Italijanska Vlada "ubila" Seriju A? Bekamovo pravilo prestalo da važi, stranci poskupeli preko noći
Vreme čitanja: 3min | uto. 02.01.24. | 10:15
Klubovi pobesneli, mada su i sami delimično krivi
Španci ga zovu “Bekamovo pravilo”, jer je tamo uvedeno kako bi madridskom Realu dozvolilo da još 2005. godine Mančester junajtedu otme Dejvida Bekama. Italijani su ga prisvojili 2018. da bi Juventus mogao da dovede Kristijana Ronalda. Zovu ga “Crescita Decree”. I dozvoljavao je klubovima da plaćaju samo 50 odsto poreza na plate skupocenih fudbalera koji dolaze iz inostranstva.
Cilj je bio da se stvore uslovi za najbolje igrače da dođu u Seriju A. Nuspojava? Stranci su postali jeftiniji od domaćih igrača i mnogi su to povezali sa činjenicom da Italijani nemaju više asove kakve su imali s kraja prošlog i početkom ovog veka.
Izabrane vesti
“Crescita Decree” je zato ukinuto, zvanično 1. januara ove nove, 2024. godine.
Na korist ili štetu italijanskog fudbala? Tek ćemo da vidimo. Italijanska Vlada je propis ukinula uprkos protivljenju samih klubova. Procenjeno je recimo da su Roma i Milan svake sezone na ovaj način štedeli po više od 20.000.000 evra. Juventus 17.500.000 evra. Cela liga je samo u prošloj sezoni na porezu tako uštedela 140.000.000 evra.
Možda najlakši način da shvatite koliko su klubovi od ovoga imali benefita jeste upoređivanje troškova na dvojici Interovih napadača. Lautaro Martinez, na koga se ono pravilo nije odnosilo, igra za platu od 6.000.000 evra neto, a Interov bruto trošak je 11.100.000. Markus Tiram, na koga se ovo pravilo odnosilo, igra za istu neto platu od 6.000.000 evra godišnje, ali Nerazuri bruto na njega troše 7.900.000. Više od 3.000.000 evra razlike.
Bilo je tu naravno uslova. Odnosilo se samo na igrače koji su barem dve prethodne sezone provodili u inostranstvu. I koji su sa italijanskim klubovima potpisivali ugovore na minimum dve godine. Ako bi kasnije i produžili saradnju – popust bi ostao.
Na njihove ugovore ova promena neće uticati, jer se ona neće primenjivati retroaktivno. Ali za sve igrače koje su klubovi želeli da dovedu ovog januara ili sledećeg leta – moraće da plate pun porez. I jasno vam je da su klubovi ujedinjeni u besu.
“Samo u Italiji zakon poput ovoga može da se promeni preko noći, bez bilo kakve javne rasprave onih na koje to direktno utiče, a to su pre svega klubovio”, komentarisao je izvršni direktor Milana Đorđo Furlani, dodavši da bi ova promena mogla da predstavlja “uništenje italijanskog fudbala”.
Kolega iz Intera Bepe Marota isto razmišlja.
“Ne tiče se ovo samo igrača, već i trenera, poput Murinja. Da danas želimo da vratimo De Zerbija u Seriju A ne bismo imali novca bez ovog pravila, uzevši u obzir koliko se zarađuje u Premijer ligi… Ovo je autogol! Klubovi će morati da menjaju strategije, osiromašićemo kvalitetom”.
Političari pak gledaju drugačije i tvrde da domaći fudbaleri tek sada imaju ravnopravne uslove kao i stranci.
“Bilo bi nemoralno (da ga ne ukinemo)”, decidiran je potpredsednik Vlade Mateo Salvini, koji napominje i da će sada mladi Italijani dobijati više prostora da pokažu šta umeju.
Problem je samo što Salvini, osvedočeni navijač Milana, ne zna ama baš ništa o fudbalu. Osim možda da su klubovi po prirodi gramzivi i da će raditi samo u svom interesu, a nikako u interesu zemlje. Međutim, oni su najglasniji.
“Juventus, Milan i Roma će ovim biti uništeni. A nije dobro ni za državu, jer neće prihodovati novac. Ne vidim kako je blje od stranca koji ipak plaća porez u Italiji za državu bolje da stranaca uopšte ne bude ni prihoda od poreza”, pita se prvi čovek Lacija Klaudio Lotito, inače i član stranke Forca Italija, jedne od vladajućih u italijanskom parlamentu.
Juventusov trener Masimo Alegri mu je odmah odgovorio: “Na nas neće da utiče, jer imamo mnogo mladih igrača”.
A, šta je sa manjim klubovima? Oni su po običaju objektivniji, pa izvršni direktor Sasuola Đovani Karnevali kaže…
“Ko god da je ovo uradio sigurno je mislio da će pomoći, ali u realnosti će urušiti kvalitet italijanskog fudbala. Međutim, nemojmo da zaboravljamo i naše akademije, a do sada smo investirali u naše momke samo da bismo ih zbog ovih pravila prodali u inostranstvo”.
Pre samo šest meseci Italijani su imali klubove u sva tri evropska finala. Mnogi će reći baš zbog ovog pravila…