INTERVJU - Mirko Topić: Trener mi rekao - ti si Nemanja Matić! Pitam se kakav bih bio da sam u Benfiki...

Bilo je to pre nešto više od tri godine. Iako je posedovao određeno iskustvo, i dalje "zelen" i praktično još na početku karijere, pride tek izašao iz začaranog kruga u koji su ga povrede uvukle, a ponesen konstantnim pričama da je želja Mančester Sitija, Mirko Topić je u razgovoru za naš portal – kojeg se po sopstvenom priznanju vrlo dobro seća – izjavio kako veruje da je rođen za velike stvari.

“U Premijer ligi“, ambiciozno je tada odgovorio u tom trenutku jedan od najtalentovanijih izdanaka Vošine omladinske škole na pitanje gde vidi sebe za tri godine. I mada se na vrh, kako gleda na po mnogima najbolju fudbalsku ligu na svetu, još nije popeo, tada rekli bi mnogi pusti san sve više prerasta u cilj 23-godišnjeg Novosađanina. Cilj kojem se Topić osetno približio.

Jer od pomenutog intervjua štošta se promenilo u karijeri srpskog veziste. Za početak, ostvario je prvi inostrani transfer. Ni izbliza bombastičan kako se tokom njegovih početaka najavljivalo, ali, kako kaže, znao je i sam da je za tako nešto prerano, da bi samo gubio godine u klubu nevoljnom da se ozbiljnije pozabavi njegovom karijerom. Zato je pre godinu i po dana izabrao Famalikao, sredinu u prethodnom periodu dokazanu kao idealnu za razvoj i, malo je reći, da pri odabiru nije pogrešio. U okolini Porta dobio je ono što mu je bilo neophodno – veliku minutažu, na tu adresu stigao mu je i debitantski poziv iz seniorske reprezentacije. Odatle baca pogled ka Evropi i traži novi, veći izazov koji će, veruje, uskoro doći.

O svemu tome, ali i o mnogim drugim stvarima koje je iskusio od pomenutog intervjua Topić je govorio u novom koji je dao Mozzart Sportu.

“I te kako dobro se sećam tog intervjua. To je bilo leto kada nas je Slavoljub Đorđević preuzeo, pred početak sezone. Sećam se svoje izjave. Tada sam zalečio povrede, krenuo da igram, dobro sam se osećao i u tom trenutku sam izjavio neke velike stvari. Sećam se da me baš dosta njih vređalo i podsmevalo se mojim izjavama, ali to mi je dalo motivaciju i snagu da radim i dospem tamo gde sam zamislio. Da, i dalje sam pri tome da bih voleo da igram jednog dana u Premijer ligi, jer je to za mene fudbalska perfekcija, najteža moguća liga i najviši nivo i verujem da ću igrati tamo“, samouvereno govori Topić na početku razgovora za Mozzart Sport.

Šta uopšte podrazumevaju "velike stvari"?

“Za mene su to Premijer liga, Liga šampiona… Ne da je osvojim, ali da učestvujem. I ne jednom u 20 godina sa nekim klubom iz manjih zemalja, nego da igram u top pet klubova u top pet liga. To je za mene "veliko", i to mi je cilj. Naravno, Premijer liga je kruna, vrh, ne nema dalje".

Ambicije mu ne manjka kao što nije ni pre tri godine, mada priznaje da su tada na njegove izjave uticale i glasine, očekivanja javnosti, sve ono što je pratilo tadašnjeg 20-godišnjaka...

“Ja sam tada, dok sam bio povređen, imao težak period u životu… Stavi sebe u poziciju da si mlad, da igraš, mediji pišu o tebi da si možda najbolji mladi igrač u ligi, da te hoće Mančester Siti i Sevilja, možda si pred prelaskom u neki inostrani klub... I dese ti se te povrede. Kao da je neka viša sila protiv tebe. Tada sam, posle tih godinu dana psihičkog i fizičkog sazrevanja, sve to sagledao kao Božju volju, kao da da me Bog uči nečemu i sprema za velika dela. Tako sam to razumeo i doživeo: okej, sad si patio, imao si težak period, ovo te pripremam za nešto veliko i budi spreman na to. I hvala Bogu od tada nemam nikakvih problema što se tiče povreda”.

