Janko je čovek za sve uloge u Železničaru: U tunelu pored mene Mutinjo, a ja se pitam da li sanjam

Od nekoga ko je dobijao šansu na kapaljku do čoveka bez kog ne može da se zamisli startna postava Železničara. Pravo niotkuda, ono što je prethodne sezone radio Stefan Pirgić prešlo je na Janka Jevremovića. Baš kao i njegov bivši saigrač, momak iz Trstenika doživeo je promenu pozicije. Sa krila je pomeren u vezni red, tačnije, na zadnjeg veznog i kako stvari trenutno stoje – teško će ga neko odatle pomeriti. Posle odlaska Pirgića u Viktoriju Plzenj, stručni štab na čelu sa Radomirom Kokovićem pronašao je novog mašinovođu i izgleda da je ubo u centar.

Nekadašnji đak Partizana konačno je dočekao ono što do sada nije imao kod trenera – poverenje i pravo na grešku. Rezultat svega su najbolje partije momka koji je sa crno-belima osvojio sve u mlađim selekcijama. Moglo se ovo naslutiti, još od one utakmice protiv Radnika iz Surdulice kad je Janko ušao sa klupe, dejstvovao van prirodne pozicije i postigao gol kojim je tim iz Pančeva obezbedio prvi plasman u Evropu.

Protiv OFK Beograda je bio glavni akter na terenu, najpre je postigao lep gol na asistenciju Simaa Pedra, da bi koji minut kasnije uzvratio uslugu kolegi iz tima i lansirao ga u gol-šansu. Bila je to najbolja Jankova utakmica od dolaska u Železničar u najinteresantnijem meču dosadašnjeg dela Mozzart Bet Superlige (2:2).
„Najvažniji je kontinuitet, jer kroz njega i moj kvalitet dolazi do izražaja. Tražio sam se u prethodnoj sezoni, ali sam na kraju dobio određenu minutažu. Sve se dobro sklopilo i u ovoj novoj sezoni sam dosta standardniji. Mislim da tek sada mogu da pokažem još više. Prethodne godine sam uglavnom bio desno krilo, pa sam se vremenom spuštao na desnog veznog. Ovu sezonu sam počeo kao zadnji vezni. Značilo mi je tih nekoliko utakmica na toj poziciji da dobijem na sigurnosti i stabilnosti. Ipak, u razgovoru sa trenerom ustanovili smo da mi najviše odgovara uloga ofanzivnog ili desnog veznog, odnosno „osmice”, rekao je Jevremović za Mozzart Sport.

Šta si uspeo da promeniš kod sebe pa danas igraš na ovom nivou? Da li te je nešto sputavalo ili je sve stvar kontinuiteta?
“Najviše je stvar u kontinuitetu. Prethodne sezone bih odigrao dvadesetak minuta na jednoj utakmici, pa me nema naredne dve. Tražio sam kontinuitet koji sam sada dobio, pa samim tim i ja izgledam bolje na terenu. Mislim da je to glavni razlog”.

Kako gledaš na prethodnu sezonu? Postigao si onaj gol protiv Radnika za pobedu, ali nisi imao kontinuitet, a onda si opet protiv njih dao gol za izjednačenje koji se na kraju ispostavio kao ključan za plasman u Evropu. Kao da se od tog momenta sve okrenulo u tvoju korist — počeo si da igraš mnogo bolje i postao nezamenjiv.
“Taj gol je doneo dosta klubu i ispisana je istorija posle te utakmice. Naravno, nisam ja sam zaslužan za celokupan uspeh ekipe, ali taj pogodak jeste bio važan i meni je mnogo značio. Nakon toga sam postigao gol i u Pazaru, pa sam od tada počeo da igram konkretnije i bolje. To se trudim da nastavim i u novoj sezoni”.

