INTERVJU – Nenad Tomović: Prva plata 3.000 dinara, kućica, nas šestorica i jedan krevet

Prethodnog leta, posle 16 godina, Nenad Tomović je rešio da se vrati u srpski fudbal. Za nešto više od decenije i po koliko je bio van granica rodne zemlje, desilo se toliko toga. Pokrenuta je društvena mreža Instagram, snimljena je filmska trilogija „Avatar“, predstavljen je prvi model „Ajpada“, pronađena je tečna voda na Marsu, a „Rokstar gejms“ je izbacio peti nastavak kultne igrice „Grand Theft Auto“. Čak je i Južni Sudan postao nezavisna država.

Za svo to vreme, rođeni Kragujevčanin je igrao fudbal. I to ozbiljan. U Seriji A je odigrao 250 utakmica, samo još pet srpskih igrača ima više od njega. Posle bogate internacionalne karijere, Nenad je rešio da zatvori krug i vrati se u Srbiju. Potpisao je jednogodišnji ugovor sa Čukaričkim. Došao je na Banovo brdo da dragocenim iskustvom pomogne u borbi za plej-of, a jedan od ključnih mečeva za to biće odigran u nedelju protiv Železničara i Pančeva (16.00, Arena Sport 5).

S obzirom na to da je već u januaru produžio saradnju sa Brđanima, to dovoljno govori o tome koliko je zadovoljio. Međutim, Čuka ove sezone u Mozzart Bet Superligi igra sa puno oscilacija. Konstantno se klacka između mesta u plej-ofu i plej-autu. Zašto je tako, pitali smo baš Nenada. I ne samo za to.  Za Mozzart Sport je govorio o tome kako se snalazi u ukozi mentora, koliko su se promenili Vladimir Stojković i Milan Smiljanić, kao i na koje Čukine klince valja obratiti pažnju.

Nenade, imali ste ove sezone neke odlične utakmice, kao što je bila ona protiv Partizana kad ste pobedili rezultatom 4:1, međutim, utisak je da nam je Čukarički ostao dužan boljeg fudbala i da imate kvalitet za više.
„Previše osciliramo. Uvek kada treba da napravimo iskorak i povežemo nekoliko pobeda, desi nam se neki kiks gde izgubimo ili odigramo nerešeno. Nekonstantni smo i što se tiče igre, ne samo rezultata. Zašto je tako, to je predmet za dublju analizu. Svi snosimo odgovornost za to. U nekim utakmicama nismo imali ni sreće. Opet, sve je u našim rukama. Imamo još tri utakmice do kraja regularnog dela i mislim da bi nam četiri boda bila dovoljna da uđemo u plej-of što je bio cilj na početku sezone“, rekao je Tomović na početku razgovora za naš portal.

KAD SAM NAPUNIO 38, A SAIGRAČ DAN KASNIJE PROSLAVIO PUNOLETSTVO, SHVATIO SAM KOLIKO SAM MATOR

Kako je došlo do transfera u Čukarički. Prethodno si bio na Kipru, jedna od onih liga gde ti je želja da odeš kad si blizu kraja karijere. Izgledalo je da će tamo biti kraj, ali po svemu sudeći, to će se desiti u Srbiji.
„Nisam imao u planu da se vraćam u srpski fudbal. Međutim, nekako se namestilo, pošto smo porodica i ja već neko vreme planirali da živimo u Beogradu po završetku karijere. Sve se otvorilo da dođem u Čukarički. Prvo sam pričao sa Goranom Arnautom, pitao me je da li bih došao u Čuku, posle toga sam razgovarao sa tehničkim direktorom Goranom Grkinićem i na kraju sa Vladimirom Matijaševićem. Trajala je komunikacija, ali suštinski, brzo smo se dogovorili.  Pored Čukaričkog, razmenio sam nekoliko poruka sa Slavkom Perovićem, hteo je da me vidi u Radničkom iz Kragujevca, ali nisam dobio nikakvu ponudu. Jedino opcija bila je Železničar iz Pančeva. Moj drug Bojan Šaranov me je kontaktirao, dvoumio sam se da li da prihvatim, ali nisam pogrešio što sam napravio ovaj korak“.

