Ispovest koja tera na razmišljanje: U fudbalu je previše zmija i foliranata, imam samo dva-tri prijatelja među igračima

Sa 36 godina i mršavom epizodom u Kataru, posle decenije provedene u Vest Hemu, čini se da Majkl Antonio neće više obuvati kopačke. Iako tu odluku nije zvanično doneo, u intervjuu za Gardijan iskusni napadač - najefikasniji igrač Vest Hema u eri Premijer lige - ističe da mu se izuzetno dopala uloga stručnog konsultanta i da bi voleo da ima svoju TV emisiju posvećenu fudbalu.

Pored toga, reprezentativac Jamajke govorio je o detaljima iz svoje biografije "Ljudi, ne roboti", u kojoj je otkrio mnogo toga što ga je mučilo tokom karijere, a da nije vezano isključivo za fudbalski teren. Primera radi, zašto je propustio slavlje u Pragu posle pobede nad Fjorentinom u finalu Lige konferencije.

Bio je to prvi trofej za londonski klub nakon 43 godine, a Antonio mu je doprineo sa sedam pogodaka. Ipak, umesto da se provodi sa saigračima, čekao ih je u autobusu.
"Nisam bio umoran od utakmice, već od života. Prolazio sam kroz mnogo toga van fudbala da jednostavno nisam mogao da skupim energiju da uživam. Često sam ja bio taj koji je govorio momcima: 'Hajde da napravimo žurku', ali tada kada mi se dogodio jedan od najvećih uspeha u životu, jednostavno nisam imao energije da ga proslavim. Nisam mogao da razumem sebe. Nikada nisam razgovarao sa saigračima o tome, znali su da prolazim kroz težak period sa bivšom ženom, ali nisu znali koliko me to pogađa. U fudbalskoj svlačionici je ludilo. Nikoga nije briga kako se osećaš sve dok igraš dobro", ispričao je fudbaler koji ima čak sedmoro dece.

Povod da napusti saigrače u Pragu bila je svađa sa tadašnjom suprugom na terenu Fortuna Arene odmah posle meča. Zajedno imaju četvoro dece, ali njihov odnos jedan je od razloga zašto je Antonio posle saobraćajne nesreće decembra 2024, kada je slupao svoj Ferari vraćajući se kući sa treninga, krenuo na psihoterapije.
"Nikada nisam pomišljao da će mi trebati terapija. Uvek sam bio vesela osoba, ali imao sam mnogo demona... Mislio sam da je terapija nešto za lude ljude, međutim, bio sam zaglavljen, dešavalo mi se da idem na treninge, a sve mi je nekako mutno. Da je to potrajalo, verovatno bih pao u depresiju", priznaje napadač rođen u Londonu.

🚀🚀🚀🚀🚀

Lajv u Mozzartu je nikad dinamičniji, pregledniji, jasniji, a zašto? Pa da bi se tvoj osećaj za sledeći gol ili plus poena pretvorio u potencijalno dobitni tiket brže nego što Italijan srkne kraći espreso na putu do posla

🚀🚀🚀🚀🚀

Bez zadrške je pisao Antonio u svojoj knjizi o tome kako su fudbaleri potrošna roba, o nesuglasicama koje je imao sa trenerima... Na primer, Manuel Pelegrini je probao da ga proda, ali nije uspeo. Slaven Bilić ga je sa krila prekomandovao na beka. Dejvid Mojes ga je vratio pred protivnički gol i zauzvrat dobio golove, ali ni to nije bilo dovoljno. U klubu nije postojalo poverenje u Majkla Antonija, pa su dovođeni drugi napadači.
"Jednostavno sam prestao da volim fudbal. Novac ne može da te učini srećnim ako kod kuće plačeš u krevetu. Klub nije cenio to što radim. Svake godine bi dovodili novog igrača za bogat ugovor, a mene su plaćali kao beka iako sam uspešno odrađivao posao. Ljudi se prema fudbalerima ponašaju kao prema mesu, čim se malo umoriš (odstojiš) gledaju kako da te se reše. Misle da bi sve trebalo da teče lako jer dobro zarađuješ, ali zaboravljaju da su i fudbaleri ljudska bića".

Antonio je iz Vest Hema otišao kao slobodan igrač leta 2025. Za rastanak krivi Grema Potera, koji je preuzeo rukovođenje timom od Đulena Lopetegija dok se iskusni napadač oporavljao od posledica saobraćajne nesreće.
"Ja sam direktna osoba, ne volim kada se nešto krije od mene, a on mi je stalno govorio da ćemo videti šta se dešava i da razgovaram sa gazdom kluba. Da bi mi onda Dejvid Saliven rekao da me trener ne želi u timu. Rešili su se tada čitavog jezgra iskusnih igrača (Antonio, Fabijanski, Coufal, Alvarez, Kresvel). Poter nije dobro radio u drugom delu prošle sezone, ali ga je klub podržao, da bi on tokom leta pričao da nema lidera u timu. A on je taj koji je oterao sve lidere".

Nije prijatno Antoniju zbog ispadanja Vest Hema iz Premijer lige. Veruje da je mogao da pomogne, ali umesto toga klub mu nije ponudio novi ugovor. Imao je zimus ponude Lestera i Brentforda, ali je na poziv saigrača iz reprezentacije Jamajke, Mejsona Holgejta, izabrao kratkoročni ugovor u Kataru.

Sada je ponovo u Londonu i trudi se da mladim fudbalerima objasni koliko je dijalog bitna stvar i da ne treba da se stide ukoliko im je potrebna psihoterapija.
"U svlačionici ste kao deca. Neko vam je prijatelj, neko kolega, ali u suštini to je 30 ljudi koji se bore za 11 mesta. Onih 11 koji ne igraju uglavnom se žale na one koji igraju i pitaju se: 'Kako ovaj igra pre mene'. U fudbalu ima previše zmija i foliranata. Ja imam samo dva, možda tri prijatelja među igračima", iskren je Antonio.

Pričao je fudbaler i o načinu na koji vaspitava decu, da li ih vidi kao fudbalere u budućnosti.
"Moj prvi sin sada ima 14 godina. Način na koji sam njega vaspitavao i ostalu decu pre terapije je potpuno drugačiji. Ranije, kada bi neko plakao govorio bih mu da prestane, ali dete plače jer pokušava da izrazi svoje emocije. Sada ih puštam da se isplaču... Ne forisram svoju decu. Najstariji sin je pokušao da igra fudbal u nekoliko klubova i svaki put sam mu govorio da ako to ne želi, nema potrebe da misli da ga pritiskam. Jako je teško nositi se sa politikom u fudbalu, sa navijačima, menadžerima, vlasnicima klubova... Ako nisi dovoljno otporan na te pojave, ne možeš biti fudbaler", zaključio je Majkl Antonio.