D. JocićINTERVJU – Stanislav Tončev: Da bi Radnik opstao u eliti, opet će neki ‘kapitalac’ morati da sklizne
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 16min | sub. 06.06.26. | 08:07
Prvi čovek najprijatnijeg superligaškog iznenađenja u prethodnoj sezoni za Mozzart Sport govorio o načinu funkcionisanja kluba iz Surdulice, sistemu odabira novog trenera, planiranim transferima za predsojeće leto, ali i o Domeniku Mesini, Veljku Paunoviću...
Živimo li, ovo, “godinu mrmota”? Početak juna 2025: čitava fudbalska Srbija prežalila je Radnik, koji samo što se bio vratio u elitu, u borbi za opstanak u Mozzart Bet Superligi. Početak juna 2026: iako su igrali plej-of i šampionat završili kao sedmi, opet Surduličanima niko ne daje velike šanse da neće biti među četiri tima koja će napustiti najviši rang.
Nismo naučili na sopstvenim greškama ili klubu sa najjužnije tačke među superligašima sada zaista nema spasa?
Izabrane vesti
Sa ovim pitanjem kao lajtmotivom, iz kojeg su proizašla sva ostala, o utiscima vezanim za prethodnu i planovima za narednu sezonu, došli smo na intervju sa Stanislavom Tončevom, predsednikom Radnika. Predrasude su nam u krvi kao narodu, posebno kad je fudbal u pitanju, ali nije potrebno puno vremena pa da zaključite da lepe stvari koje su se dešavale u nizu u Surdulici u prethodnom periodu nisu baš tako slučajne. Godine su tu kao garancija energije – popularni Caka (37) i dalje je najmlađi čelnik kluba među superligašima – ali, sada već pozamašno iskustvo na toj funkciji donelo je neophodnu dozu zrelosti u promišljanjima.
Otud, na početku, vraćamo se tačno godinu dana unazad, na sastanak koji je, kako kaže, predstavljao ključnu polaznu tačku svih ovih uspeha:
“Kada smo se ekspresno vratili u Superligu, suočeni sa sezonom u kojoj tačno četvrtina klubova ispada iz najvišeg ranga, znajući da smo klub iz male sredine, iz najsiromašnijeg dela Srbije, ja sam, sa najbližim saradnicima, rešio da podvučem crtu. Napravili smo sastanak sa temom: ili ćemo napraviti sistem ili nas više neće biti. Prilika je ovo da pomenem ljude koji su prisustvovali tom sastanku, ali koji su svih ovih godina sa mnom u klubu i dele zasluge za sve dobro što je urađeno. Direktor Marko Marković, sportski direktor Darko Gašić, sekretar stručnog štaba Aleksandar Ivanović, zatim i Zoran Petrović Bajča, bivši igrač Radničkog iz Niša, koji nam se priključio pre dve godine i mnogo nam je pomogao svojim iskustvom. Tada smo se dogovorili da nećemo odstupati od filozofije da se u Radnik ne dovode neki skupi igrači. Već sam puno puta govorio o tome koliko smo u hendikepu. Igrači koji, da kažemo, nisu za Zvezdu, Partizan ili Vojvodinu, najpre gledaju ka Beogradu, pa ka Pančevu, Kragujevcu, Nišu... A, onda i među klubovima našeg ranga, iz nekih drugih malih sredina, neki drugi su spremni da preplate igrače, a ja ne želim toliko drastičnu razliku u platnim razredima među fudbalerima, jer to unese razdor u svlačionicu, a mi smo mnogo toga postigli upravo na to zajedništvo. Bio je dogovor da se okosnica tima iz Prve lige zadrži i da dovedemo igrače koji su gladni rada i srećni što dolaze u Radnik, a ne neka imena, tek da se pohvalimo da smo ih doveli”, počinje priču za Mozzart Sport Stanislav Tončev.
