Jubilej Ivana Jovanovića: Sa Jedinstvom od Zone do Mozzart Bet Superlige

Imena poput Dragana Džajića, Dušana Savića, Nemanje Matića, Radoslava Petrovića pronela su u fudbalskom smislu slavu pitome varošice Uba. Naravno, tu je i često nepravedno zapostavljeni Ratko Čolić, koji je bio prvi igrač koji je obukao dres reprezentacije naše zemlje.

Naravno, u nekim novim monografijama ili klupskim brošurama naćiće se i imena onih koji su doprineli da Jedinstvo plasmanom u Superligu prethodnog leta ostvari san svih generacija. Doderović, Radovanović, Milićević, Dubljanić, Rakić, Stevančević, Milanović, Radivojević, pa internacionalci Karikari i Zubairu, samo su deo tog tima.

Nema sumnje centralno mesto pripada Ivanu Jovanoviću, ne samo zbog toga što je, kao golmana, njegovo ime uvek bilo prvo na spisku, već više zbog toga što je veza sa klubom tolika da je punoletstvo, uz nekoliko prekida, odavno proslavljeno. Iskusni čuvar mreže sa Jedinstvom druguje od dana kada se klub pod “Šepkovcem” takmičio zonskom rangu. A, popularni Beli bio je deo tima koji je igrao u Srpskoj ligi Zapad, ali i Prvoj ligi i na kraju u elitnom rangu Mozzart Bet Sperligi Srbije.

Konačno, nedavno na utakmici protiv Tekstilca (3:2), Jovanović je posle povrede kolege Bengija Žoaoa, bukvalno nekoliko minuta pre kraja meča, dobio priliku da stane između stativa i to je bila 300. utakmica u klubu iz Uba.

"Prijatan osećaj, zadovoljstvo, mada u tom trenutku o tome nisam mnogo razmišljalo, jer valjalo je sačuvati rezultat i u tome smo uspeli”, uz osmeh počinje razgovor za Mozzart Sport, sad već legendarni golman Ubljana.

Bilo je planirano da se ta jubilarna utakmica desi dosta ranije, ali je jedan veliki događaj doveo do odlaganja?

“Supruga Marija je veče pred utakmicu na svet donela sina Maksima, pa je sve to valjalo proslaviti kako i dolikuje”.

 A, kako je sve to počelo sa klubom pod Šepkovcem, objašnjava Ivan.

“Prvu utakmicu, što se kaže debitantsku za Jednstvo, odigrao sam sada već davne 2007. godine protiv čačanske Slobode koju smo dobili sa 1:0. Sećam se, trener nam je bio Dragojlo Stanojlović”.

 Tada kreće pisanje istorije. Nije mala stvar od Zone za samo sedam godina stići do krema srpskog fudbala. Renesansa nastaje onog momenta kada je na čelo kluba došao nekadađnji reprezentativac Nemanja Matić.

“Ta 2016.godina je prekretnica za fudbal u Ubu. Nemanjin dolazak je sve promenio, gotovo iz korena. Da mi je tada neko rekao da ću sa Jedinstvom igrati u najvišem rangu, teško da bih poverovao, ali eto na sreću svih nas, svih Ubljana - desilo se”.

Ako se osvrnemo na prošla vremena, koja utakmica je ostala u posebnom sećanju?

“Bilo ih je mnogo, zaista mnogo... Recimo, pamtim kada smo gostovali u Arilju i pobedili Budućnost sa 3:0. Odbranio sam svašta, ma sve što je išlo ka golu, a čak sam ukrotio i dva penala”.

Bilo je perioda kada ste se privremeno rastajali sa Jedinstvom, ali ste se uvek rado vraćali. Kako je izgledao taj put?

"Određeni period proveo sam u Radničkom iz Obrenovca, zatim u lajkovačkom Železničaru. Nosim lepe uspomene iz tih klubova, gde sam stekao mnogo prijatelja”.

Koliko je značila konstatacija trenera Uroša Matića, kada je u toku zimskih priprema u Trskoj rekao: “Traka je zacementorana i ona pripada Belom Jovanoviću”!

“Teško je to opisati, posebno što je to rekao Uroš Matić, ljudska i igračka veličina. Eto, zajedno smo počeli karijeru u mlađim kategorijama Jedinstva, a onda posle dvadeset godina ponovo igrali u prvom timu i to u najvišem rangu. Konačno, sada sarađujemo kao trener i igrač. Hvala mu na poverenju”.

Neizbežno pitanje je i šta posle golmanske karijere?

“Želim u budućnosti da se okušam i u trenerskom poslu. Put se zna, prvo licenca, pa na posao... Mislim da je negde i logično da se posle svega što sam stekao kroz dugu karijeru, na neki način fudbalu odlužim kroz stvaranje budućih golmana”.

I tu dolazimo do još jednog ostvrta na dosadašnju karijeru. Nije Ivan Jovanović, propustio priliku da pomene one od kojih je učio.

“Ima sam čast i zadovoljstvo, svakako i privilegiju da sarađujem sa divnim ljudima, dobrim stručnjacima... Na početku karijere u Jedinstvu, prve korake mi je usadio Goran Vujić, a u seniorima sačekao me je Čeda Martić Kimba i on me je mnogo toga novog naučio, kao i Miloš Urošević. Zatim, u Obrenovcu je bio Vojislav Čobić i njega smatram za oca na terenu i van njega. Nisku nastavljaju Vladimir Pejaković, pa u Železničaru iz Lajkovca Branko Đurić. Ove sezone u Jedinstvu sarađivao sam sa nekadašnjim kolegom, ali prijateljem i bratom Ivanom Ivanovićem, a onda nam se priključio Predrag Ristović, nekada golman Zemuna, Obilića, pečalbar u Belgiji, takođe sjajan stručnjak”.

I kako to obično biva sve počinje i završava se sa porodicom u kojoj je Beli imao više od obične podrške.

“Porodica je stub svega. Sve sam lakše podneo, izdržao i ostvario zahvaljući razumevanju supruge Marije, roditelja oca Dragana i majke Verice, a nošem ogromnom ljubavlju prema naslednicima ćerkici Teoni i sinu Maksimu”, naglasio je Ivan Jovanović, legendarni čuvar mreže Jedinstva i fudbalskog Uba.

Karijera satkana ne samo od 300 utakmica, već daleko više treninga, truda i znoja, odricanja, putovanja, karantina, ali i uspona i padova. U najkraćem - Ivan Beli Jovanović. Dovoljno da se i dres sa njegovim imenom nađe u Fudbalskom muzeju koji se nalazi u Ubu.

MOZZART BET SUPERLIGA - 36. KOLO, PLEJ-AUT

Nedelja

17.00 (5.60) Jedinstvo (3.70) IMT (1.58)

17.00 (2.00) Napredak (3.30) Radnički Niš (3.60)

17.00 (6.50) Tekstilac (4.00) Čukarički (1.48)

17.00 (2.40) Železničar (3.05) Spartak (2.95)