©Guliver

Sada ih već duže vreme nema pa Topić u kontinuitetu pruža dobre partije. Famalikao mu prija iako nije u potpunosti zadovoljan timskim rezultatima, posebno u aktuelnoj sezoni (trenutno deveti na tabeli). Na individualnom planu, pak, jeste.

“Mogu biti zadovoljan, pogotovo zbog tog debija u reprezentaciji. Izborio sam se partijama u klubu za taj poziv selektora. Debitovao sam, tako da zbog toga mogu da kažem da je bila i te kako uspešna. Što se klupskog učinka tiče i nisam baš zadovoljan, zato što mislim da moja ekipa ima mnogo veći potencijal i da možemo da izborimo bolji plasman na tabeli. Sa te strane očekujem više i trudiću se da doprinosim da u budućnosti izborimo to peto mesto".

“MOLIO SAM BOGA DA POBEDIMO, SAMO DA NAM NE SMENE TRENERA“

Biće teško, jer nakon što je sezonu otvorio sa tri vezane pobede Famalikao je potonuo, pa je od poslednjih osam prvenstvenih utakmica u 2024. godini dobio – jednu. A negde na pola puta ostao je i bez trenera. Armando Evangelista je optušten, a na njegovo mesto došao je Ugo Oliveira. Portugalac je već treći trener sa kojim Topić sarađuje u novom klubu, a kao i prvi, koji ga je dočekao kada je dolazio u Famalikao, bio je dugo godina bio pomoćnik aktuelnog stratega Fulama Marka Silve. Puka slučajnost ili saradnja, možda i neka "tajna" veza između kluba i Marka Silve?

“Ne, ne bih rekao, mislim da je puka slučajnost. Zato što je prvi trener bio baš pomoćni trener, dok je sadašnji trener počeo karijeru kao trener golmana, pa je dobio ulogu pomoćnika i sada je ovo njegov prvi posao kao glavnog trenera. Ali da radite sa nekim sedam godina i da budete u Premijer ligi pomoćni trener ili budete, ne znam, analitičar, nije bitno šta, verujem da možete da pokupite i da naučite štošta. I baš mi je drago što sam u Famalikau dobio trenera sa takvim iskustvom. Možda nema iskustvo glavnog trenera, ali siguran sam da ima znanje, pošto ovo što sam video dosad, u dve-tri nedelje, informacije koje sam dobio, detalje... nikad mi niko nije skrenuo pažnju na neke stvari kao on. Presrećan sam jer svakog dana dobijam nove informacije i verujem da mogu puno da napredujem. Odlično je što je baš u ovom trenutku došao".

Na česte promene navikao je tokom igranja u Mozzart Bet Superligi i baš zbog toga ih - ne voli.

“Ja lično baš ne volim te promene. I sad, pred smenu trenera, mog drugog po redu ovde, bukvalno sam molio Boga da pobedimo, jer sam uspostavio dobar odnos sa njim, već sam se navikao na zahteve, prijalo mi je to što radimo, iako su rezultati, nažalost, izostali. Molio sam Boga da napravimo neki dobar rezultat, baš da ne dođe do te promene, pošto ne volim kada su tako česte. Taman se navikneš na jednog, vežeš nešto lošije rezultate i dođe drugi trener... Imam iskustva iz Srbije pošto sam ih promenio nekolicinu i tamo, tako da mi je to ostala rak rana. Ali - šta je tu je".

Ipak, poslednja promena mu se dopala jer, kako kaže, oseća se razlika u radu iako je Oliveira stigao pre nepunih mesec dana.

“Eto, sad se namestilo da nam je došao baš dobar stručnjak, tako da je ovog puta ispalo dobro. Mogu da prepoznam razliku najviše u tome što novi trener već od prvog dana zahteva ofanzivni stil. Ono po čemu je baš Premijer liga prepoznatljiva, a to je visoki presing bez lopte. Non-stop insistira na njemu. Kada ekipa izlazi iz svog šesnaesterca, počinje napad od golmana, odmah vršimo pritisak na njih. Istina, imali smo samo dve utakmice sa novim trenerom, ali mogu da vidim šta je ideja i šta ćemo raditi. Lepi se igrač na igrača visoko, ne daš im da dišu, ne dozvoljavaš im da te spuštaju u nisku zonu. Naravno, kada igraš protiv Benfike ili neke ekipe koja je jednostavno dominantnija od tebe, biće trenutaka kad ćeš biti i u niskoj zoni, ali zahteva se agresivniji stil. Želi (novi trener, prim.aut) da dominira posedom, rekao bih da pravi mali Fulam u Famalikau".