©Starsport

Kako je sarađivati sa Radetom Kokovićem? On sam za sebe kaže da je naporan čovek, ali pojedini igrači Železničara, i to stranci, ističu da su kod njega videli stvari koje nisu doživeli ni sa jednim drugim trenerom.
“Ne samo stranci, nego i mi domaći igrači delimo to mišljenje. Šef Rade ima specifičan način igre na koji se igrači lako naviknu. Kada je došao, nije nam trebalo mnogo vremena da se uigramo. Sada smo prošli celu sezonu sa njim, pa tačno znamo šta možemo da očekujemo i šta se radi na treninzima. Takođe, izuzetno je bitna i igra bez lopte, odnosno defanziva koju radimo sa trenerom Đorđem Čotrom. To je postao naš identitet — da idemo u visoki presing i igramo u visokom intenzitetu. Te kockice su se sklopile i sve funkcioniše super”.

Koliko ti prija to što imate trenera koji vam daje autonomiju? Na sastancima i video analizama imate slobodu da kažete šta je bilo dobro, a šta loše, što nije čest slučaj u fudbalu gde obično trener priča, a igrači ćute i slušaju.
“Stručnom štabu mnogo znači povratna informacija jer i oni uče i žele da napreduju baš kao i mi. Zajedno analiziramo i diskutujemo o tome šta je moglo bolje i gde su problemi. To je odlična stvar. Tokom leta smo neke treninge radili bosi. To je bila ideja šefa stručnog štaba i kondicionih trenera kako bismo se bolje navikli na podlogu. Deluje neobično, ali zapravo prija”.

Mimo svih očekivanja prethodne sezone ste uspeli da se plasirate u Evropu. Da li ste u nekom trenutku osetili da vas potcenjuju, s obzirom na to da ste bili najmlađa ekipa?
“Sigurno da su nas mnogi potcenjivali, jer je Železničar pre četiri sezone bio u Mozzart Bet Prvoj ligi, pa su protivnici možda ulazili opuštenije. Mi smo, s druge strane, imali isti pristup na svakoj utakmici, bilo da igramo protiv Zvezde, Partizana ili nekog uslovno rečeno slabijeg rivala. Na kraju smo završili četvrti, što je bio veliki uspeh za klub i nas. Ove sezone je priča drugačija — niko nas više ne gleda kao ekipu za plej-aut, već kao ozbiljnog konkurenta za Evropu, pa i protivnici ulaze znatno ozbiljnije u mečeve”.

Koliko će vam biti teže da ponovite taj uspeh ove sezone? Već na startu ste imali ozbiljne testove protiv Radničkog, Mladosti iz Lučana i OFK Beograda koji je uspeo da se vrati iako ste imali dva gola prednosti. Kako ti deluje početak sezone?
“Nije idealno, ali je bitno da još uvek nismo izgubili utakmicu. Svaki bod u ovoj ligi je dragocen. Ovo je maraton od preko trideset utakmica i trka je konstantna — vežeš dve pobede i gore si, izgubiš dve i odmah padaš. Daćemo sve od sebe da pobedimo u svakom meču”.

Koliko će faktor domaćeg terena biti presudan? Prošle sezone malo ko je uspeo da vas pobedi u Pančevu.
“Imali smo niz od sedam utakmica bez primljenog gola na našem terenu. Protivnici svesno dolaze sa respektom jer znaju kako igramo kod kuće. Ipak, u prvom delu prošle sezone osvajali smo dosta bodova i u gostima, pa smo bili stabilni na oba fronta”.

Kako ti deluje napadački deo tima? Nema više Silvestera Džaspera, ali tu su Simao Pedro, Dejvid Ankeje, vratio se Kvaku Karikari, a desno je Nikola Jovanović. Deluje da ste ofanzivno jednako dobri kao prošle sezone.
“Svako od njih donosi određeni kvalitet. Simao i Džasper su slični igrači, vratio se Karikari koji je bio jedan od naših najboljih igrača, tu su i David Ankeje i Jovanović. Džasper jeste rešavao utakmice i doneo dosta bodova, ali ne možemo da stanemo zato što on više nije tu. Baš suprotno”.