Kako ti se čini Čukarički kao klub u organizacionom smislu u odnosu na neke druge u Srbiji?
„Ovo je privatan klub, nema puno ljudi koji ga vode i nekako je sve ušuškano i upakovano kako treba. Zna se šta je čiji zadatak. Čuka je razvojni klub, cilj je uvek da se promovišu mlađi igrači, a mi iskusni smo tu da pomognemo. Poštujem to, jednostavno, klub živi od transfera, na nama je da im pomognemo da se  ti transferi lakše ostvare“.

©Starsport

Uz Vladimira Stojkovića si najstariji u ekipi. To ti se retko dešavalo tokom karijere. Kako gledaš na to što si sad mentor i savetodavac nekome ko je mnogo mlađi od tebe?
„Malo je čudno kad znaš da si među najstarijima i to sam shvatio nedavno na primeru malog Jovana Vojnovića koji je sa nama u prvom timu. Ja sam rođen 30. avgusta i tad ću napuniti 39 godina, a Jovan će dan kasnije proslaviti punoletstvo. Kad sam to saznao, skapirao sam koliko sam ustvari mator (ha,ha,ha). Šalu na stranu, nikad mi se nije desilo da sam toliko stariji od nekog saigrača. S jedne strane, mentorska uloga mi prija, a opet to je dodatni pritisak. Očekuje se da ti budeš taj koji će u nekom krucijalnom momentu da napravi neki potez, podrži ekipu, ukažeš na probleme. Moraš da se nosiš sa tim da si najstariji“.

STOJKE NIJE ISTI KAO RANIJE, LOLA SMILJANIĆ DOSTA SMIRENIJI

Kako savetuješ saigrače? Jel su to neke stvari vezane za taktiku, pozicioniranje na terenu ili nešto treće?
„Uglavnom se svodi na taktiku, neki put na način treniranja, prepoznavanje situacija na terenu, kako da se postaviš, kako da reaguješ. Moram da pohvalim mlađe igrače, dobri su momci i slušaju ono što im se kaže i vrlo brzo primene. Nije jednostavno ni usmeravati nekoga, pomalo počneš da gubiš fokus na stvari koje ti treba da radiš na terenu. Baš zbog toga što se trudim da pomognem svakome, da pričam sa svima. Stalno se usmeravam na nekog drugog“.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Igrali ste zajedno sa Vladimirom Stojkovićem u reprezentaciji. Još uvek je tu, ne planira da prestane, koliko se promenio od tog perioda kad ste zajedno nosili dres Orlova.
„Promenio se dosta, nije to isti Stojke kakav je bio ranije. Dugo se poznajemo, privatno se družimo. Njegova ulova je mnogo važna, pre svega u radu sa golmanima, može mnogo toga da im prenese, da im bude primer kako da se ponašaju i kako da rade. Pored Stojketa, tu je kao pomoćni trener Milan Smiljanić. On je isto postao drugačiji. Mnogo je smireniji nego što je bio, to i on sam kaže. Potpuno drugačije gleda na fudbal sad kad je trener, nego kad je bio igrač“.

©Starsport

S obzirom na to da si se vratio u srpski fudbal posle 16 godina, kako ti se Mozzart Bet Superliga čini sada u poređenju sa periodom kad si igrao u Crvenoj zvezdi?
„Mnogo toga se promenilo. Pre svega, mlađi igrači mnogo lakše dobijaju priliku. Ja sam jedan od onih koji podržavaju pravilo bonusa. Kad pogledam unazad, nama je bilo mnogo teže da se dokopamo treninga prvog tima, a kamoli da budemo na klupi ili da znamo da ćemo sigurno početi utakmicu. Infrastruktura je bolja nego što je bila, jedino mi smeta veliki broj terena sa veštačkom podlogom. Postoje neki igrači koji možda nemaju perspektivu da idu van Srbije i sledećih 10-15 godina će biti ovde i svaki dan trenirati i igrati na veštačkoj travi. Skraćuje ti karijeru“.

