Juriš Superlige: Ljudi hoće da gledaju najbolje klubove, zbog tradicije možemo da ostanemo sa šačicom navijača

Prvi pokušaj evropske Superlige ugušen je u svega dva dana, delom i zato što su protiv njege ustali i neki od tada najmoćnijih evropskih lidera poput Borisa Džonsona i Emanuela Makrona. Međutim, Real, Barselona i Juventus ne odustaju, pa nas ovih dana - dok drugi fudbalski bogataši ćute – sa svih strana obasipaju intervjui Bernda Rajnharta, izvršnog direktora kompanije A22 Sports Menadžment, koja je dobila zadatak da prikupi podršku javnosti i pripremi teren za konačan okršaj sa Uefom. Takođe, nadaju se u Madridu, Barsi i Torinu, a sigurno i na još nekim mestima, za osnivanje evropske Superlige u sezoni 2024/2025.

Onaj prvi fijasko iz 2021. samo je naterao inicijatore da odustanu od ideje zatvorenog takmičenja u kome bi najbogatiji klubovi imali zagarantovano mesto, ali ne i da odustanu od samog takmičenja. Oni tvrde da je tako nešto neminovno, jer sve manje mladih ljudi gleda fudbal. Prema jednom istraživanju Evropske klupske asocijacije uz 2020. godine čak 40 odsto mladih uzrasta od 16 do 24 godina ne voli ili ga ne fudbal uopšte ne zanima.

Time se naširoko bavi Rajnhart u novom, opširnom intervjuu za Tutosport, torinski sportski dnevni list. A primetno je da svi Rajnhartovi intervjui zasad izlaze iz zemalja u kojima igraju klubovi koji bi trebalo da budu nosioci Superlige, dakle iz Španije, Italije, Nemačke, Engleske, čekaju se još samo Francuzi. Ali da se vratimo mi na mlade i njihovu nezainteresovanost za fudbal.

“Konkurencija u svetu zabave je žestoka. Imate video-igre, pametne telefone, društvene mreže, striming platforme… Fudbal će verovatno biti sve manje atraktivan. Ali oni vole velike šampiona. A kakav fudbal vole dečaci? Vole vrhunske fudbalere koji se nadmeću jedan sa drugim. Kada igraju video-igre, oni biraju velike klubove koji se nadograđuju tako što okupljaju šampione”, objašnjava Rajnhart.

Problem je međutim što u te velike spade možda najviše dvadeset najbogatijih klubova Evrope. Za ostale tu nema mesta, a da ne pominjemo da su oni iz siromašnijih liga – Srbija tu svakako spada – unapred otpisani. Zagovornici Evrolige kao da su nas sve zaboravili.

“Možemo da kočimo tu revoluciju u ime fudbalske tradicija, ali onda rizikujemo da ostanemo sa tradicijom i šačicom gledalaca. Fudbal mora da odluči da li će da uskoči u sadašnjost ili da ostane u prošlosti”, decidiran je novi direktor kompanije A22, samim tim i Superlige.

Nemci i dalje pri istom stavu: Ne želimo u Superligu!

On sam nema dilemu. Evropska Superliga je jedina opcija. I klubovi, koji na sebe uzimaju najveći finansijski rizik, zaslužuju veću moć pri odlučivanju. Trenutno je ona u Nionu zbog čega je Uefa već na sudu zbog navodnog kršenja propisa Evropske unije o zaštiti konkurencije. Konkretno, Superliga optužuje Uefu da drži monopol na organizaciju fudbalskih takmičenja u Evropi. Evropski sud bi trebalo da preporuku donese krajem godine, a onda negde u martu i pravosnažnu presudu. I mnogi će reći da bi odluka protiv Uefa imala efekat kao presuda u slučaju Bosman kojim je otvoren put za veći broj stranaca u klubovima.

“Čuo sam mnoge ljude da to kažu. Rekao bih da su u pravu… Mi samo želimo da unapredimo evropski fudbal, bez obzira na sudsku odluku”.

Ipak, sam Tutosport u teksti jasno pita: da li bi predložena Superliga suštinski bila prvenstvo Evropske unije?

“Radimo po pravilima Evropske unije tako da: da, mogli bismo tako da je definišemo. Ali naš je model inkluzivan”, uverava Rajnhart.

Međutim, u jednom drugom delu jasno otkriva koliko bi – recimo Partizanu i Crvenoj zvezdi – bilo teško da se proguraju do Superlige. Kvalifikacija kakve danas poznajemo sigurno bi nestale.

“Ideja je zasnovana na otvorenom turiru, sa ispadanjem i promocijom, jer je to publici atraktivnije. Ali ovde smo da slušamo, da analiziramo ideje. Ne da namećemo format, ali da ga gradimo zajedno”.

Na drugom mestu, Rajnhart se nadovezuje. Govoreći o manama aktuelnog sistema takmičenja…

“Imamo nezanimljiv televizijski proizvod na početku sezone, u kojoj je previše beskorisnih kvalifikacionih mečeva, zatim i previše predvidivih mečeva u prvoj fazi. To su defekti koje Liga šampiona ne ispravlja, nego samo pojačava”.

Primedbe španske La Lige i nemačke Bundeslige Rajnhart ne želi da komentariše, iako tamo prete bojkotom. Tvrdi dalje da je već poslao pismo Uefinom predsedniku Aleksanderu Čeferinu, ali da nije još dobio odgovor na poziv za razgovore. Pisao je i Fifi, mada ne krije da smatra da je fudbal prvenstveno evropski proizvod, koji se proširio planetarno.

“Sada je u krizi, posebno kod mlađih generacija. Ne možemo to da ignorišemo. Evropski fudbal će postajati sve manje i manje važan i Evropa će izgubiti važan element svoje kulture… Navijači navijaju za klubove, ne za nacionalne saveze ili formate takmičenja. A trenutno je budućnost klubova, predmeta njihove ljubavi, ugrožen”, ističe Rajnhart.

Pitanje je samo, koliko bi siromašnijih zemalja izgubilo deo svoje kulture ako bi se osnovala Superliga, njima nedostižna? Mada, iz Superlige su još ranije tvrdili da bi oni novac zarađen od takmičenja – a govori se o sumama od šest milijardi evropa godišnje – siromašnima delili mnogo pravednije nego Uefa. Pa sad, vi birajte kome verujte? Ne samo kada je novac u pitanju, već prvenstveno budućnost evropskog fudbala.