I nastavlja sa dodatnim detaljima:
“Ispričaću vam jednu anegdotu. Direktor Marko Marković mi tada nabaci da nam ide stogodišnjica kluba, koja se pada u maju, ali, verovatno i sam videvši koliko nas težak izazov očekuje, kaže on: ‘Bolje da mi to obeležimo u februaru, ko zna kakva će atmosfera biti na kraju sezone.’ Ja mu kažem: ‘Ma pusti me, sad, sa stogodišnjicom, čeka nas borba za goli život.’ Međutim, posle svega, ostanemo Darko Gašić i ja sami u kancelariji i ja mu kažem hajde da postavimo sebi dva cilja, dva uslova da bismo uopšte ostali u klubu. Prvi je da tu stogodišnjicu proslavimo u maju kao pobednici, a drugi je da učinimo da Radnik postane solventan klub. Da se više finansijski ne mučimo od leta do zime i tako u krug, već da ispromovišemo nekog mladog igrača za jednu dobru prodaju. Ako to ne uradimo, više nismo sportski radnici. Ni on, ni ja. I pružili smo ruke. Ishod znate. Kako smo odigrali sezonu, koji smo plasman ostvarili i kakav smo transfer Ovusua u Crvenu zvezdu napravili. I sve sam to ispričao na proslavi veka postojanja. U maju.”
S tim što priča o tom sastanku ima i svoj treći deo:
“Dogovoreno je da moramo u najvećoj mogućoj meri da koristimo veštački teren kao našu komparativnu prednost i to je preneto svim članovima stručnog štaba. Ne znam da li znate, ali Radnikov teren je ubedljivo najbrži u Mozzart Bet Superligi. Zato je rečeno da moramo da igramo brz i agresivan fudbal.”
Ali, taj put, iako je doveo do drugog najboljeg plasmana u istoriji kluba, vodio je preko trnja. Radnik je posle sedmog i osmog kola bio poslednji na tabeli sa svega četiri boda, ali imali ste dovoljno strpljenja da pravite radikalne rezove:
“Imali smo mi srpljenje za trenera, imaćemo za svakog trenera, kada god procenimo da smo u krizi rezultata, ali ne i u krizi igre. A, mislim da smo u toku sezone imali tri neke rezultatske krize ili mini krize. To kada smo bili poslednji na tabeli, pa smo taman nešto isplivali, pa doživeli dva vezana poraza u Nišu i Ivanjici, i onda početkom drugog dela sezone, kada smo imali jedan bod u prva tri kola. I dođe nam Napredak u Surdulicu i potpuno nas nadigra u prvih sat vremena, a mi jedva izvučemo živu glavu. Tu je moglo sve da ode na drugu stranu. Srećom, nije.”
A, koji vam je hajlajt sezone? Bilo je spektakularnih pobeda, protiv Čukaričkog i Vojvodine, bio je i onaj remi sa Crvenom zvezdom u Beogradu...
“Ne, ne, ne. Imam tri utakmice od kojih ne bih mogao da izdvojim koju sam emotivnije doživeo. Pod jedan, to je pobeda nad Novim Pazarom u Surdulici, golom Ovusua u poslednjem minutu, u poslednjem kolu jesenjeg dela sezone. Bukvalno se sećam tog trenutka, sedimo u loži sa suprugom i par prijatelja i onako, kao na video igrici, Ovusu dobija loptu od Pejovića, ide jedan na jedan sa Miletićem, taj trenutak kad šutira i lopta ulazi u gol... Uh! Onda taj pomenuti preokret protiv Napretka, gde nismo imali kontrolu nad utakmicom, ali smo preokrenuli i napravili prekretnicu. I najdraže gostovanje, prelepa pobeda od 2:0 u Bačkoj Topoli.”