DANAŠNJI KLINCI NISU OSETILI NEMAŠTINU, IMAJU SVE NA DLANU

Kakav odnos imaš sa mlađim igračima u Čukaričkom. Nekad je važilo kad stariji igrač nešto kaže, ne zanovetaš nego slušaš. Da li si i ti takav ili si malo mekši?
„Današnji klinci imaju sreće što smo mi stariji postali mnogo opušteniji i tolerantniji. Nekad nije bilo tako. Sećam se kad sam igrao u Radu, bilo je situacija da ne smeš da sediš pored nekog veterana dok jedete ili kad ste u svlačionici. Nisi smeo ništa da ga pitaš bez da ti se on prvi obrati. Danas je to drugačije. Postoje situacije kad se šale na naš račun, a nekada si zbog toga dobijao ćuške i posle tog nekog starijeg ne smeš u oči da pogledaš pet dana. Menja se vreme i treba da je tako. Naravno, uvek mora da postoji poštovanje i treba biti tolerantan do neke granice“.

Koliko misliš da je tvojoj generaciji bilo teže da se probijete nego današnjim klincima? Zato što u vreme kad si ti bio mlađi nije bila tolika ekspanzija interneta, nije bilo Jutjuba, nije mogao baš svako da dođe da te vidi?
„Danas je to mnogo jednostavnije. Sećam se da smo imali neke radnje koje su mogle da ti narežu disk sa tvojim potezima i onda moraš da nađeš nekoga kome ćeš da daš taj disk da bi on video šta ti možeš. Sećam se kad sam imao 14 godina, iz Kragujevca sam krenuo za Beograd. Trebalo je da dođem u Rad. Idemo ja, Nemanja Pejčinović i naši očevi sa nama. Na pola puta se pokvario autobus, mi u jednom trenutku izlazimo sa koferima, čekamo da se popravi autobus i na kraju stižemo u Beograd.  Bili smo na jednom treningu i posle toga su nam rekli da ostajemo, a tata se vratio za Kragujevac. Uveli su nas u jednu kućicu  gde je trebalo da živimo nas šestorica. Ko je imao sreće da prvi uđe, on je odmah našao krevet, mi ostali smo, bukvalno na dušecima spavali. Imali smo taj smeštaj i obezbeđenu hranu na stadionu. Posle smo potpisali stipendijski ugovor po kojem smo primali 3.000 dinara mesečno. To mi je bila prva zarada od fudbala“.

©Starsport

Da danas nekome kažeš da će igrati za 3.000 dinara mesečno, samo bi okrenuo leđa i otišao.
„Sve je mnogo pristupačnije. Današnji klinci neće osetiti tu nemaštinu kroz koju smo mi prolazili. Imaju sve na dlanu, ušuškani su, a talenata više nego u naše vreme, ali oni su samo to – talenti. Nema nikoga da im stavi do znanja da moraju da grizu ako hoće da uspeju. Da li bi mi karijera bila bolja da sam imao uslove slične današnjim? To je dobro pitanje. Možda bi nas uhvatila neka zadovoljština time što lepo zarađujemo, a još igramo fudbal“.

Da li u mlađim kategorijama Čukaričkog ima neki igrač na koga treba obratiti pažnju?
„Tu su ova dva momka što su bili sa nama na pripremama. Špic Mateo Maravić, i vezni Nemanja Mirković. To su neki klinci koji bi mogli da dobiju priliku u budućnosti. U ovom trenutku, nisu spremni za seniorski fudbal, potrebne su im utakmice na višem nivou. Da osete kako je to kad na tebe ide neko ko je krupniji i jači od tebe. Moraju da prođu i kroz jače i zahtevnije treninge“.