“TRENER MI DRUGI DAN REKAO – TI SI NEMANJA MATIĆ"

Doduše, turbulentan period nije uticao na Topićevu minutažu. Treneri su dolazili i odlazili, ali se status srpskog veziste nije menjao. U debitantskoj sezoni bio je treći po broju odigranih minuta, ove ih je akumulirao najviše, a odigrao je svaki minut i pod vođstvom novog stratega. Uverava visoki vezista da postoji i razlog zašto je tako.

“Uvek postavljaš sebi pitanja kakav li će biti novi trener, hoću li mu se dopasti, da li će mi leći njegov stil, šta on zahteva i tako dalje... Ali mogu da kažem da su srspki igrači koji su bili pre mene u Portugaliji, na mojoj poziciji recimo Nemanja Matić, Ljubomir Fejsa, ostavili jako dobar utisak i kao ljudi, i kao igrači i sada kad god mi neki trener dođe ovde on gleda prvo ko sam, moju nacionalnost – Srbin. I odmah, verujem, povezuju sa njima i u startu imam neki plus, neke poene, zato što su oni utabali put. Zato što su se vrhunski ponašali, bili vrhunski profesionalci i odlično igrali. Tako da ko god dođe povezuje odmah, prepoznaje naš, srpski karakter, mentalitet i u startu im se sviđam zbog toga. Rekao bih da Portugalci vole Srbe”.

Otkrio je i zanimljiv detalj sa jednog od prvih treninga kod Oliveire, koji najbolje ilustruje koliko tamošnji treneri cene naše igrače.

“Eto, jedna zanimljivost. Naš novi trener je bio trener golmana u Benfiki dok je u klubu bio Nemanja Matić. I bukvalno drugi dan kako je došao mi je rekao: ‘Slušaj me, ti si Nemanja Matić! Veliki si, Srbin si, vi ste prepoznatljivi po vašem karakteru, imate srce. To što je on radio, ja hoću od tebe. Da diktiraš tempo, da daješ tempo našoj igri, da budeš bukvalno trener na terenu. To želimo od tebe i znam da ti to možeš’. Eto, dobio sam veću odgovornost pa se nadam da ću je ispuniti. Izgleda da su seiskustva koje su imali sa Srbima ispostavila kao dobra. Sviđa im se moj mentalitet, karakter, pa na kraju krajeva i stil igre. Mogu da kažem da uživam poverenje od trenera, od sve trojice. Jako sam srećan i drago mi je zbog toga. Pogotovo zbog minutaže, tog podatka koji si pomenuo (o broju odigranih minuta, prim.aut). Prošle godine verovatno sam bio tu negde, među prva tri-četiri igrača po minutaži, s obzirom na to da sam tek došao i nisam sedam-osam kola počinjao. I na kraju sam imao opet toliku minutažu. Ove godine sam prvi, tako da mogu da kažem da sam malo i ponosan zbog toga i nadam se da će tako i ostati".

Mirko Topić i Niklas Beste (©Guliver)

Veliku ulogu u svemu igraju i povrede odnosno njihovo odsustvo. Na početku karijere poprilično su usporile njegov napredak, ali čini se da je on rapidan od prelaska u Portugaliju.