DA SE NIJE POVREDIO, BOGDANOVIĆEVA TRŽIŠNA VREDNOST BILA BI 2.000.000 EVRA
Ostvaren uspeh utolio je veći ako se zna da je Radnik u jeku jesenjeg dela sezone ostao bez svog najboljeg strelca Vukašina Bogdanovića, koji se teže povredio, da je u polusezoni ostao bez najboljeg igrača, kada je Ovusu prodat Zvezdi, a da je pred završnicu osnovnog dela prvenstva preko noći ostao i bez trenera, kada je Marko Jakšić otišao u Čukarički...
“Bogdanović se povredio u trenucima svoje najbolje forme. Hvala Bogu, pa se posle višemesečne pauze vratio još bolji. To je opšti utisak nas u klubu, da je sjajno odigrao plej-of, bez obzira na to što nije davao golove i mislim da će on biti glavni motor tima u narednoj polusezoni, jer mislim da posle zime neće biti realno da ga zadržimo. Da se nije povredio, njegova tržišna vrednost na dašanji dan bila bi 2.000.000 evra! To sa Ovusuom nije bio peh, nego velika stvar za klub, ali jesmo ostali, em bez vodećeg igrača, em bez bonusa koji je pravio razliku. Imali smo onda i mnogo povreda u uvodnoj fazi drugog dela prvenstva. Pojačali smo sistem rada, morali smo da budemo bar pet odsto spreminiji od drugih ekipa da bismo mogli da izdržimo onaj visoki intenzitet o kojem smo pričali. I onda je takav naporan rad, uz veštačku podlogu, uzeo danak. Baš zato, planiramo velika ulaganja u novu teretanu i mediko blok, koji će biti najmoderniji posle, da kažem, Zvezde i Partizana. Uzeli smo prostor od oko 400 kvadrata u okviru stadiona i uložićemo veliki novac od prvog sledećeg transfera. A, već su u toku ulaganja u infrastrukturu. Dok mi ovo pričamo, renoviraju se i proširuju svlačionice, koje su ionako bile u top pet u Srbiji.”
Nemojte preskakati odlazak trenera, vi lično niste se oglašavali po tom pitanju:
“Ne želim ni sada puno da pričam o tome, jer je odlazak bio nedostojan. A potvrda je intervju gospodina Vladimira Matijaševića, gde on kaže da oni uopšte nisu prvi kontaktirali Jakšića, nego su ga njegovi agenti nudili klubu. I to u mometnima kada se nama lomi sezona, da li ćemo u plej-of ili plej-aut. I tu bih stavio tačku.”
INTERVJUI SA KANDIDATIMA ZA TRENERA
Sezonu je priveo kraju Dušan Đorđević, ali je i sa njim došlo do rastanka. Da li je to očekivano ili je bila planirana dugoročnija saradnja?
“Mi sa njim imamo ultra prijateljske odnose, što potvrđuje činjenica da mu je ovo bio treći mandat u Radniku. Bila je ideja da ostane malo duže, ali mislimo da nam u ovom momentu treba trener drugačijeg profila i zato smo se odlučili da se rastanemo. Mislim da smo jedni drugima pomogli, on nama u momentu kada je klupa ostala upražnjena, ali i mi njemu, budući da su izdanja u plej-ofu bila više nego dobra, tako da će mu to biti lepa referenca u pronalasku narednog trenerskog angažmana. Ponovo smo se rastali više nego prijateljski.”
A ko posle njega? Da ne pitamo samo za ime, već možda više za taj, kako ste rekli, profil narednog trenera?
“Sad ću vam objasniti kako će tačno teći proces odabira novog trenera. Imamo šest opcija ili kandidata. Neke su predložili naši skauti koji pokrivalu Bosnu i Hercegovinu, odatle su dvojica trenera koja su radila u manjim klubovima tamo i beležila dobre rezultate. Imamo tri trenera iz Srbije i jednog iz Makedonije. Svi dobiju upitnik koji moraju da popune kako bi se spremili za intervju, tu se već prolazi neki prvi filter, vidimo kome je koliko stalo do posla, onda radimo intervjue između 5. i 9. juna, i tamo oko 10-11. juna imaćemo novog šefa stručnog štaba.”
