Ispao sa kadetima, mnogi mu još ne znaju ni ime, ali TSC mu veruje: Upoznajte Nemanju Miljanovića

Klub stabilan – klupa ne. Otkako se rastao sa Žarkom Lazetićem, TSC nije uspeo da pronađe trenera koji bi izneo celu sezonu. Kamoli dve, što bi se u srpskom fudbalu moglo okarakterisati kao podvig. Bilo je upečatljivih dostignuća pod Jovanom Damjanovićem (eliminaciona faza Lige konferencije), beše i plasman u polufinale kupa sa Slavkom Matićem, ali isto tako nedorečenosti, neko će konstatovati i promašaja sa Deanom Klafurićem i Darijom Kalezićem.

Možda su baš na osnovu prethodnih iskustava u Bačkoj Topoli rešili da se okrenu bazi i iz sopstvenog resursa promovišu šefa stručnog štaba. Najmlađeg u Mozzart Bet Superligi, jer Nemanja Miljanović ima tek 37 godina i desetak fudbalera u takmičenju su stariji od njega.

Krajem 2025, kad je TSC ponirao, Janoš Žemberi se okrenuo bivšem štoperu Slobode iz Temerina, krakotrajno članu RFK Novi Sad, koji je gro igračke karijere proveo u Srpskoj ligi „Vojvodina“ i promovisao ga u deo trenerske elite naše zemlje.

Ponavljamo, sa samo 37 godina.
„Izazov je, ali ne mislim da sam mlad trener. Tačno je da sam takav po godinama i po stažu, ali sam dugo u poslu, što mi daje dodatnu motivaciju da se dokazujem kolegama, a i pred igračima, kako bih svakodnevno napredovao“, ističe Miljanović tokom razgovora za Mozzart Sport, uz pojašnjenje kakav fudbal neguje.
„Volim da kontrolišem situaciju. Kako u životu, tako i na terenu. Cilj mi je da ekipa izgleda precizno u svim fazama igre, da zna šta radi i u nepredviđenim okolnostima. To se stiče treningom. Ideja je da moj tim poseduje prepoznatljiv intenzitet, da bude neprijatan za protivnika i direktan u trenutku kad mu oduzme loptu, a to znači da brzo završava akcije“.

Prethodne rečnice mogle bi da posluže kao neka vrsta grube skice za portret momka koji je prvi samostalni posao imao u školi fudbala „One team“ iz Temerina, zatim vodio seniore Sloge iz istog mesta u okviru Vojvođanske lige „Jug“, da bi kasnije pomagao Branku Žigiću i Dušanu Bajiću u novosadskom Proleteru, a prvom od njih bio saradnik i u Mladosti GAT, posle čega je stigao u TSC. Naravno, u mlađe kategorije. Kao takav sigurno je u očima većine kolega u Mozzart Bet Superligi nepoznanica, pa su ga mnogi, naročito zbog situacije u kojoj se nalazila ekipa iz Bačke Topole, doživljavali kao laku lovinu.
„Imao sam taj osećaj, pogotovo u situaciji kada sam preuzeo TSC šest kola pre kraja kalendarske godine. Pred nama su bila četiri gostovanja i dve utakmice kod kuće, od kojih jedna sa Crvenom zvezdom. Stekao sam pomenuti utisak i kroz medije i u javnosti, osetio dosta potcenjivanja od kolega, jer su smatrali da će s nama lako izaći na kraj, pošto se nismo stabilizovali, bili smo uzdrmani. Iz svake situacije, bila i negativna, crpim energiju i meni je drago kad i ljudi iz medija pogreše moje ime. Na primer, utakmicu sa Spartakom je vodio naš sportski direktor Ivan Kepčija, jer poseduje licencu, a ja sam davao izjavu, pa je pisalo da se prezivam Kepčija. Ili, u Nišu, pogreše mi i ime i prezime, potpišu, valjda, Nenad Milovanović. Meni je to simpatično, šalimo se na taj račun. Svestan sam da sam anonimus, ali ja verujem u rad i siguran sam u ideje“.

