INTERVJU – Meho Kodro: Krojf me je telefonom zvao u Barsu, otišao sam zbog Ronalda

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sarajeva/

U današnje vreme skoro je nemoguće zamisliti da neko iz lige sa ovih prostora ode u Ligu petice i odmah postane pravo pojačanje. Ostavi toliko snažan utisak da se za njega otimaju evropski velikani. Danas jeste, ali nekada nije bilo. Liga bivše Jugoslavije je skoro pa redovno svoje igrače slala u najjače evropske klubove. 

Kada iz Mostara dosegnete do najvećih evropskih metropola i okušate se na najuređenim i najlepim evropskim stadionima poput Kamp Noua, onda znate da ste imali zavidnu karijeru. A imao je svakako i Meho Kodro. 

Nekadašnji napadač Veleža, Real Sosijedada, Barselone, Tenerifa, Alavesa je za Mozzart Sport govorio o fudbalskom putu, iskustvu sa Johanom Krojfom, deljenju svlačionice sa velikanima poput Figa, Hadžija, Prosinečkog, Gvardiole, ali i odbijanju ponuda od Ajaksa i Benfike... 

Posle igračke karijere posvetio se trenerskom poslu, uglavnom u Švajcarskoj. Poslednji angažman imao je u Lozani, ali ga na ovim prostorima javnost pamti i po periodu u Sarajevu, koji nije bio baš uspešan. 

“To je bilo pre nekih šest-sedam godina, ali sećam ga se kao jednog zanimljivog iskustva. Rezultatski mislim da nije bilo loše, ali na kraju nisam dugo ostao. Razlog je što su ljudi koji su u tom momentu vodili klub, mislili da je jednostavno potrebna promena. To se na kraju i desilo. Međutim, ja period u Sarajevu pamtim po lepom i sve te stvari, izuzev tih poslednjih kad je došlo do promene, bile su pozitivne“, započinje Kodro intervju za Mozzart Sport. 

Razgovor sa Mehom Kodrom nastavili smo o igračkoj karijeri, koja je zaista bila respektabilna. Sve je krenulo iz Mostara i matičnog Veleža.

“Ja sam Veležovac od rođenja pa do dan-danas. Želja svih dečaka iz tog kraja gde sam ja odrastao je bila da zaigra u Veležu. Meni se ta želja ostvarila u 14. godini i ja sam sve do 18. bio u omladinskoj školi Veleža, a tada sam potpisao profesionalni ugovor za prvi tim gde sam bio šest sezona. Jedan od mojih identiteta je taj da sam ja Veležovac i zbog toga se stvarno ponosim. Taj period će biti urezan u mom sećanju dok sam živ“.

Period u Veležu je bio zaista uspešan. Šest godina seniorskog fudbala, osvojen Kup Maršala Tita uz 129 odigranih utakmica i preko 50 pogodaka. Sve je krenulo od debija u Prištini. 

“Priština je to neko moje prvo profesionalno iskustvo i bilo je baš uzbudljivo. Duško Bajević je tada bio trener i poveo me sa ekipom u Prištinu. Bio sam dete, imao sam tad nekih 18 godina. Ušao sam u igru nekih 13-14 minuta do kraja i zamenio sam Jurišića, sećam se. Neke tri četiri minute nakon mog ulaska, Vokri koji je tada igrao za Prištinu je dao gol. Stadion je bukvalno eksplodirao i za mene je to tada delovalo neverovatno“, priča Kodro i seća se prvog gola za Rođene. 

“Mislim da je to bilo protiv Sarajeva u onoj sezoni kada su oni bili šampioni. U Mostaru smo igrali 2:2 sa njima i tada sam postigao prvi gol“.

Kodro na stadionu Zemuna (©MN Press)

Koje utakmice u dresu Veleža posebno pamtite?

“Spomenuo sam tu utakmicu protiv Prištine i bilo je još dosta utakmica koje su značile i meni i Veležu. Jedna utakmica koju mi je ostala u sećanju je ona protiv Borusije Dortmund u Kupu UEFA. Ispali smo, ali je se sećam jer sam dao gol i jer smo bili nadomak plasmana u finale i od toga da izbacimo jednog tako renomiranog protivnika“, priča Kodro.

Danas tako nešto ne može da sanja nijedan klub iz BiH.

“To je danas nemoguće zamisliti. Ustvari neke stvari je uopšte teško objasniti mlađima iz razloga što je tada jugoslovenska liga bila veoma jaka. Eto, Zvezda je bila šampion Evrope, a mi ostali koji smo bili među četiri – pet ekipa, mogli smo da pariramo evropskim ekipama. Sad je nemoguće zamisliti da recimo Velež igra ravnopravno sa Borusijom Dortmund u Ligi šampiona. Ja se sećam kada smo izgubili u Dortmundu 0:2 prvu utakmicu, cela sedmica je prošla u razmišljanju kako mi možemo to da preokrenemo i nadoknadimo. Bili smo puni samopouzdanja i znam da je javnost to gledala kao dobar rezultat koji mi možemo stići. Na kraju, pobedili smo, ali nije bilo dovoljno. Sve u svemu, to su stvari koje su neverovatne i sećanje koje ne bledi“, kaže Kodro.