To, dakle, nisu “istrošena” imena, treneri koji redovno učestvuju u dugogodišnjoj vrtešci u srpskom fudbalu?
“Ne, ne, nijedan od njih. Jedan bi čak bio debitant u seniorskom fudbalu.”
(@MNPress)Kad ste pomenuli da ćete deo novca od sledećeg transfera uložiti u infrastrukturu, postavlja se pitanje čiji transfer prvi očekujete? Pretpostavljamo Mateje Gašića?
“On gotovo sigurno ide. Imamo interesovanje tri, četiri kluba iz inostranstva i jednog iz Srbije, ne bih navodio imena. To je desni bek sa najboljom statistikom u Srbiji, sa najvećim kontinuitetom. Krivo mi je što trenutno nije u Meksiku (razgovor vođen pre dva dana, prim.aut), ali on je svakako prvi pik za prodaju. Drugi je Sandro Tremule, sigurno među tri najbolja leva štopera u ligi. Javljao se njegov agent posle razgovora sa Rapidom iz Beča, ima još ponuda. Mislim da ćemo oba ta transfera realizovati. Što se Bogdanovića tiče, kao što rekoh, mislim da je optimalno da uz neku dobru statistiku iz jesenjeg dela sezone, on ode na zimu.”
Može li Radnik ponovo da iznenadi čitavu fudbalsku Srbiju u “najtežoj sezoni u novijoj istoriji ovdašnjeg klupskog fudbala”, kako su je mnogi krstili?
“Mi smo i dalje čvrsto na zemlji, svesni da smo ponovo u grupi ugroženih klubova. Sem što sada imamo iza sebe neki ssistem koji smo stvorili i koji funkcioniše već godinu dana. Nećemo odstupati od njega, sem što ćemo, ipak, morati malo da korigujemo budžet, što je prirodna stvar, ako želimo da budemo konkurentni sa ostatkom lige. Jer, prošle sezone su IMT i Radnik imali najmanje budžete. Oni su završili kao deveti, mi kao sedmi, što je dokaz da novac ipak nije sve u fudbalu.”
Ljudi ovde ništa toliko ne vole, koliko da čuju konkretne cifre?
“Ako kažem da je prošle sezone naš budžet bio oko 1.600.000, sada će morati da bude za oko 20 odsto veći. I opet će biti među najmanjim, jer ne znam koliiki će imati ovi klubovi koji su tek ušli u elitu. Svesni smo jedne stvari. Da bismo opstali u ligi, opet će neki kapitalac morati da sklizne dole. Kao TSC ove sezone.”
PLANOVI U PRELAZNOM ROKU
Šta to konretno znači u predstojećem prelaznom roku?
“Znači da ćemo verovatno prvi put morati da dovedemo i malo zvučnija pojačanja, da bismo bili konkurentni. Ali, i pri njihovom odabiru, gledaćemo prvenstveno ljudske kvalitete. Nas, ponavljam, održava zdrava svlačinica i to što dišemo kao jedan. Nijedan incident, doslovno, nismo imalo prošle sezone. Ali, moraćemo da dovedemo i neke ozbiljnije superligaške igrače. Jer, ova godina je prelomna. Ako završimo među 12, biće to prvorazredna senzacija. Po meni, po svima, a posebno po vama, novinarima Mozzart sporta, koji nas svake godine otpisujete, ha-ha-ha.”
Koji će, kadrovski i poziciono gledano, biti prioriteti pri dovođenju igrača?