“Kao što si i sam rekao, u Vojvodini sam imao dosta problema sa povredama, s obzirom na to da mi je karijera krenula od samog početka u lepom smeru. Debitovao sam veoma mlad u prvom timu, krenuo sam da igram standardno i onda su se desile povrede. Kada izgubiš godinu-dve dana u tom periodu, kada možda i najviše treba da napreduješ, možda i da se prodaš, ja sam stagnirao i izgubio sam. Ali ne mogu da žalim zbog toga jer sam iz svega toga izvukao neke životne pouke i shvatio sam da nije uvek sve onako kako mi zamislimo i kako hoćemo, nego da se onaj gore pita nešto. Tako da sam zahvalan na svemu, barem što se tiče mog karijernog puta. Ne žalim ni za čim i na kraju se ispostavilo da je sve onako kako bi trebalo da bude. Mislim da sam napravio jako dobar potez što sam izabrao Famalikao i portugalsku ligu zato što je dosta slična našoj iako ovde ima boljih ekipa, možda boljih igrača, igra se brži fudbal, bolja je infrastruktura. Ali nisam imao predugačak period adaptacije, veoma sam se brzo prilagodio, počeo sam da igram standardno i hvala Bogu kocke su se poklopile kako treba i na kraju je sve ispalo onako kako možda nisam ni zamisljao pre nego što sam došao ovde. Sad što se tiče napretka u Srbiji i Portugalu, ja verujem da je to više do samog okruženja. Kada igraš sa boljim igračima i sam si bolji igrač tako da to je sve uzročno-posledično. Zato što, ne mogu da kažem, imao sam dobre trenere i u Srbiji, imam ih i ovde, tako da nezahvalno je reći da napredujem više ovde ili u Srbiji. Mislim da je to više sveopšti utisak kad igrate u boljoj ligi, možda u boljem klubu sa boljim saigračima, stiče se onako utisak da ste i vi bolji".

“POSLEDNJIH MESECI PREMOTAVAM BUSKETSOVE SNIMKE; ŽIVIM U UVERENJU DA FLORENTINO I HJULMAND NISU BOLJI OD MENE"

Kada im povrede ne daju mira, fudbaleri sve češće pribegavaju posebnim režimima ishrane koji daju rezultate.

“Što se tiče neke posebne ishrane, to sam već počeo i u Vojvodini. Naravno, ne mogu da kažem da sam baš baš striktan, ali recimo da se periodično baš pridržavam toga. Ne konzumiram gluten, laktozu, alkohol, šećer, trudim se da ne večeram posle sedam sati i tako neke stvari. Naravno, ako igram, dam sebi oduška i imam neki ‘cheat day‘, ali ne mogu da kažem da se striktno pridržavam toga 365 dana u godini, da sam kao Novak Đoković. Ali trudim se da neke stvari, kad pročitam ili vidim da, recimo, Novak Đoković možda radi, sprovodim. Recimo na prazan stomak popijem toplu vodu s limunom i slične stvari, ali verujem da nije to toliko toga. Što se tiče treninga, mogu da kažem da sam uvek vodio računa o svom telu. I kad sam bio u Vojvodini, trenirao sam privatno, individualno, dodatno, to i sada radim. Verujem da su mi se povrede dešavale jer je taj prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal prilično šokantan za telo i možda jednostavno nisam bio fizički sazreo za takve napore. Verujem, s obzirom na to da su tad bila dešavanja oko potencijalnog transfera, da mi je tada možda Bog rekao: ‘Čekaj polako, nije vreme za tebe. Treba još da napreduješ i da se razvijaš i fizički i psihički’. Tako da verujem da ima svega pomalo. Zaista ne bih mogao da kažem da radim nešto više nego što radio u Srbiji. Verujem da je sve volja Božja”.

No, da se kratko vratimo na Matića. Poređenja sa sunarodnikom i te kako mu prijaju mada ih se u prethodnom periodu naslušao. Mnogi baš u njemu, kako zbog stila igre tako i karijernog puta, vide Matićevog naslednika u reprezentaciji. Stoga nije slučajno što se sredinom jesenjeg dela sezone baš Topić uz bivšeg vezistu Mančester Junajteda i Čelsija jedini od srpskih fudbalera našao među najboljim po tome kako se nosi u situacijama kada je pod pritiskom. Nekada je sinonim za takve situacije bio Serhio Buskets, no, danas je sve više igrača takvog profila (ne i kvaliteta), čak i u manjim klubovima, one što bi pre deset-petnaest godina pritisak pobeđivali dugim loptama.

“Dobro je da si baš njega pomenuo, kao da si znao. U poslednjih par meseci najviše gledam partije Serhija Busketsa i trudim se što je više moguće da skinem sve te cake, pogotovo te njegove pasove između linija. Naravno, bih bio lud kad bih uopšte dozvolio sebi da se uporedim sa njim u bilo kom smislu, s obzirom da je to, po mom mišljenju, najbolji zadnji vezista svih vremena. Ako pričamo o šesticama, to je sigurno iz mog ugla i kako ja gledam trenutno na fudbal, na svoju poziciju, najbolji igrač. A da se upoređujem s nekim i da ga volim, rekao bih da je to Nemanja Matić. Ne zato što me naši mediji porede s njim, nego zato što zaista volim njegov stil igre i način na koji sada igra i kako je u svom zenitu izgledao kad je, recimo, nastupao sa Čelsi. Gledam njegove ‘hajlajtse‘. Voleo bih da dostignem njegov nivo".