A šta je to što je dozvoljavalo Veležu da pravi takve rezultate?

“Ima toga jako mnogo, ali ono čega se posebno sećam jeste to što smo mi dosta vremena provodili skupa. Većinu utakmica mi smo išli autobusom. To nas je jako zbližavalo. I često puta su sva ta putovanja završavala pesmom. To je mnogo uticalo na atmosferu i na jednu koheziju u ekipi. Nije ovo anegdota, ali je stvar koja je mnogo uticala da mi budemo prava klapa”. 

SAN SEBASTIJAN ISPRED MENHENGLADBAHA I HET-TRIK NA OPROŠTAJU

Nakon dobrih igara u Veležu, na adresu mostarskog kluba počele su da pristižu ponude za talentovanog, tada 24-godišnjeg napadača. Ipak, jedna je prevagnula. Real Sosijedad.

“Bilo je još ponuda. Sećam se da me je htela Borusija Menhengladbah, ali sam se odlučio za Sosijedad. Oni su baš bili uporni da me dovedu. Izabrao sam San Sebastijan i nisam se pokajao. Brzo smo se dogovorili, dali su mi ugovor na tri godine, objasnili njihov plan i tako je sve krenulo. Do tada, Sosijedad se uglavnom oslanjao na domaće igrače, ali su početkom 90-ih krenuli sa tim dovođenjem stranaca i mislim da je moj transfer bio među prvima“. 

Period u San Sebastijanu bio je jako uspešan za napadača iz BiH. Skoro 150 utakmica i preko 80 postignutih golova. Period kojim je ostao upisan u istoriju kluba kao jedan od najboljih špiceva koji su nosili dres Sosijedada. 

“Mislim da je to najbolji period moje karijere. Od 24. do 28. godine sam bio tamo, ugodno se osećao, prijao mi sistem igre. Bilo je odličnih igrača. Ja pamtim dvojicu portugalskih reprezentativaca, Okeano i Karlos Gzavijer. Izvanredni igrači. Bilo je dobrih i domaćih igrača od kojih bih izdvojio Alberta Goriza, Havi de Pedra, a kasnije je došao i Valerij Karpin“, priča Kodro posebno se sećajući jedne utakmice.

“Pamtim poslednju utakmicu na našem stadionu. Bio je to derbi regionalnog karaktera protiv Atletik Bilbaa. Dobili smo 5:0, a ja sam dao tri gola. To je bila moja poslednja utakmica za klub i na najbolji način sam se oprostio od sjajnih navijača, kluba i grada“. 

KOD KROJFA SE ZNALO: MANJE SE TRČI AKO SE DOBRO POZICIONIRA

Meho Kodro danas

Odličan učinak u dresu Sosijedada privukao je interesovanje mnogih evropskih velikana. Ono najveće došlo je sa Kamp Noua. Barselone. I to od legendarnog Johana Krojfa, koji je bio inicijator tog transfera.

“Da, tačno je da sam bio Krojfova želja. Mene je prvo zvao njegov pomoćnik Karles Rešak. Objasnio mi je sve i bio sam oduševljen. Na kraju razgovora sam ga zamolio da me nazove Johan Krojf i da mi potvrdi sve to, jer mi je to stvarno značilo. Za dva dana Krojf me nazvao. Sve mi je potvrdio i rekao da sam njegova izričita želja i možete zamisliti kako sam se osećao kada sam čuo takve stvari od takvog čoveka. Kada te Johan Krojf pozove na telefon, sve ostale stvari padaju u vodu i nestaju sve dileme. Između ostalog, bio je jedan od mojih idola iz detinjstva kada je na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 1974. godine osvojio nagradu za najboljeg igrača. I eto, 20-ak godina kasnije idol te zovne na telefon i želi te u ekipi”. 

Kako je izgledala saradnja sa njim? I dan danas se neretko čuju priče kako je on bio začetnik modernog fudbala. Je li istina to?

“Apsolutno sam siguran u to. Mada neki kažu da je sve to krenulo od pokojnog Rinusa Mihelsa, a da je Krojf to samo nadogradio. Međutim, išlo je u tom smeru definitivno. Bilo je jako zanimljivo na njegovim treninzima. Akcenat je stavljao na dve stvari. Da se zna igrati poziciono i da igrač mora biti tehnički odličan. Uvek je govorio da se manje trči ako se dobro igra poziciono. Insistirao je na tome i bilo mu je vrlo važno. Pa taj fudbal sada recimo gledamo kod Pepa Gvardiole. Svaki trening je objašnjavao zašto se nešto radi. Učili smo stvari koje do tada nismo znali i nismo se sretali sa tim. Zaista jedno ogromno iskustvo”.

