Jedanaest godina “šlepanja”: Moraš da napadneš, a ti se šetkaš napred! Nikoga nisi prevario

OK, bilo je tu i mnogo povreda, čak i lomova zbog kojih je, kad se sve sabere, Luk Šo propustio četiri i po godine fudbala samo na Old Trafordu. Ali to menja činjenicu da je momak plaćen Sautemptonu u to vreme golemih 37.500.000 evra vrlo retko pokazivao da je kalibar za Mančester junajted. A verovali ili ne, evo ga već punih 11 godina na Teatru snova.

Juče protiv Evertona – košmar. Delom i zato što Junajted ni sa igračem više nije mogao ni do boda protiv Evertona. Prst krivice mnogi su uperili baš u Luka Šoa. Jer kao igrač sa decenijskim iskustvom u tako velikom klubu on bi morao da bude taj koji će da povuče. Kao što radi recimo Dani Karvahal sa 12 godina staža u Real Madridu. Ili Endi Robertson za ovih osam u Liverpulu. Postoji razlog zašto oni toliko dugo traju na najvećoj sceni.

Kod Luka Šoa? Možda ga i ima, ali ga je teško uočiti. Nekako se stiče utisak da se njemu samo namestilo da dođe u pravo vreme. Posle odlaska ser Aleksa Fergusona, kad je klub izgubio kompas, menjao igrače toliko često da je prosto nekoga morao da ostavi. I tako smo došli do toga da je Šo stanovnik Junajtedove svlačionice četiri godine duže nego Diogo Dalo ili pet od Harija Megvajera, preostale dvojice najdugovečnijih na Junajtedu. A I to govori nešto o mukama kluba.

Geri Nevil, desni bek Junajteda iz doba zlatne ere, ne može više ni da se kontroliše. Nije mu jasno kako Junajted nije mogao barem do gola posle isključenja Idrise Geja već u 13. minutu. I posebno je pikirao Šoa.
“Ne kažem da je lako igrati protiv desetorice, moraš da igraš sa istim intenzitetom, moraš da što više igrača gurneš u napadačke prostore”, govorio je Šo za Skaj Sports pre no što je baš Šoa okrivio za činjenicu da toga nije bilo protiv Evertona.
“Šo kao nešto ide napred, ali hajde da budemo jasni – on šeta napred”.