A. JoksićJojić: Pričaju da sam spor i da sam na zalasku karijere, ali parametri kažu da sam za fudbal u oba pravca
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 7min | sub. 18.01.25. | 08:39
Novi vezista Kasteljona oduševljen što je posle dve godine u Letoniji stigao u Španiji, gde će mu stil prijati; prvi put je govorio i o dešavanjima iz prethodnog mandata u Partizanu
Promena. Ne samo geografska, nego i fudbalska. Biće i životna, pošto je Miloš Jojić minus 20 u Letoniji zamenio sunčanom Španijom, a više od klime raduje ga što će opet biti bliži svetlima velike pozornice. Za razliku od maltene amaterskog nivoa kakav je iskusio na Baltiku, u zemlji aktuelnog evropskog prvaka će imati priliku da uživa.
Za početak u Segundi, pošto je tokom sedmice ozvaničio saradnju sa ambicioznim Kasteljonom iz Autonomne zajednice Valensija, što bi u perspektivi trebalo da znači novo poglavlje u životu i karijeri. Ako ništa drugo, prijatnije će se osećati nego na prethodnoj adresi.
Izabrane vesti
Već u prvom obraćanju javnosti primetno je zadovoljstvo u glasu popularnog Zeke.
„Nadam se da bih ovim potezom mogao mnogo da dobijem. Jeste Druga liga Španije, ali je posle nemačke Cvajte i engleskog Čempionšipa najsnažnije takmičenje ispod elitnog nivoa na teritoriji Evrope. Sve što sam zatekao u početnim danima ostavilo je sjajan utisak na mene. Ekipa je kvalitetna, neguje brz i agresivan stil, akcije traju svega nekoliko sekundi, jasno su definisani principi ofanzivne i defanzivne tranzicije, insistira se na visokom presingu i verujem da će mi to prijati“, raspoložen je centralni vezista u razgovoru sa Mozzart Sport.
Šansa da zaduži opremu Kasteljona postojala je i letos, kad se ekipa posle tri sezone boravka u Trećoj ligi vratila među drugoligaše. U tom ciklusu je bila i najefikasnija i u napadačkom ambijentu valjda će biti mogućnosti da nekadašnji Partizanov prvotimac pokaže šta zna.
„Nije slučajno Kasteljon pokazao interesovanje pre šest meseci. Još tad je procenio da moj stil odgovara potrebama njihove ekipe i dinamike u Španiji. To znači igru u oba pravca, brzu, direktnu, uz posed, ali se gleda da to bude produktivno i da se napadi što pre završavaju. Moderan fudbal insistira da intenzitetom trčanja budeš na visokom nivou. U suprotnom ne konkurišeš za sastav. Bogu hvala, uvek sam se izdvajao po tim parametrima, ne samo po obimu trčanja, već i po trčanju visokim intenzitetom. Naravno, nisam sprinter. Verovatno ljudi komentarišu da sam spor, ali postoje podaci i na osnovu njih ne bih baš rekao da sam spor. Svako ima pravo da zaključuje kako želi, ali isto tako sve je lako proverljivo i dostupno“.
PROTVINIK TE UDAVI AKO ODUGOVLAČIŠ
Mada, fudbal nije samo trčanje... Neko mora i da „rola“ loptu, možda baš zato Jojić vidi sebe kao faktora u novom okruženju.
„Prijaće mi, jer se sve radi s loptom. Ne može bez trčanja, ali insistira se na kratkim pasovima i čim daš loptu odmah nastavljaš kretnju. Ima ko voli da dribla ili drži fudbal duže u posedu, ali te protivnik obično udavi ako odugovlačiš. Nekad prođe trik, mahom ne, zato je glavni zahtev kretnja bez lopte, što mi odgovara. Pratio sam učinak Kasteljona u prvom delu prvenstva. U jednom trenutku je bio među prvih šest na tabeli, u zoni plej-ofa (prva dva će direktno u Primeru, sledeća četiri razigravaju kroz baraž za još jedno mesto, op. au) i zaključio sam da je u pitanju liga u kojoj je sve moguće. Nikog ne možeš da pobediš lagano, a isto tako pojedini utisci umeju da zavaraju. Na primer, pomisliš da si protiv nekog tima sa dna tabele završio posao i on te kazni za pet, deset minuta“.
S obzirom da je potpisao u sredu i odradio tri treninga, momak iz Stare Pazove uverava da je spreman već za nedeljni duel sa Kordobom, ako administrativci stignu da ga licenciraju. U suprotnom, debitovaće u Ovijedu narednog vikenda.
„Prema jednom od poslednjih istraživanja, španska druga liga je zajedno sa nemačkom i engleskom, bolje rangirana od pojedinih elitnih, kakve su holandska ili belgijska. Zato dolazak ovde nije korak unazad. Poput Italijana, ne gledaju ni Španci godine fudbalera, nego doprinos na terenu. Dosta se priča kako sam na zalasku karijere, a ja zapravo još više posvećen i profesionalan. Na kraju krajeva, pogledajte koliko sam utakmica odigrao u poslednje dve godine, maltene bez povrede. Svestan sam da su ljudi zagledani u krštenicu, ali godina rođenja je samo broj“.
Miloš je iz „klase 1992“ i kad su već brojevi tema, u dresu Rige, u kojoj je proveo dve godine, igrao je skoro bez izostanaka, bio kapiten u jednom trenutku, doprineo osvajanju Kupa Letonije i tamošnjeg Superkupa, ali deluje da nije bio srećan.