“Eto, stigao je prvi Uroš Lazić. Ja najviše volim fudbalere sa ovog našeg podneblja, jugoistoka Srbije. Lazić je rođeni Nišlija. Bio je kod nas u najtežoj superligaškoj sezoni, ono kad je trener bio Slavoljub Đorđević. Otvorila se šansa da se vrati, a s obzirom i na poziciju, jer planiramo prodaju Gašića, odmah smo se dogovorili, i sa njim i sa Zvezdom. Sa Pejovićem smo produžili ugovor, to ćemo uraditi i sa golmanom Stefanom Ranđelovićem, nadam se i sa Sadikom Abubakarom. Onda će nam deficitarna biti pozicija levog beka, s obzirom na povredu Filipovića i neizvesno trajanje oporavka, zatim levog štopera ukoliko ode Tremule i tražićemo levo krilo. Ali, to krilo mora da bude igrač koji baš, baš, baš pravi ozbiljnu razliku. I zbog Vukašina Bogdanovića, da mu bude dodatna podrška da njegov kvalitet dođe do izražaja.”
Tončev sa Gašićem i BogdanovićemEmanuel Kvarši ostaje?
“Da, da, dolazi njegovo vreme. Mora još mnogo da radi, on je 2007. godište, ali po nekim karakteristikama, u nekim segmentima, čak i perspektivniji od Ovusua, ali ga čeka baš ozbiljan rad.”
Otkrovenje je bio i bonus Miloš Popović?
“Jako je mlad, a već se profilisao kao jedan od lidera tima. Napišite slobodno, ovo će biti polusezona Miloša Popovića, Martina Novakovića i Vukašina Bogdanovića. Evo, sad to kažem, pa ćemo se videti na zimu.”
Haris Hajdarević je otišao?
“On je ostavio mnogo dubok trag u Radniku. Tri godine je bio sa nama i vrata su mu uvek otvorena. Mi smo sa njim obavili prijateljski razgovor i dogovorili se sledeće: da izađe na tržište, da odmeri svoj kvalitet kroz eventualne ponude koje će dobiti i da, ako ga to ne bude zadovoljavalo, može u skorije vreme da nam se javi, da počne pripreme i bude i dalje deo Radnika.”
U jednom od prethodnih intervjua za Mozzart Sport, rekli ste da nije realno da Radnik bude među 12 najboljih klubova u Srbiji i da je vama, kad se završi reorganizacija takmičenja, objektivno možda mesto u vrhu Mozzart Bet Prve lige?
“Gledajući samo odakle dolazimo, nije prirodno za srpski fudbal da je Surdulica u 12 najboljih fudbalskih klubova u Srbiji. Ali, s druge strane, kad vidimo kako ostali klubovi funckionišu, da recimo neki nemaju skauting službu, a naša je, posle Zvezdine, najbolja u Srbiji, potpisujem. Kod nas je čini 20 ljudi, kod Zvezde je brojnija, ali mnogo njih tamo radi pri omladinskoj školi, koju mi nemamo organizovanu. Kod nas, u mestu sa desetak hiljada stanovnika, nažalost ne postoji baza za omladinsku školu. Ja jedva dovučem igrača za prvi tim, kamoli da odvedem neko dete iz univerzitetskog grada Niša u Surdulicu. Ali, ako izdržimo i ovu sezonu i budemo među 12, moraćemo da krenemo i sa razvojem omladinske škole.”
KAMPOVI KAO AVANGARDA
Da ne zaboravimo vaše sada već čuvene kampove, koji su zaista avangarda u srpskom fudbalu:
“Ovaj će biti peti po redu. Preponosan sam na to. Kreće 10. juna na našem glavnom terenu. Prisutni su svi naši treneri, svih kategorija, predstavnici skauting službe. I još nekolicina ljudi iz kluba. Svi oni pojedinačno ocenjuju svakog igrača. Odvojeno jedni od drugih. Oni koji dobiju najviše zvezdica, ostaju u klubu sa prvim timom.”
Ko i kako uopšte može da se prijavi?
