Kad Siti krši propise onda je sve u redu, ali kad to čini Đirona hajde da poštujemo pravila

Voli UEFA da maltretira male više nego išta. Dok joj veliki izvrgavaju ruglu pravila Finansijskog fer-pleja, oni bez uticaja i(li) novca su na udaru. Tako su u Nionu smislili da otežaju put Đironi do Lige šampiona, iako je katalonski sastav zaradio tu mogućnost sjajnim igrama u Primeri i pre dve sedmice, pobedom nad Barselonom, ozvaničio mesto u redizajniranom takmičenju. Sve dok se matematički nije plasirala u elitu mediji su se bavili procenom može li u njoj i da učestvuje, jer je povezana sa Mančester Sitijem i bilo je reči o tome da prepreka nema. Sad kad je zvanično tamo, neke mudre glave u UEFA su se setile da bi trebalo poštovati propise. Iste one koje krši, na primer, baš taj Mančester Siti. Ionako je bio na udaru UEFA, ali je volšebno preživeo.

Opasnost koja se nadvila na stadion Montilivii je sledeća: UEFA je ponudila opcije investitorima iz Abu Dabija da se „distanciraju“ od jednog od ova dva kluba i(li) smanje upliv novca, kako bi oboma omogućila učešće u Ligi šampiona od jeseni. Sve pod obrazloženjem „poštovanja integriteta timova koji imaju zajedničke vlasnike“.

Da nije smešno...

Uglavnom, Siti i Đirona su deo Siti grupe, konglometara koji u svakom delu sveta ima klub i koji razmenjuje igrače samo sa jednim ciljem: da Mančester Siti učini dominantnim timom na planeti. Zato ima satelite u vidu Melburna, Mumbaja, Njujorka, Montevidea, Troe, Lomela, Šenžena, Jokohame, Palerma i – Đirone. Niko od njih nije napravio takav iskorak u sportskom smislu kao Đirona. Najviše zahvaljujući treneru Mićelu Sančesu, naravno i sportskom direktoru Peru Gvardioli (rođenom bratu Sitijevog stratega, Pepa), te igračima koji su stizali iz Siti grupe, kao što su Janhel Erera, Jan Kouto, Savio, ali i kvalitetnom izboru pojačanja, poput Artjoma Dovbika, Viktora Cigankova, Erika Garsije, Paola Gasanige, Dejlija Blinda...

Tako se desilo da Đirona, mimo očekivanja, izbori plasman u Ligu šampiona, ali, eto, propisi UEFA ne dozvoljavaju da dva kluba istog vlasnika ili investitora budu deo istog takmičenja i zato je ljudima iz Abu Dabija ponuđeno da izaberu gde će smanjiti vlasnički udeo!? I sad, pokušajte samo da zamislite nekog šeika, kako prebira po glavi da li da to bude Siti ili Đirona.

Kako je javio Asošijejted pres, ako se ne budu pridržavali predloga UEFA do 3. juna, onda bi Evropska kuća fudbala „spustila“ Đironu u Ligu Evrope, jer bi prioritet dala bolje plasiranom timu u nacionalnim okvirima. A to će biti Mančester Siti u Engleskoj.

Do tog 3. juna, Siti gurpa – koja je inače stoprocentni vlasnik Mančester Sitija, a 47 odsto „drži“ Đironu – ima dve opcije. Prva podrazumeva da vlasnički udeo kod Katalonaca smanji na ispod 30 odsto, a onda to automatski znači manje ulaganja, skromniji buždet za pojačanja... Druga solucija jeste da se akcije prenesu investicionom fondu koji bi, kao, upravljao klubom dok se takmiči u Ligi šampiona, što bi nagledala komisija UEFA.

Sličan problem pojavio se ove sezone, jer je RedBird kapital iz Sjedinjenih Američkih Država uložio novac u Milan i Tuluz, s tim da su se Italijani jesenas takmičili u Ligi šampiona, a Francuzi u Ligi Evrope, pa se pojavio poverenik kako bi premostio period dok su zajedno sa međunarodnoj sceni. Ranije su „prošli“ Lajpcig i Salcburg, iako svi znaju da ih finansira Kompanija Red Bul. U narednoj bi Mančester junajted i Nica mogli istovremeno da budu u Ligi Evrope, a kontroliše ih firma Džima Retklifa.

Đirona će, ovako li onako, naći model kako da funkcioniše. Zato i sprema pojačanja. Jedno je naciljala u Češkoj, pošto želi da dovede Ladislava Krejčija, kapitena Sparte. Spremna je da u Prag pošalje 10.000.000 evra, iako Česi cene visokog štopera između 13.000.000 i 14.000.000 evra. Možda s razlogom, jer je, iako odbrambeni fudbaler, samo ove sezone dao 11 golova. Kao takav se savršeno uklapa u Mićelov tim, gde su i defanzivci strelci.