vreme i da dođu rezultati. Mislim da zaslužujemo sve što nam se dešava ove sezone, jer je klub naporno radio i to se vidi na terenu".

Ali, kada vam se obezbede vrhunski uslovi, obično se od vas očekuju i vrhunski rezultati. Iako je pritisak nemerljiv u odnosu na jedan od najvećih klubova u Grčkoj, postoje određena očekivanja i u novosadskoj javnosti.

„Posle Olimpijakosa nemam nikakvih problema sa pritiskom, jer tamo kakav pritisak doživljavate iz dana u dan – nema nigde u Srbiji. Možda eventualno u Zvezdi. Kada smo beležili loše rezultate u Grčkoj, nema ko nam nije stvarao pritisak – od ljudi iz vrha grada do komšija, konobara u restoranu… Grci su fanatici za fudbalom, kao i mi na kraju krajeva. Kada ide dobro, onda si kralj, a kada ide loše, bolje da ne izlaziš na ulicu. Imamo i ovde neki pritisak, ali je u normalnoj meri. U klubu se sve podredi nama kako bismo došli do rezultata i onda se desi da na nekim mečevima podbacimo – logično je da se tada stvori pritisak. Ali on je čak nekad i potreban, da bismo se trgli. To je neki normalan pritisak i od kluba i od navijača, koji zaslužuju da napravimo rezultat ove sezone".

NAŠ CILJ JE GRUPNA FAZA U EVROPI

Jedan od rezultata koji se decenijama isčekuje na Karađorđu, jeste plasman Vojvodine u jesenju fazu nekog UEFA takmičenja. Međutim, iako su Lale na dobrom putu da na leto izađu na međunarodnu scenu, zbog lošeg koeficijenta, one ne se neće naći na listi nosioca ni u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, ni u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije. Ali, Ranđelović veruje da ova ekipa Vojvodine može da preskoči sve prepreke, ukoliko uspe da do kraja sezone razvije pobednički mentalitet.

„Svima je cilj grupna faza u Evropi. Da li će biti teško? Hoće, izuzetno. Naš najveći problem je konstantnost i da postanemo pobednici u pravom smislu te reči. Odnosno, i kada igramo slabiju utakmicu protiv lošijeg rivala – da je dobijemo rutinski. To nismo imali do sada. Najlakše je biti dobar u velikim mečevima, njih svi vole da igraju, ali ove ‘manje’ utakmice su isto toliko bitne. Nedostaje nam taj pobednički mentalitet, da idemo iz utakmice u utakmicu i da se ne dovodi u pitanje pobeda. Tako to ide u ostalim velikim klubovima, kao i u Olimpijakosu – i kada nas ne ide, mi nađemo način da dobijemo te mečeve. Mislim da, ukoliko dođemo do tog nivoa, možemo da se nadamo i nečemu u Evropi".

Ipak, jedno su utakmice u domaćim okvirima, a sasvim su drugi par rukava okršaji na međunarodnoj sceni. Kao neko ko je sve to prošao vrlo mlad, i to na najvišem mogućem nivou, napadač Novosađana dobro zna koji faktori mogu biti presudni za uspeh u Evropi. 

„Mislim da se igrači teško priviknu na taj čitav ambijent. Mišljenja sam da nam fale navijači, na svim stadionima u Srbiji, pa i na Karađorđu. Na primer, Vojvodina sada beleži dobre rezultate, a opet protiv Napretka dođe hiljadu ljudi, ako i toliko. Možda su mišljenja da ne zaslužujemo veću podršku, ali kada ako ne sada? Imamo priliku da uradimo nešto veliko ove sezone i mislim da i klub i grad Novi Sad zaslužuju da svako kolo Karađorđe bude pun. Kao što je bio poslednji meč sa Partizanom, gde smo uživali u ambijentu. Ali kada igraš većinu mečeva pred polupraznim tribinama i onda dođe velika utakmica u Evropi – taj ambijent ume da proguta igrače".

Koliko je zahtevno plasirati se na međunarodnu scenu, toliko je - ako ne i teže – izazovno podići bilo koji pehar u Srbiji, kada za direktnog konkurenta imate Crvenu zvezdu. Međutim, donedavno je i pobeda Vojvodine protiv crveno-belih iz Beograda bila misaona imenica, te se Vošina dva jesenja trijumfa nad Crvenom zvezdom mogu protumačiti kao menjanje trendova u srpskom fudbalu.

„Da se ne lažemo – Zvezda ima najkvalitetniji tim u ligi. Ali smo ove sezone uspeli da pokažemo da to nije više tolika razlika, konstantno smo im bili tu, za petama. Teško je taj nivo izdržati tokom cele sezone i boriti se za titulu, ali nije nemoguće. Međutim, te dve pobede nad Zvezdom su nas pogurale i na mentalnom planu – sada smo bliže onome što sam pričao, da rutinski dobijamo i „manje“ mečeve. Morali smo jednostavno da shvatimo da i mi igramo u velikom klubu, da je ovo Vojvodina i da je prirodno da pobeđuješ sve protivnike. Taj mentalitet moramo da zadržimo ako želimo da budemo u vrhu tabele – ne postoji drugi način".

URADIĆU SVE ŠTO VOJVODINA TRAŽI OD MENE

Za takav iskorak Vojvodini će svakako biti potreban Lazar Ranđelović, koji je ove sezone podsetio javnost zbog čega ga mnogi smatraju jednim od najpotentnijih srpskih krila. Bez ustručavanja se može zaključiti da je momak iz Leskovca uspeo da na Karađorđu vrati karijeru na pravi put, ali 28-godišnji napadač sada želi i da se oduži klubu koji mu je ukazao veliko poverenje. Ranđeloviću narednog leta ističe ugovor sa Lalama, produžetka saradnje još nema, ali iskusni ofanzivac ističe da ga to ne opterećuje i da je u potpunosti fokusiran na ostvarenje ciljeva sa Vojvodinom.

„Ne razmišljam trenutno toliko daleko. Kada sam došao, gledao sam na Vojvodinu kao na usputnu stanicu da se vratim na veliku scenu, ali desila mi se povreda i propustio sam veći deo sezone. Tada je klub bio uz mene, čekali su me i opet mi pružili šansu, tako da uopšte ne razmišljam o odlasku. Spreman sam da uradim sve što klub traži od mene. Da li će mi ponuditi novi ugovor ili ne – isto pristupam i trenutno sam fokusiran samo na to da završimo sezonu kao drugi".

Za kraj, pitali smo Ranđelovića da prokomentariše skorije partije svog „južnjaka“ i mlađeg saigrača Marka Veličkovića, koji je protiv Napretka, baš kao i njegov stariji kolega iz napada, zabeležio dve asistencije i pogodak. Jedna od tih asistencija, bila je upravo za Lazara i gol kojim je prekinuo svoj golgeterski post.

„On je vrhunski talenat, samo mu je trebalo neko vreme da to pokaže. Od prvog treninga u Voši sam video da ima nešto što mi drugi nemamo – taj kontakt sa loptom, viziju… Mislim da ima potencijal za najveću pozornicu, naravno treba mnogo da radi da bi došao do toga. Imao je neke povrede po dolasku u Novi Sad, nije mu išlo, ali sada mu se sve vraća. Mnogo donosi i ekipi, jer imam utisak da nam je falio baš takav igrač. On je igrač za kojeg sam siguran da će napraviti veliku karijeru – i ne kažem to samo zato što je sa juga kao i ja“, kroz osmeh je Lazar Ranđelović završio intervju za Mozzart Sport.