Kad se korneri slave kao penali: Čovek za kojeg Pep nije imao vremena stvorio Arteti oružje za titulu

Korner, za mnoge prekid kao i svaki drugi. Ne i za navijače Arsenala. Kada su se sredinom drugog poluvremena londonskog derbija fudbaleri njihovog kluba izborili za udarac iz ugla, decibeli na delu tribina sa pristalicama Engleske naglo su skočili. Slavili su kao da su poveli ili u najmanju ruku dobili penal. Radili su to s razlogom, znali su šta sledi. Ili su makar mogli da pretpostave. Koji sekund kasnije Bukajo Saka je poslao loptu pred gol, a Gabrijel Magaljaes na petercu skočio kao da nema nikoga oko njega. Detalj koji je odlučio pobednika.

Pribojavali su se takvog, po njih kobnog scenarija i u Totenhemu, opet - s razlogom. Njihov tim je od dolaska Ejndža Postekoglua jedino od Notingem Foresta primio manje golova iz prekida (18). I svaki naredi koji protivnička ekipa dobije izaziva blagu paniku u redovima Sparsa.

"Znam, znam, iz nekog razloga ljudi misle da me prekidi ne zanimaju, a to je narativ sa kojim možete da nastavite još dugo godina. Radimo na tome sve vreme kao i svaki drugi tim. Znate da su dobri u tome, i mi smo ih zaista vrlo dobro branili danas, ali smo se isključili za jedan prekid i platili smo cenu", konstatovao je australijski straget posle meča.

Mada bilo bi pregrubo upirati prstom u Ejndža, makar ne ovog puta, makar ne protiv Arsenala, jer Arsenal je taj segment igre poslednjih godina doveo gotovo do savršenstva. Kada je glavni arbitar Džeret Gilet odsvirao kraj, junak utakmice Gabrijel otrčao je u zagrljaj Nikolasu Žoveru, istinskom heroju Arsenalovih navijača, čoveku na čiji račun idu najveće zasluge što je upravo brazilski štoper od dolaska u klub već ima 15 premijerligaških golova, više od bilo kojeg drugog defanzivca u ligi u tom periodu. Čoveka koji je Mikelu Arteti stvorio moćno oružje kako bi razliku u odnosu na Mančester Siti sveo na minimum.

Otkako je stigao u klub, Arteta je na Emirate uneo veliki broj novina, osvrćući se na najsitnije detalje ne bi li unapredio svoju ekipu. Ponekad bi možda u toj nameri i preterao. Tako je letos u javnost isplivala priča da je tokom jedne timske večere španski stručnjak angažovao tim profesionalnih džeparoša, koji su imali zadatak da obilaze stolove i otimaju telefone i novčanike od nepažljivih fudbalera londonskog tima, pokušavajući na taj način da im stavi do znanja koliko je važno da u svakom trenutku budu obazrivi, spremni… Ovakav način razmišljanja je prema tvrdnjama engleskih medija tipičan za Artetu, koji praktično svaki mogući trenutak vidi kao priliku za razvoj i novu lekciju, i ma koliko prethodnopomenuta priča zvučni besmisleno, rezultati kažu da ipak nije.

Kao ni trenutak kada Leandro Trosar ‘unosi‘ Joakima Andersena ka sredini gola kako bi Gabrijelu ostavio brisan prostor na drugoj stativi; ili kada se Ben Vajt ‘pobode‘ ispred protivničkog golmana na gol-liniji i onemogući mu da krene na loptu koju bi inače bez problema mogao da uhvati; ili kada isti taj Ben Vajt povlačenjem golmanske rukavice potpuno poremetio Guljelma Vikarija u pretposlednjem, aprilskom derbiju severnog Londona. Detalji koji prave razliku. A, Arteta je srećan što ima Žovera na svojoj strani, pa je ta razlika debelo na strani Tobdžija. Potvrđuju to i brojke. Ne samo u Arsenalu, već i u svakom prethodnom klubu u kojem je radio, mada na Emiratima one posebno bodu oči pošto su Tobdžije tim sa najviše postignutih golova u Premijer ligi od početka prošle sezone (23).

"Poznavao sam Nika od ranije i pitao sam ga da se pridruži našem projektu. Uradio je to i sada ima snažan uticaj na naš tim. Sve se razvija, svi se prilagođavaju. Jednog dana se tako brane, a već sutradan drugačije, tako da moraš da budeš u stanju da se prilagodiš", govorio je Arteta početkom ove godine."Nije to ništa drugačije od bilo čega drugog što radimo u otvorenoj igri, to je završni set kada napadate, a to je i način da se branite nisko kada morate da se branite od napada koji su vrlo blizu vašeg šesnaesterca. Morate da maksimizujete sve što radite. Kao i u svakom sportu radi se o tome da 'prevarite' protivnika i ostanete dosledni onome što radite." Kao što je Žover bio dosledan sebi od samog početka.