Deluje da mu je bliži, jer pomenuti parametar nije jedini u kojem se ističe. Nedavno je izašao podatak da je među igračima mlađim od 23 godine u Portugaliji prvi po broju klizećih startova i intervencija. Ne krije da ni njemu ne promiču statistički podaci.

“Naravno da ih vidim i da donekle i pratim, ali generalno ni sam ne znam šta oni tačno znače i kako se mere, ha-ha-ha. Ali uvek kada želim da uporedim svoje igre sa nekim igračima koji igraju u boljim klubovima, koji su možda trenutno cenjeniji od mene i na tržištu vredniji, zanima me kakav bih ja bio da sam u boljoj ekipi, recimo, na primer, da igram u Benfiki, kakvi bi mi onda statistički podaci bili. Da li bih bio bolji? Pretpostavljam da bih, pa mi je donekle i krivo i recimo kad se poredim sa igračima iz moje lige poput Hjulmanda (Sporting), Varele (Porto), Tomas Handele iz Vitorije, Florentine iz Benfike... Živim u uverenju da niko od njih nije bolji. Okej, vredniji su na tržištu, više koštaju, igraju u boljim klubovima, ali ja verujem da ću, ako dođem do tog nivoa i ako upadnem u takvu ekipu, takav sistem, biti podjednako dobar kao oni, ako ne i bolji. Tako da se nadam da ću uskoro napraviti iskorak i da ću zaigrati za neki neki veći klub, još dominantniji, koji se bori za titule i da ću onda zapravo videti ko sam, šta sam i koliko mogu".

Veruje da je posle dve sezone u Famalikau vreme za veći klub.

“Da, verujem, sigurno da će biti, naravno, uz Božju volju. Da budem iskren, do pre mesec i po dana sam razmišljao da možda ne bi bilo loše da na zimu pređem u neki veći klub, prvenstveno zbog statusa u reprezentaciji, pošto ćemo imati okupljanje već u martu. Naravno da ti je drugačiji status kad igraš u boljoj ligi i u boljem klubu, međutim, malo sam promenio razmišljanje, s obzirom na to da mi je došao baš dobar trener i verujem da mogu puno da napredujem u narednom periodu, tako da verujem da će na leto biti pravi trenutak".

I zato nema problem da kaže kako je Famalikao video kao odskočnu dasku, što ovaj klub zapravo i jeste bio brojnim fudbalerima poslednjih godina. I sam je razmišljao na taj način.

“U neku ruku jesam jer meni je, pre nego što ću doći ovde, najlepše stvari o klubu ispričao Srđan Babić. Nisam imao predstavu o Famalikau, kao i većina ljudi u Srbiji. Naravno, čuo sam za njega, ali nisam imao predstavu kakav je klub, kako rade, kako razmišljaju, kakvi su uslovi… Babić mi kaže u tom trenutku: ‘Nemoj da razmišljaš uopšte, nemoj da se dvoumiš. Ne razmišljaj ni o novcu, ni o čemu, samo idi tamo, veruj mi, za karijeru će ti biti top‘. Tako je i bilo. Došao sam ovde i od prvog dana sam oduševljen uslovima, trening centrom… Nisam imao predstavu da jedan osrednji klub ima takve uslove u Portugalu. Ostali nemaju, ali baš zbog tih transfera koje si pomenuo imaju novca, pa samim tim i poboljšavaju infrastrukturu. Ako bih mogao da Famalikao uporedim sa nekim klubom u Srbiji, to bi bio TSC, bez dileme. Naravno, došao sam sa idejom da mi Famalikao bude odskočna daska za bolji klub i ligu i verujem da sam blizu toga, videćemo”.

“NEĆKAO SAM SE KAD ME ZVAO FAMALIKAO, OČEKIVAO SAM MALO VEĆI KLUB“

Sada o Famalikau ima samo reči hvale, ali baš zbog njegovog nepoznavanja na početku pregovora se dvoumio.