Sad je situacija već malo drugačija. TSC je pod Nemanjom Miljanovićem odoleo Crvenoj zvezdi, savladao OFK Beograd, prethodno dobio Spartak na strani i popravio krvnu sliku, pa je kao nagrada za učinak u završnici prvog dela prvenstva skinut privezak „vršilac dužnosti“ i ugovor je potpisan do leta 2027. Dovoljno vremena da publika upamtiti njegovo ime i prezime?
„Ne želim dugoročno da budem u senci, već da u Bačkoj Topoli napravim ozbiljan kontinuitet, što je i plan kluba. Daću sve od sebe da sa saradnicima iz stručnog štaba uspem u toj misiji. Znam za podatak da svaki klub promeni maltene po dva, neki i tri trenera tokom sezone, to je veliki problem za struku i stvarno nije floskula ako kažem da je svakom treneru potrebno vreme kako bi implementirao ideje. Moja prednost u odnosu na druge je što sam u trenutku preuzimanja seniorskog tima TSC-a veliki broj igrača poznavao tri godine i bilo mi je olakšano sprovođenje ideja. Poznajem strukturu unutar kluba, rukovodioce i publiku u Topoli. Zato mi je bilo lako da sednem na klupu u delikatnoj situaciji, praćen podrškom sa svih strana, u nadi da će potrajati. Klub je imao priliku da tokom zime promeni trenera, a i da je umesto mene došao neko drugi, opet bih navijao da mu se da vreme kako bi postavio temelje na željeni način. Za struku nije dobro što se treneri brzo menjaju, ali je TSC pokazao u prošlosti, naročito na primeru Žarka Lazetića, da je spreman na kontinuitet. Dokazano i na mom primeru, jer sam po dolasku na mesto šefa stručnog štaba kadetske ekipe ispao iz lige, ali su ljudi nešto u meni prepoznali, ostavili me da radim i već naredne sezone smo se vratili“.

Na ovom mestu moramo da se zapitamo da li se Janoš Žemberi meša u tvoj posao, jer je razlika između vas skoro 20 godina i možda bi mogao, kao privatnik koji ulaže svoj novac, da kaže: „Hoću da igraju taj i taj“. Naravno da nije normalno, ali smo svedoci kako funkcionišu stvari u našem fudbalu.
„Od dana kad sam kročio u klub, 10. januara pre tri godine, nijednom treneru se nikada, bar da ja znam, predsednik nije mešao u posao. Tako ni meni. Kad se pre četiri, pet meseci povela priča o mom statusu, predočio mi je da me posmatra kao projekciju za prvi tim. Verovao sam mu i desilo se, sticajem okolnosti, znatno ranije. Zaista na svakom koraku osećam podršku predsednika Žemberija, kao i direktora Sabolča Palađija i Ivana Kepčije“.

Zagledan u blisku prošlost, Nemanja Miljanović doslovce uči od prethodnika u TSC-u.
„Žarko Lazetić je ostavio dubok trag i verovatno je najuspešniji trener TSC. Njegov stil je bio jasno definisan i za našu ligu i te kako težak za branjenje. Ne smemo da zaboravimo Jovana Damjanovića pod čijim vođstvom je ekipa prezimila u Evropi, pratio sam rad i Deana Klafurića i Darija Kalezića i kroz svaki segment gledao da zapazim detalj koji bih kasnije mogao da primenim u mojoj ekipi“.

Naš utisak je da je TSC najveće razočaranje dosadašnjeg toka prvenstva.
„Ne zato što sam unutra, ne bih rekao da smo najveće razočaranje. Možda tako izgleda rezultatski, jer je javnost navikla da nas vidi pri vrhu tabele, na terćem ili četvrtom mestu, čak smo sa Lazetićem bili drugi. Primećujem da se situacija dosta popravila, a tokom prelaznog roka smo malo promenili izgled ekipe, dolaskom Miloša Šatare i Radivoja Bosića. Hteli smo da dovedemo igrače koji osećaju prvenstvo i poznaju prilike u Srbiji, a da budu pre svega kvalitetne ličnosti“.

Znači li iz navedenog da TSC nije želeo strance ove zime?
„Već ih imamo, ali sam u trenutku kada situacija nije baš sjajna na tabeli, želeo da se oslonim na ljude naviknute na naše takmičenje. Naravno da u svakom klubu stranci prave razliku, kod nas je to Prestiž Embongu, nadam se da će tokom proleća imati upečatljiv učinak. Trenirao je fenomenalno na pripremama, očekujem da ostane, ali ukoliko dođe ponuda iz kategorije nepristojnih moraćemo da reagujemo“.

