Kad si poslednji igrač u odbrani, a kad pomoć stiže na vreme?

Atletik je diktirao ritam, Atletik je napadao. Valensiju je u životu držao samo sjajni golman Đulen Agirezabala, koji je čak pet puta paradama spasavao svoj tim. I onda jedan trenutak nepažnje, crveni karton Danija Vivijana i sve se okrenulo za 180 stepeni, pa su Slepi miševi na kraju slavili sa 1:0.

Baptist Santamarija je bio strelac tog jedinog gola, ali pre će biti da je baš Vivijan bio Valensijin heroj, jer da nije bilo njegovog isključenja u 60. minutu sve bi izgledalo sasvim drugačije.

Baš Santamarija mu je tada pobegao, Vivijan ga je oborio, a sudija Migel Ortiz je faul video, svirao i defanzivcu baskijskog tima pokazao samo žuti karton. Procenio je valjda da bi, iako Vivijan jeste bio poslednji igrač odbrane, jedan od njegovih saigrača stigao da se vrati i bar zakomplikuje život Santamariji.

No, VAR soba je ovog puta ispravila nepravdu, pozvala Ortiza na savetovanje, pa se on predomislio. Vivijan je dobio crveni karton, Atletik je ostao sa desetoricom na terenu, a Valensija je nanjušila krv i krenula na sve ili ništa. Uzalud je Vivijan uzvikivao: "Nije faul! Nije faul! Sramota!"

Odlulka da napadne domaćima se isplatila u 73. minutu. Korner Havija Gere sa desne strane Santamarija je sačekao na prvoj stativi i tako stigao do prvenca u Valensiji u koju je ovog leta došao iz Rena u transferu teškom 2.000.000 evra. I tek da zaokruži priču u petom minutu nadoknade asistencija za pogodak Uga Dura i konačnih 2:0.

Tek da se zadovolje i najprobirljiviji među čak 46.004 navijača na Mestalji. Godinama već Valensija beleži razočaravajuće rezultate, ali ipak je veliki i voljen klub. Zato valjda i jeste svih sedam bodova u ovoj sezoni osvojila kod kuće. Sedam od mogućih devet. Druga je stvar što na strani to ne izgleda tako lepo i što je donji dom opet realnost Slepih miševa.