“Meni je Famalikao, pre nego što će početi letnji prelazni rok, prvi poslao zvaničnu ponudu. Bukvalno pred put u Sloveniju na pripreme sa Vojvodinom. S obzirom na to da me otac zastupa, tada sam mu rekao:‘Tata, šta god da dođe, želim da idem, mislim da je vreme‘. Tada sam imao 21 godinu, vreme je prolazilo, sve sam stariji i sve su mi manje šanse da odem i napravim ozbiljnu priču. Došlo je u neku ruku i do zasićenja, već sam četiri-pet godina igrao u Superligi, bio mi je potreban veći izazov da me pokrene. Tako je i bilo, došla je ponuda, Famalikao se prvi javio. Ja sam se malo nećkao, jer sam, iskreno, očekivao da će biti možda bolji klub, možda čak i liga, jer sam iza sebe imao najboljih šest meseci u Vojvodini. I kao što rekoh, nisam ništa znao o Famalikau i zato sam se malo nećkao, ali kad je ponuda došla, čuo sam se sa Babarom, on mi je rekao sve najbolje o klubu i presekao sam da dođem i napravim iskorak.“

Mirko Topić (©MN Press)

Mogao je to da učini i znatno ranije. Još pre četiri i po godine tadašnji trener Vojvodine Nenad Lalatović tvrdio je da je novosadski klub odbio 4.000.000 evra od Mančester Sitija za njega.

“Za Siti je zaista bila priča, i to baš ozbiljna. To je kao i ostali igrači iz Superlige koji su odlazili, kupi ih Siti i onda se ide na pozajmice, samo što ja to nisam želeo. I dalje tako razmišljam i sve mlađe igrače iz naše lige, koji možda imaju trenutno slične ponude ili će ih imati, savetovao bih da izaberu pre neki ovakav klub (Famalikao, prim.aut.) u manjoj sredini gde će imati sve uslove za napredak i sačekati godinu ili dve i onda odskočiti na viši nivo, pošto verujem da je teško probiti se iz velikih klubova kada te tako Siti ili Čelsi kupe. Jer istorija tih transfera nam je pokazala da samo jedan od deset može da napravi nešto, meni na pamet pada samo Ivan Ilić. On se jedini izborio i napravio pravu priču i karijeru, ali on je uvek bio vrhunski igrač i to je, opet kažem – jedan od deset. I zato ne vidim što bi ljudi rizikovali da budu taj jedan od deset. Mislim da je mnogo zdravija priča kad te neki manji klub hoće. Govorim hipotetički, nije isto Sitiju i Anderlehtu da izvade dva miliona i plate za tebe. Anderlehtu je to veliki novac, a Sitiju ništa. U ovom poslu koliko te plate, toliko te cene i to svi trebaju donekle da imaju na umu.“

Godinu dana pre Mančester Sitija i tadašnji sportski direktor Sevilje Monći radio je na njegovom prelasku na Ramon Sančes Pishuan, a prošlog leta su ga španski mediji ponovo dovodili u vezu sa andaluskim klubom.

“Na kraju nije ništa bilo ozbiljno, oni nisu poslali zvaničnu ponudu. Imali su finansijskih problema, ja sam pred početak prelaznog roka imao video-poziv sa sportskim direktorom Ortom, koji mi je rekao da, ako je moguće, budem strpljiv, jer me oni žele i skauting služba je zadovoljna. Čekala se smena trenera, dolazak novog i da će, ako on odobri, krenuti sa ponudama. Naravno, to je ono što je on meni rekao, možda su samo kupovali vreme dok ne nabave novac, možda je novi trener rekao da mu ne trebam, svakako su na kraju doveli na pozajmicu igrača iz Arsenala (Albert Sambi Lokonga, prim.aut.). Bila je i pre tri-četiri godine priča za Sevilju, možda mi i nije suđeno, ha-ha-ha.“

Šest meseci pre odlaska u Famalikao aktuelna je bila i priča o prelasku u Kremoneze. Vojvodina je bila spremna da ga proda, ali je Topić navodno tražio u ugovor ubacivanje otkupne klauzule i posao je propao.

