Kad selektor produži ugovor, to ne znači da ne može da dobije otkaz dva meseca kasnije

Često će funkcioneri, rukovodioci, direktori u klubovima i savezima na sva usta govoriti kako uprkos slabim partijama na terenu, imaju maksimalno poverenje u trenera/selektora, kako mu daju punu podršku da nastavi da radi, da njegova pozicija ni slučajno nije upitna. Nekad će im čak ponuditi i potpisati s njim i novi ugovor, samo što to nikako ne mora nužno da znači da isti taj klub ili savez ne može da da otkaz treneru samo dva meseca kasnije.

Nije to retka praksa u svetu, čak i u Africi to rade. Najbolje je svu surovost takvih angažmana osetio srpski stručnjak Milutin Sredojević. Selektor čuven po radu na afričkom pobneblju, u julu je produžio ugovor s Fudbalskim savezom Libije do 2026. godine, ali je samo šezdesetak dana kasnije obavešten o odluci da ga je isti taj savez razrešio dužnosti selektora.

Mićo Sredojević je u oktobru prošle godine postao selektor Libije, a na poziciju je došao s ciljem da odvede državni tim na Kup afričkih nacija prvi put od 2012. godine. Nije selekcija sa severa kontinenta igrala takmičarske utakmice od oktobra prošle godine do septembra ove, a Sredojevićev tim je bio neuspešan u prve dve runde kvalifikacija za kontinentalni turnir. Libija je najpre odigrala nerešeno protiv Ruande na domaćem terenu 1:1, a zatim je poražena u gostima od Benina 2:1. Nisu želeli u Tripoliju da budu strpljivi s 55-godišnjakom iz Prokuplja i uručili mu otkaz pre oktobarskih mečeva protiv Nigerije.

Sredojević radi u Africi već 22 godine, a Libija mu je bila četvrta reprezentacija koju je predovodio. Prethodno je Mićo vodio Ruandu, Ugandu i Zambiju, najveće uspehe ostvario je s Ugandom, koju je odveo do 16 najboljih u Africi 2017. Veliki broj trofeja osvojio je u klupskom fudbalu, uključujući pet titula šampiona Etiopije, tri titule prvaka Ugande, jednu titulu šampiona Sudana i jedan Kup Egipta. Bio je treći trener sa ovih prostora koji je vodio Libiju u uvom veku, posle Branka Smiljanića i Zorana Filipovića.