Kodro je u Barseloni odigrao 43 utakmice i postigao 15 golova. Najbolji strelac ekipe koja je sezonu okončala na trećem mjestu španske Primere te došla do polufinala Kupa Uefa.

“Veliko životno iskustvo. Navikavaš se na drugačiji sistem, učiš nove stvari. Barselona je institucija. Nije bilo sa moje strane toliko dobro kao u Sosijedadu, ali sama činjenica da sam igrao u Barseloni je ogromna stvar”.

NISAM HTEO DA SE “ŠLEPAM” UZ RONALDA

U Barseloni su tada igrala velika imena. Gvardiola, Hadži, Figo, Prosinečki...

“Ma, jako je teško izdvojiti nekoga od takvih imena. Gledajući orgnaizaciono za ekipu, najveći utisak na mene je ostavio Gvardiola. Gledajući talenat, tu su Hadži, Figo, Prosinečki. Gledajući liderstvo izdvojio bih Bakera i Nadala. Sve su to veliki igrači koji su obeleželili jedan period u Barseloni. Najviše sam se družio sa Robijem, Bakerom i Gvardiolom“, priča Kodro i seća se jedne zanimljive situacije sa treninga.

“Ja sam u Real Sosijedadu šutirao i penale i slobodne udarce. I kada sam tek došao u Barselonu, znam da smo na pripremama ostajali posle treninga da šutiramo. Ostali smo Prosinečki, Hadži i ja. Njih dvojica su šutirali po 10 puta, i obojica su po devet puta skidali paučinu iz rašlji. Ja sam samo ostavio loptu i prokomentarisao: Šta se ti hvataš lopte pored njih dvojice, a-ha-ha“.

Te sezone ste završili na trećem mestu tabele, igrali polufinale Kupa Uefa, ali ste ipak otišli iz Barselone. Zašto?

“Glavni razlog je dolazak Ronalda. On je došao, bio je mlad, a već je bio zvezda. Umesto Krojfa za trenera je došao Bobi Robson i on me je zvao na razgovor, kojem je prisustvovao i potpredsednik kluba. Rekli su mi da im je Ronaldo prioritet i da ću ja biti na klupi. Mogao sam ja ostati, ali je moj protagonizam oslabio tu, jer ne bih imao minuta kao što sam imao kod Krojfa. Nekako mi nije izgledalo da ja treba da ostanem tu. Ronaldo je bio mlad, bio je u naponu snage, odličan je igrač i nisam znao koliko ću igrati. Nisam hteo da se 'šlepam' i da dobijam priliku na kašičicu. Mislio sam da treba da igram od prve minute jer sam znao da mogu. To je bio jedan od glavnih razloga“, kaže Kodro.

ZAŠTO TENERIFE JUPA HEJNKESA PRE KROJFOVOG AJAKSA

Tada se opet javio Krojf i zvao u Ajaks. 

“Znam da su tada došle tri ponude za mene, Ajaks, Benfika i Tenerife. Krojf je iz Barselone otišao u Ajaks i odmah me je zvao. Ja sam se odlučio za Tenerife iz dva razloga. Prvi je bio što nisam hteo da idem iz Španije, jer sam se navikao na španski fudbal i prijalo mi je, bez obzira što su ponude Ajaksa i Benfike bile bolje. A drugi jer je Tenerife igralo izvanredan fudbal te godine i kvalifikovali su se u Kup Uefa. Trener je bio Jup Hejnkes i on me je zvao da im se priključim”. 

Igrali ste u najjačoj ligi Jugoslavije i igrali ste u jednom od najjačih evropskih klubova. Napravite nam paralelu kako gledate na ovaj današnji fudbal i kod i u Evropi. 

“Jugoslovenska liga je tada bila na nivou španske. Sigurno. Ja sam otišao iz Veleža direktno u Španiju i Real Sosijedad. Kada sam otišao tamo, sve što su mi objasnili ja sam im odgovorio da ja znam većinu tih stvari, jer smo u tadašnjoj ligi Jugoslavije bili jako taktički obrazovani. Nije mi uopšte trebalo vremena da se priviknem na sve to, jer sam odmah počeo da igram dobro i da dajem golove. Danas je se to nemoguće. Mislim da je Evropa otišla puno prema gore, a da su sve lige sa prostora bivše Jugoslavije otišle prema dole. Razlika je mnogo veća i taj jaz između Evrope i nas je mnogo mnogo veći“, završava Kodro razgovor za Mozzart Sport.