“Bila je priča, to je bilo šest meseci pre, na zimu. Nisam siguran da li sam imao klauzulu u ugovoru, stigla je ponuda, ali sve je to bilo pred kraj prelaznog roka, ubrzano. Bio sam u pozorištu sa devojkom i kad smo izlazili iz pozorišta otvaram telefon, stiže sto poruka, drugari čestitaju. Ulazim baš na Mozzart Sport i čitam kako je Voša prihvatila, sad je na redu igrač. Ja ništa nisam znao, na kraju nisam ni otišao, jer je sve bilo nekako zbrda-zdola. Mislim da je tada klub više želeo da me proda nego što je to bila dobra priča za mene. Zato nisam otišao, sačekao sam šest meseci i dočekao.“

“NEPOZIVANJE U REPREZENTACIJU MI BILA SAMO JOŠ VEĆA MOTIVACIJA“

Kao što je dočekao i poziv u reprezentaciju, mada ga uprkos sjajnim partijama dugo nije bilo. A onda je u novembru prošle godine stigao i Topić je debitovao protiv Švajcarske u Ligi nacija kada je dobio priliku u završnih dvadesetak minuta utakmice u Leskovcu.

“Iskren da budem, oko Evropskog prvenstva nisam uopšte ni očekivao da se nađem na spisku i bilo mi je sasvim normalno. Nakon toga sam se nadao, jer sam u kontinuitetu pružao dobre partije i očekivao sam da će u nekom trenutku doći kao nagrada. Međutim, poziv nije dolazio. Ja sam već počeo da se nadam i svaki put kad bih očekivao poziv, a vidim da nisam na spisku, bilo mi je samo dodatna motivacija da zapnem još više, jače, da budem još bolji u klubu, da možda čak i zaradim transfer u neki bolji klub, baš zbog toga da bih imao bolji status za reprezentaciju. Naravno, ja sam svestan da igrači koji su, da se tako izrazim, pre mene pozivani u neku ruku već momci sa izgrađenim karijerama, imaju iza sebe mnogo utakmica u boljim ligama, pa i u reprezentaciji, tako da zaista se nisam nikada ljutio zbog nepozivanja, niti imao prava na to. Ali eto, poklopile su se kockice, dobio sam poziv u novembru, debitovao sam i nadam se da ću biti pozivan i u budućnosti.“

Mirko Topić (©MN Press)

Topić je zapravo i pre tog meča sa Švajcarskom odigrao jedan meč za reprezentaciju. Doduše, takozvanu reprezentaciju Mozzart Bet Superlige sastavljenu od igrača iz domaćeg prvenstva. Međutim, razlika između prijateljske utakmice sa Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskom u Ligi nacija je ogromna.

“Kako nije. Ne bih da budem gord ili bahat, ali te dve utakmice zaista ne mogu da se porede. Takmičarska protiv Švajcarske i prijateljska protiv Amerike, to su u neku ruku dva različita sporta, jer kada sam dobio poziv protiv Švajcarske u svlačionici sam sa Aleksandrom Mitrovićem koji je rekorder po broju postignutih golova, tu je Dušan Vlahović koji igra za Juventus, da ne nabrajam sad redom sve, ali zaista svetski priznati igrači i sa njima deliš svlačionicu, saigrač si na terenu. Sve deluje malo nestvaro. Sećam se posle te utakmice sa Švajcarskom, kada smo njih potisnuli dole, ja sam debitovao, odigrao dvadesetak minuta i onda sam došao u svlačionicu i u sebi rekao ‘hvala ti Bože‘. Nikad nisam doživeo takav osećaj zadovoljstva i sreće, ne znam ni kojim rečima bih to opisao. Prilazi mi Mitar i kaže:‘Čestitam Tope, želim ti još puno nastupa‘, i tako, neke sitnice koje ti puno znače“.

Puno znači i kada na drugom kraju Evrope, daleko od kuće, imaš nekoga svog, a Topić je imao tu sreću da mu se godinu dana pošto je stigao u Famalikao u klubu pridruži i golman Lazar Carević sa kojim je delio svlačionicu u Vojvodini.

“Uvek ti prija kad imaš nekog svog dragog. Lepo je kad u svlačionici u inostranstvu možeš da pričaš sa nekim na svom jeziku, tako da sam baš srećan zbog toga, iako mi je malo žao zbog njega s obzirom na to da smo i on i ja verovali da će imati malo veću minutažu, odnosno da će početi da brani ranije. Međutim, stvari su tako potrefile da je naš golman, koji je zapravo bio drugi, posle letošnje prodaje prvog počeo baš dobro da brani. Imali smo neke dobre rezultate, na kraju nas je on i vadio, pa nisu dali da ga menjaju. Međutim, Lazar je branio na poslednjoj utakmici i verujem da će nastaviti da brani“.