„Ipak je to amaterski nivo... Dvaput smo ostali bez titule. Najpre tako što je trebalo da dobijemo utakmicu poslednjeg kola, ali smo na strani odigrali samo 1:1 i rival nas je pretekao. Naredno prvenstvo smo počeli sa tri, četiri kiksa u prvih deset utakmica i teško je sa tim zaostatkom trčati do kraja. Kod nas je bilo dosta rotacija, čak i nezadovoljstva, što je RFS koristio. Kad sam prvi put ušetao u svlačionicu Rige video sam da me posmatraju kroz prizmu boravka u Borusiji ili Kelnu, ali im nisam dozvolio da me tretirajuu kao zvezdu. Neću ni ovde. Radim isto što i Španci, želim da naučim jezik što pre, da se integrišem u grupu, a naravno da ću preuzeti odgovornosrt kad se to od mene bude tražilo“.
Možda ne odmah, jer je Kasteljon tek stigao među drugoligaše, a ideja mu je da se vrati u La ligu, čiji je član bio 11 sezona tokom istorije. Poslednji put kad Jojić nije bio ni rođen, 1991.
„Ne znam da li je realno da odmah budemo među prvih šest, ali dugoročno je to ideja. Mada, iz iskustva fudbalera sa kojima sam pričao shvatio sam da je bitno dočepati se baraža, onda prestaju da bude važni bodovna razlika ili plasman, na programu su dve utakmice i često se dešavalo da tim slabijeg rejtinga izbori mestu u eliti. Nije realno da to sad budemo mi, ali je – moguće. Bitno mi je da svakodnevno poboljšavam učinak, za početak izborim mesto u prvih 11, igram redovno, doprinesem uspesima tima. Posledično, verujem da ću skupiti 50 odsto utakmica do kraja sezone, kako bih stekao uslov za aktiviranje klauzule vredne produžetka saradnje na narednu“.
STOLICA I PETRIĆ SU HTELI DA OSTANEM, IMAO SAM LOŠ OSEĆAJ...
Sve navedeno deluje kao iskorak u karijeri i želja Miloša Jojića da pokaže kako je daleko od statusa „bivšeg igrača“, kako mu pojedinci spočitavaju. Taj stav formiran je pred kraj drugog mandata u Partizanu, kad je trpeo kritike bez obzira da li je za njih bilo povoda ili ne.
„Nema razloga da se bilo kome pravdam. Fudbal igram zato što ga volim i ne želim da me neko gleda drugim očima. Nikad nisam zamerao ljudima da kažu šta misle, samo mi je krivo zbog onoga što se dešavalo pred kraj mog drugog boravka u Humskoj. Znam koliko sam sebe dao, koliko sam se trošio, odigrao više od 50 utakmica, od kojih 16 evropskih u jednoj sezoni, a ne znam kad se to ranije desilo, davao i nameštao golove, kilometre pretrčao za taj grb... I onda sam doživeo da mi protiv Fajenorda zviždi ceo stadion!?“
Tad se čula samo jedna strana, ona navijačka. Evo prilike da sa vremenske distance osvetli taj period.
„Nikad nisam razumeo zašto se napravio takav ambijent, ostao sam bez povratne informacije, niti sam mogao da shvatim kako je to došlo od strane navijača, ko je to inscenirao. Ne bih previše ulazio u detalje, međutim, posle svega sam hteo da se sklonim, iako je bila opcija da ostanem. Hteli su to i ljudi iz kluba i treneri. Ilija Stolica je insistirao po svaku cenu, kasnije me Gordan Petrić hrabrio rečima da neću imati problema i da će se sve zaboraviti posle dva kvalitetna meča. Nije vredelo, imao sam loš osećaj, jer je sve prethodno bilo veštački napravljeno. Ne ulazim u motive. Znam da sam dušu dao za Partizan i čist sam pred sobom. Neke stvari me bole, formirana je slika da bi zbog jednog lošeg dana, manje kvalitetne utakmice, nekog trebalo streljati“.
Na svu muku, pominjala se i plata...
„Da, da, pričalo se ili pisalo da zarađujem 1.000.000 evra, a to nema veze sa istinom. Kad sam se vratio, trojica ili četvorica fudbalera su zarađivala više od mene. Nisam zadužio crno-beli dres da bih pelješio nekog, niti da bih postavljao uslove. Kad sam došao na dogovor, ljudi su pred mene stavili ugovor i samo sam ga potpisao. Nisam tražio ništa posebno, nikakve bonuse za golove i asistencije. Boli me što se drugačija slika napravila. Opet, nikom ništa ne zameram, svako ima pravo da komentariše, ako misli da je tako ispravno. Niti gledam televiziju, niti čitam vesti, ali su mi prijatelji i rođaci prenosili šta se o meni govori. Ne znam šta su ljudi očekivali, da uzmem loptu na centru, predriblam petoricu igrača i postignem gol!? Žao mi je, ali ja nikad nisam bio takav fudbaler. Onaj ko je to očekivao ne poznaje moj način igre“.
Zbog svega što je tad iskusio, Miloš Jojić ne dozvoljava sebi da mašta kako bi opet, kao 2013, mogao da uveseljava Grobare.
„Iz ove perspektive je teško zamisliti moj treći mandat u Partizanu. Pratim, volim, ne prođe dan da se ne informišem o dešavanjima u klubu, što fudbalskom, što košarkaškom, što ostalim sekcijama. Do kraja života će biti tako. Primećujem da je ekipa igrala jalovo prvi deo sezone, da je promenjen rukovodeći kadar, znam da će biti potrebno vreme da se problemi saniraju, a što se tiče terena, sami su ljudi iz vrha rekli da ima dosta igrača koji ne mogu da igraju u Partizanu. Nadam se da će dovesti bolje i da će sačuvati drugo mesto pred letnje kvalifkacije“, završio je Miloš Jojić javljanje za naš portal iz sunčanog Kasteljona.
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