Šta TSC dobija angažovanjem Šatare i Bosića?
„Šatara je direktna zamena za Miloša Degeneka, koji je igrao bitnu ulogu u prethodnih šest kola koliko sam ja tu, dao nam je čvrstinu, čak smo malo i promenili način igre u defanzivi zbog njega. U Šatari smo dobili dve godine mlađeg igrača, sposobnog da donese stabilnost u poslednju liniju. Dominantan je na prekidima, pravi lider. Bosić je odavno adaptiran na ligu, pravi razliku, odgovara mu pozicija uz levu aut liniju i zaoštrio je konkurenciju, jer tu imamo Sašu Ivanovića, Dragoljuba Savića, Prestiža, Petrovića, tako da smo pokriveni“.

Osim, možda, u špicu. Ima li TSC napadača koji daje golove, jer ste u prvom delu sezone bili drugi najneefikasniji tim prvenstva?
„Naš špic je Bogdan Petrović. Verujemo u njega, trebalo mu je vreme posle dolaska iz Voždovca, ali neprestano ulazi u šanse i nadam se da će da poboljša realizaciju. Kao centralne napadače možemo da koristimo Prestiža i Sašu Jovanovića, već su igrali na tom mestu tokom karijera“.

Već godinu dana u klubu je Andrej Todorovski, međutim, posmatrano iz daleka deluje da se nekadašnji kapiten Spartaka još traži.

„Plemenit igrač. Zadovoljstvo ga je imati u ekipi. Možda mu je potrebna malo veća pažnja, a pošto i ja i svi unutar tima imamo dobar odnos sa njim, čini mi se da je period adaptacije na Bačku Topolu prošao i od njega očekujemo dobar učinak, jer je u stanju da daje i namešta golove. Kad je lopta u njegovim nogama deluje da može da reši bilo koju situaciju“.

Kako gledaš na to da su ti po godinama vrlo bliski igrači poput Milana Radina, Saše Jovanovića (po 34)? Pretpostavićemo da je to za trenera benefit, ali da nisu dokazano dobre ličnosti, možda bi drugi na njihovom mestu, neko „namazaniji“, zloupotrebili tu činjenjicu.
„Od prvog dana smo postavili stvari na svoje mesto. Prema svakom od njih sam iskren i šta mislim kažem im i u lice, a i pred grupom. Ako je nešto loše spreman sam i da kritikujem. Bliski smo godinama i razumem njihova osećanja. Čak imam u timu jednog igrača koji je dva meseca stariji od mene, golmana Nemanju Jorgića. Čovek je 11 godina u TSC-u i stariji igrači su pre svega fenomenalni ljudi, drže svlačionicu na okupu, što i meni olakšava da „upravljam“ njima“.

U grupi onih koji su prebacili 30 je i Slobodan Urošević, takođe prepoznatljivo ime Mozzart Bet Superlige. Mada, čini se da nekadašnji kapiten Partizana (još) nije na maksimalnom broju obrtaja. Da li levi može da igra u TSC-u kao što je igrao u Humskoj?
„Sigurno može. Podsetiću vas da je došao kod nas kad je letnji pripremni period već okončan. Dakle iz mirovanja. Zato u prvom delu nije ni mogao da pokaže pravo lice. Ako bude zdrav, očekujem da u nastavku prvenstva bude, ako ne na nivou kao kad je nosio kapitensku traku u Partizanu, onda makar približno. To bi za nas bilo dovoljno“.

A šta bi za TSC bilo dovoljno ove sezone?
„Pokušaćemo da se domognemo plej-ofa, promovišući na svakoj utakmici jasan stil. Moramo da budemo realni, situacija u kojoj smo nije idealna, iako je malo bolja nego kad smo došli. Čelnici su takođe objektivni po pitanju plasmana. Da uđemo u prvih osam, da se stabilizujemo, unapredimo tim, a istovremeno izbacimo neke mlade igrače, pa da se narednih sezona vratimo tamo gde nas ljudi pamte i očekuju“.

Mada, zaostatak za Evropom nije ogroman?
„Liga je takva da te dve vezane pobede lansiraju u gornji dom, a dva spojena neuspeha dovode u probleme. Moramo da budemo skromni, naročito što se dosta ekipa pojačalo, neke su promenile trenere, poput Napretka, Mladosti i OFK Beograda, koji nam je u završnici 2025. bio možda i najnezgodniji rival. Zahvalan sam što imam priliku da se sa svima njima takmičim, a nadam se da ćemo sledeće zime opet razgovarati i da će TSC biti bolje pozicioniran, četvrti ili peti na polovini sezone, sa dobrim izgledima za plasman u Evropu“, zaključio je Nemanja Miljanović, najmlađi trener na terenima Mozzart Bet Superlige.