“Imamo jasne kriterijume. Mislim da je ove godine granica 2005. godište i mlađi. Da su igrači Srpskih liga i da imaju više od 60 odsto minuta odigranih u prethodnoj sezoni. Imamo skaute koji cele sezone prate sve četiri grupe Srpskih liga, prva dva ranga u Bosni i Hercegovini, Prvu ligu Makedonije i Prvu ligu Crne Gore. Većinu mi zovemo, ali ima mnogo ponuda od strane agenata. Ako, na primer, neko ponudi igrača iz Zlatibora, mi zovemo skauta koji prati Srpsku ligu Zapad i onda on daje preporuku, odobrenje - uklapa se, ne uklapa se. Možete bukvalno i vi da nam ponudite nekog igrača, ali ponudila je i jedna moja rođaka, pa taj nije ispunjavao kriterijume i nije pozvan. Možda je u početku bilo neke sumnje, ali kad su ljudi videli da to nije nikakva šarena laža, da nema protekcije, da oni koji prođu lako mogu da dođu do prvog tima... Sad je svaki kamp za 30 odsto bolji od prethodnog. Sada imamo, mislim, oko 200 realnih aplikacija, plus još toliko manje ozbiljnih. Mislim da će 50 momaka doći, posle par dana će se to prepoloviti, pa će desetorica da krenu da rade sa prvim timom, i onda trojica, četvorica odlaze na pripreme, potpisju ugovore. Prošle sezone smo imali Davida Stojanovića sa tog kampa, koji je odigrao veći deo sezone kao standardni prvotimac. Najbolji igrač prošlogodišnjeg kampa Stefan Vidaković odigrao je 20 minuta u prvom kolu prvenstva protiv Vovodine. Nego se posle teže povredio. Mali Teo Lakić, takođe sa kampa, dobijao je sada šansu na svim utakmicama plej-ofa, bio starter protiv Zvezde i Partizana. Andrija Milićević je sezonu pre odigrao za Torlak u Srpskoj ligi Beograd i bio u sredini tabele, preko kampa je došao kod nas i sad je završio kao sedmi u Mozzart Bet Superligi. Nekome se u par meseci promene i karijera i život.”
(@MNPress)Ti koji prođu sve filtere, gde će ići na pripreme sa prvim timom? Kakav je plan za ovo leto?
“Mi se okupljamo 15. juna. Za 30. jun imamo zakazanu utakmicu sa Levskim u Sofiji. To je tradicionalno prijateljstvo dva kluba, prošle godine smo jedni drugima bili talija, jer su oni osvojili titulu u Bugarskoj, mi smo došli do plej-ofa. Njima je to generalna proba za kvalifikaxcije za Ligu šampiona, igraće se utakmica na nacionalnom stadionu, uz direktan televizijski prenos, sigurno pred sedam, osam hiljada ljudi... Tako da to nismo ni mogli ni smeli da preskočimo, iako nam malo remeti plan i program, pa ćemo morati da skratimo boravak na Zlatiboru gde odlazimo pravo otuda. Imaćemo tamo neke četiri pripremne utakmice. Generalna proba je planirana protiv Mladosti iz Lučana, ali zavisiće od rasporeda u prvenstvu, što ćemo znati za manje od nedelju dana.”
ZAŠTO SELEKTOR NIJE ZVAO NECU RADONJIĆA?
Za kraj, da se malo udaljimo od kluba i dotaknemo nekih tema koje se generalno tiču srpskog fudbala?
“Može. I u tom kontekstu, želim da pohvalim rad Branka Radujka. Prepun je ideja i ja mu želim da sve te ideje zažive, da donesu srpskom fudbalu ono što on želi, a to je napredak. Mnogo se bavi infrastrukturom, poradio je na poboljšanju suđenja u Srbiji... Ako govorimo o dobrim stvarima, istakao bih nivo koji je dostigla Crvena zvezda, i u organizacionom i u sportskom aspektu. Otišli su nekoliko stepenika iznad lige u kojoj zajedno igramo, želim im Ligu šampiona ove sezone, što bi bilo korisno za kompletan srpski fudbal. Posebno želim da apostrofiram njihovu korektnost u poštovanju rokova za isplatu tranši iz sporazuma o transferu Ovusua. Da ne zaboravim i gospodina Zbiljića, čiji entuzijazam je za svaku pohvalu.”