Prošlo je neko vreme od dvomeča sa Bragom. Utakmicu u Pančevu ste odigrali odlično i niste zaslužili poraz, dok je u revanšu bila drugačija priča. Kako sada gledaš na to iskustvo?
“Taj dvomeč nam je svima verovatno najveći utisak u dosadašnjim karijerama, jer niko od nas osim Popa (Zoran Popović prim.aut) nije igrao evropske utakmice. Braga je ozbiljna ekipa, igrali su polufinale Lige Evrope. U prvoj utakmici smo ih iznenadili, nismo se obrukali kako su mnogi očekivali, već smo prikazali dobru igru. Stadion i atmosfera u revanšu su takođe bili sjajno iskustvo”.

Da li je neko od igrača Brage ostavio poseban utisak na tebe?
“Dok sam stajao u tunelu i video Žoaa Mutinja pored sebe, zapitao sam se da li sanjam. Čovek je godinama delio svlačionicu sa Kristijanom Ronaldom, a onda stoji pored mene. Baš je bio sjajan osećaj. Iako je u poznim igračkim godinama, i dalje igra sa lakoćom i na vrhunskom nivou, tako da bih svakako izdvojio njega”.

Pre Železničara bio si u Kolubari, što je bio tvoj prvi ozbiljniji susret sa seniorskim fudbalom u Prvoj ligi Srbije. Period je bio težak — borba za opstanak, teška finansijska situacija i na kraju ispadanje iz lige. Kako danas gledaš na taj period?
“Bilo je teško i naporno, ali na taj period gledam pozitivno. Prva liga Srbije se dosta razlikuje od Superlige — igra se mnogo čvršće, sa jačim duelima. Iako smo na kraju ispali, za mene je to bilo dragoceno iskustvo jer sam video kako stvari funkcionišu na tom nivou”.

Koliko ti je bilo teško da se privikneš na žestoke duele u Prvoj ligi, s obzirom na to da to nisi iskusio u mlađim kategorijama?
“Bilo je nezgodno. Čim primiš loptu, dvojica idu na tebe svom snagom. To me je nateralo da se trgnem i promenim način razmišljanja. Shvatio sam da u današnjem fudbalu sve zavisi od intenziteta i čvrstine u duelu. To iskustvo mi je izuzetno značilo”.

Kako gledaš na period u prvom timu Partizana?  U to vreme mlađi igrači nisu dobijali šansu i klub nije dovoljno verovao u vas.
“Bilo je potpuno drugačije nego danas. Tada je bila retkost da igraju igrači od 20 godina — uglavnom su igrala dvojica jer je postojalo pravilo o bonus igračima, dok smo mi ostali mlađi teško dobijali priliku. Moja generacija (2004) osvojila je pionirsku, kadetsku i omladinsku ligu sa Partizanom, ali nas nije bilo mnogo u prvom timu. Šansu su dobili Trifunović, Baždar i Stjepanović. Ja sam upisao osam nastupa za prvi tim, ali bila su druga vremena. Danas se mnogo više šanse daje mladim igračima”.

Da si u Partizanu u ovom trenutku, misliš li da bi uspeo da se probiješ s obzirom na to da se sada više daje šansa mladima?
“Čovek uvek razmišlja o tome da bi u sadašnjoj situaciji verovatno dobio priliku. U fudbalu se nikad ne zna. Siguran sam da bi danas dobio šansu među crno-belima”.

Period u mlađim kategorijama kluba iz Humske bio je prožet uglavnom uspesima. Vaša generacija je bila izuzetno dominantna i postavila brojne rekorde. Kako se sećaš tog perioda?
“Mislim da smo oborili dva rekorda — vezali smo 26 pobeda i dali preko 140 golova. Taj period u kadetima je bio prelep. Osvojili smo pionirsku, kadetsku, a potom i omladinsku ligu koja u Partizanu nije osvojena 13 godina (još od 2010. godine). Do tada je Zvezda uglavnom dominirala, ali mi smo to uspeli da promenimo. Bilo je to prelepo vreme dok smo još bili deca, pre ulaska u seniorski fudbal”, završio je Janko Jevremović.