“CELA ALBANIJA TRAŽILA KARTE ZA UTAKMICU SA SRBIJOM“

Topić svlačionicu deli i sa albanskim reprezentativcem Eneuom Mihajom. Češki mediji su ne tako davno pisali da Veljko Birmančević sa saigračima iste nacionalnosti nije u najboljim odnosima, međutim, u Famalikau sličnih problema nema.

“Kod nas je situacija normalna zato što dečko je rođen u Grčkoj, pravoslavac je i nije nam ista situacija kao kod Birmančevića. Imamo najnormalniju komunikaciju, nismo jedan drugom ništa govorili na nacionalnoj osnovi, verujem i zbog toga što on nije izraziti Albanac već mislim da on sebe više doživljava kao Grka. Tako da nismo imali nikakvih problema".

Svakako igra za albansku reprezentaciju i u predstojećim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo mogao bi da se nađe baš naspram Topića.

“Da, da, komentarisali smo žreb. Ja sam kroz šalu rekao da mi je drago što su nas vas izvukli, s obzirom na to da se mi borimo za drugo mesto, sad znam da ćemo mi biti drugi. A on nije rekao pre neki dan da je bukvalno cela Albanija, ako sam dobro razumeo, tražila karte za utakmicu protiv Srbije i da bi, da imaju stadion od 300.000 mesta, i njega napunili koliko je interesovanje veliko".

Nezaobilazna tema bila je i ‘njegova‘ Vojvodina.

“Pratim, kako ne, uvek sam pratio otkako sam otišao. Posebno sad kako se Lala, moj trener, vratio. Drago mi je zbog ovih derbija koje su dobili, s obzirom na to da su imali nekih kikseva. Ali kad je bilo najpotrebnije, pokazali su da mogu. Verujem da će i ove sezone završiti kao treći, jer imaju stvarno dobrog trenera, zdravu priču u klubu i vrhunske igrače".

Mirko Topić (©Star sport)

Predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić je po dolasku u klub najavljivao i napad na titulu. Koliko je to u ovom trenutku i pored ovakve Crvene zvezde realno?

“Što se tiče osvajanja, ja se potajno nadam i bio bih najsrećniji kad bi se to ostvarilo, ali koliko je pored ovako jake Zvezde to realno - ne znam. S obzirom na ono što je Vojvodina počela da radi sa novom upravom pre dve-tri godine, Zvezda je počela pre deset godina i zato je u velikoj prednosti. Objektivno gledano – baš teško. Ali za drugo mesto, verujem da je mnogo realnija priča i da je moguće s obzirom na situaciju u Partizanu. Ne verujem da se to može preko noći promeniti, ali videćemo.“

Da se dotaknemo i šampionske trke i Portugaliji. Delovalo je da će Sporting rutinski odbraniti titulu, a onda je Ruben Amorim i sve se u jednom trenutku raspalo.

“Trubio sam svima dok je Amorim bio tu da je trener 50 odsto ekipe pogotovo u Sportingu, jer je od svih tih igrača izvukao ne maksimum nego 300 odsto. Svi su bili u nerealno dobroj formi, imali su strašan roster, 20 igrača u ekipi, igraju u Ligu šampiona, igraju u Kupu, ligi i - dominiraju. Igraju vrhunski protiv Mančester Sitija, na svakoj utakmici melju, nerealno je bilo kako su izgledali. I od trenutka kad je Amorim otišao, mi smo već krenuli u svlačionici da pričamo ko će osvojiti, šta će biti i ja sam rekao Benfika. Izgleda da će tako i biti. Verujem da će Benfika uzeti titulu zato što mislim da oni ne praštaju ove poklone, ovo im je zicer. Pogotovo zato što je Benfika mašinerija u Portugaliji, to je ubedljivo najveći klub od svih. Ako je porediš sa Sportingom i Portom, Bragu neću ni da stavljam u taj rang, ona je dva nivoa iznad ostalih klubova. Toliko imaju navijača, toliko su veliki… I onda kada na sve to dodaš medije koji će krenuti da malo blate Sporting, a da dižu Benfiku, verujem da će Benfika da izgazi prvenstvo i da uzme titulu“, zaključio je Topić.