Ima li nešto za kritiku? Pretpostavljamo da stanjem u regionalnom savezu niste zadovoljni, te relacije svih prethodnih godina nisu funkcionisale kako treba?
“Uh, jako je teško komentarisati situaciju u regionu Istočne Srbije. Mislim da su nekompetentni ljudi na nekim rukovodećim pozicijama, da ništa nisu uradili svih ovih godina. Prošle sezone bila su po tri kluba sa ovog regiona u Super i Prvoj ligi, samo mi nismo bili ugroženi od ispadanja. Polovina je ispala – Napredak iz prve, a Trajal i Dubočica iz druge lige. U 30 klubova u prva dva ranga takmičenja, sledeće sezone imaćemo pet klubova sa regiona. To je šestina, a FSRIS pokriva najveću teritoriju, posle Zapada. Nikada nisu pokrenuli bilo kakvu inicijativu, nisu nas kontaktirali, došli da odgledaju neku utakmicu, ponudili bilo kakvu pomoć. Da zaštite neki klub odavde ako je oštećen. Ja mislim da oni služe samo da bi podigli ruke gore u Izvršnom odboru FSS i samo razmišljaju koji su broj sedišta u avionu i kakve su im karte za utakmice reprezentacije. A vidim da se ide u tom smeru da se ništa ne promeni i da se jedan Radnički iz Niša, koji je gigant u ovom delu Srbije ili, eto, Radnik, kao najbolje plasirani klub u prethodnoj sezoni, i dalje ne pitaju ništa, što je poražavajuće.”
Kakav je vaš stav o suđenju u prethodnoj sezoni i efektu Domenika Mesine?
“Pozitivno gledam na to što je trenutno stranac predsednik sudijske komisije, iz dva razloga koja ću navesti. Zato što znam da Mesina ima samostalnost u delegiranju sudija, što je dovelo do poboljšanja suđenja u Srbiji i nismo imali neke ekstremne slučajeve ove godine, možemo možda na prstima jedne ruke da navedemo neke baš kardinalne greške. A drugo je to što znam da se sudije boje njegovih brifinga. E sad, pravu njegovu samostalnost ćemo videti ovih dana, kada se objavljuju liste sudija za novu sezonu, gde se nadam da će doći do velikih promena, da će se šansa dati mlađim arbitrima iz Prve lige. Ako on skrati tu listu, ako precrta neke imena, odoli bilo kakvim eventualnim pritiscima, tek to će biti znak da ima potpuni integritet.”
Pomenuli ste tokom razgovora da biste voleli da je Mateja Gašić sada u Meksiku. Reprezentacija je rezultatski baš nastradala na ovoj mini turneji?
“Spisak selektora Paunovića za prethodne dve utakmcie je jako diskutabilan. Iz vrlo jednostavnog razloga. Igrači bi, po meni, trebalo da u svojim klubovima ogule kolena za minutažu, da bi stekli pravo da uopšte budu pozvani u reprezentaciju. A ne da reprezentacija oživljava karijere nekim igračima. Po meni, bolje da je pozvan neki bočni napadač, karikiram, Novog Pazara ili OFK Brograda, nego igrač Hetafea koji je odigrao manje od 150 minuta za polusezonu. Ako je već tako, pitam se zašto selektor nije zvao Necu Radonjića, da i njemu oživi karijeru. Makar je bolji igrač od svih njih...”, u pomalo ironičnom tonu zaključio je ovaj razgovor Stanislav Tončev.
Sport je prepun nepisanih pravila. Jedno od njih glasi: uspeh je mnogo teže ponoviti, nego ga prvi put prirediti. Na Radnik će u narednoj sezoni svi obratiti mnogo veću pažnju nego u prethodnoj. No, deluje da su oni na to spremni...