AKO RAD POZOVE, ZAŠTO DA NE, ŽELIM DA ODIGRAM MALO FUDBALA ZA SVOJU DUŠU

Neminovno je da pomenemo Rad. To je klub u kojem si počeo ozbiljnije da se baviš fudbalom. Trenutno su u petom rangu, u jednom momentu je sve slutilo na to da će se klub ugasiti, međutim, priključili su se neki bivši igrači, sad to izgleda nešto bolje?
„Momci koji su potpisali reprogram i omogućili klubu da nastavi kako-tako da funkcioniše i ne ode u totalnu blokadu najzaslužniji su što Rad još uvek postoji. Posle njih veliko poštovanje zaslužuju ljudi koji danas igraju. Za kratko vreme su podigli klub u svakom smislu, marketinški je sve na mnogo višem nivou,  vratili su se navijači, javnost ponovo obraća pažnju na klub. Drago mi je što je sve opet zaživelo.  Nadam se da će to biti sve bolje i da će nastaviti da prave dobre rezultate“.

U Radu su Andrija Kaluđerović, Lola Smiljanić, Nikola Petković. Vladimir Volkov, Branislav Milošević, Darko Bjedov i mnogi drugi. Da li su i tebe pokušali da „vrbuju“ da igraš sa njima?
„Nekoliko njih me zvalo, pa su mi zamerili što sam produžio ugovor sa Čukom, računali su na mene (ha,ha,ha). Nema šta, ukoliko ostanem zdrav, što da ne. Želim da i ja malo odigram fudbala za svoju dušu, bez stresa i u klubu koji volim. Sa dosta njih sam generacija znamo se jako dugo, igrali smo zajedno u mlađim reprezentativnim selekcijama. Kad god mogu, odem na Banjicu, gledam utakmice. Čujem se sa svima, dopisujem... Videćemo šta vreme donosi“.

Za novog trenera Čukaričkog imenovan je Marko Jakšić. Obojica imate poveznicu sa Radom, kako ti se za sada čini saradnja sa njim iako je kratko tu?
„Ja i Jakša smo bili u Radu 2005. godine, ali ne sećam se da li smo neku utkamicu igrali zajedno. Mislim da je bio tu na treninzima sa nama. Nema šta, ono što je pokazao u Radniku iz Surdulice dokaz je koliko je ozbiljan trener. Napravio je odličan posao, igrao lep, napadački fudbal, uspeo da Radnik uvede iz Prve u Superligu i posle toga bude najprijatnije iznenađenje. Nadam se da će isto ponoviti i sa nama. Treninzi su vrlo intenzivni, drugačiji nego što smo imali ranije. Sve mi deluje brže i agresivnije. Deluje mi da još to nije na maksimumu, pošto smo imali tek dva treninga. On će to sve više podizati kako vreme bude prolazilo“, završio je Tomović.

MOZZART BET SUPERLIGA - 28. KOLO

petak

Spartak - Radnik 1:3 (0:1)
/Osei 53 - Zorić 11, Jovanović 57, Novaković pen 73/

subota

14.00 (3.00) Javor (3.30) Novi Pazar (2.25)

16.00 (1.08) Crvena zvezda (13.0) Radnički Niš (20.0)

17.00 (1.18) Vojvodina (7.25) Napredak (15.0)

18.30 (6.25) Mladost Lučani (4.20) Partizan (1.53)

nedelja

14.00 (1.95) OFK Beograd Mozzart Bet (3.50) IMT (3.90)

15.00 (2.05) TSC (3.45) Radnički 1923 (3.60)

16.00 (2.20) Čukarički (3.35) Železničar Pančevo (3.35)

***Kvote su podložne promenama