Rođen u Berlinu, a odrastao u Francuskoj, Žover se u ranim dvadesetim preselio u Kanadu kako bi studirao sport pre nego što se vratio kući sa željom da postane neko i nešto u evropskom fudbalu. Međutim, budući da nije imao igračku karijeru nedostajale su mu veze da se negde narodski rečeno 'ugura'. Na kraju je na jednom od trenerskih kurseva upoznao Paskala Bajsa, bivšeg defanzivca koji iza sebe ima blizu 250 nastupa za Monpelje. Tamo je Žover 2009. započeo karijeru, pa iako je ostavio više nego dobar utisak, njegov fokus bio je na video analizama, što ga i nije previše interesovalo. Posebno što je tri godine kasnije ozbiljno zagrejao i počeo intenzivno da proučava upravo prekide, po kojima će deceniju kasnije i postati poznat u svetu fudbala. I preko kojih je sebi stvoriti put do Ostrva, ali preko Brentforda. Tamo ga je Arteta prvi put i primetio. Za tri sezone, koliko je proveo u londonskom klubu, Brentford je iz prekida postigao 46 golova.

"Kada nam je pokazao kako tumači slabe tačke na snimku, mogli smo lako da ih vidimo. Već trećeg dana verovali smo u njegove sposobnosti i tehnike", prisećao se Žota, jedan od glavnih izvođača prekida u Brentfordu tih godina."Prenosio bi nam ideje vrlo brzo. Deset minuta na ekranu, a onda još 15 na terenu i svi bi imali jasnu ideju u svojoj glavi. Ponekad je osećao da izvođači nemaju potpunu viziju šesnaesterca, pa je osoba na ivici kaznenog prostora odlučivala koju ćemo akciju igrati. Svake nedelje smo menjali signale jer smo nekoliko nedelja ponavljali iste stvari. Šalio sam se sa njim da će morati da mi plati porez jednom kada bude otišao u veliki tim."

Da li je tako i bilo nije poznato, ali Žover je 2019. napravio iskorak otišavši ni manje ni više nego u Mančester Siti, i to na Artetin poziv. Španac ga je odveo u svoju vilu na Balearskim Ostrvima i posle višečasovnog razgovora ubedio ga da dođe na Etihad. A, onda samo pola godine kasnije ‘zapalio‘ iz Mančestera. Dobio je poziv o kojem je maštao, poziv koji nikako nije mogao da odbije - direktno sa Emirata. No, Žover se poprilično dobro snašao i bez njega. Sitijev broj primljenih golova posle ubacivanja lopte u igru smanjio se dolaskom Francuza sa 39 na 20 odsto već u prvoj sezoni, a već u narednoj za dodatnih četiri odsto. Napredak je bio i te kako uočljiv i u napadu. U prvoj sezoni mančesterski tim bio je najuspešniji u tom segmentu (17 postignutih golova), naredne četvrti (13)…

Žoverov problem, međutim, bio je to što Pep Gvardiola još mnogo ranije pre njegovog dolaska, odmah pošto je došao u klub 2016. godine nije pokazao preteranu zainteresovanost za prekidima te Francuz navodno nije imao dovoljno vremena da radi na unapređenju, ni približno onoliko koliko se primera radilo na građenju napada ili vršenju presinga. I zato je, nakon što mu je istekao ugovor sa Sitijem, 42-godišnji stručnjak odlučio da napusti klub. Arteta ga je oberučke dočekao. Sada je jasno i zbog čega.

U sezoni pre Žoverovog dolaska (2020/21), Arsenal je postigao samo šest golova iz prekida (ne računajući penale), više od samo dva tima u ligi! Već u prvoj sledećoj 16 (treći), pa onda 15 (četvrti) i u prošloj 22 - više od bilo koje druge ekipe.

"Najbolji je u njegovom polju, u drugim poljima, ali i kao osoba. A odnos koji nas dvojica imamo – to je ono zbog čega sam doneo odluku da ga dovedem u Siti kada sam bio tamo, i kasnije u Arsenal. On i ostatak stručnog štaba uverili su mene i igrače da postoji toliko načina da se dobije fudbalska utakmica", hvalio ga je Arteta nakon jučerašnje pobede.

Oduševljen je bio i Geri Nevil.

"Taj trener za prekide, on mora da dobije bonuse za ovakve golove. Još nisu osvojili ligu, ali igraju kao tim koji zna kako da dođe do rezultata u velikoj utakmici."

A, ako je na kraju konačno i osvoje, Žover bi umesto bonusa mogao komotno da dobije i blanko ček.