Kafanski čovek Žarko Udovičić: Da sam mlađi, bio bih u Seriji A

Bilo je ludo i nezaboravno. Kao retko kad, borba za opstanak u Mozzart Bet Superligi priredila nam je sve elemente drame i trilera, sa zapletom koji je rešen bukvalno u poslednjim sekundama. Iako im je malo ko davao šanse da mogu da se iskobeljaju iz situacije koja je delovala bezizlazno (12 uzastopnih mečeva bez pobede), Mladost iz Lučana je na kraju u filmskom raspletu, ipak, ostala u društvu najboljih.

Pobedom protiv Napretka u poslednjem kolu (1:0) na domaćem terenu i uz poklapanje ostalih rezultata, Lučanci su ostali deo elite, a kao jedan od junaka uspeha iskristalisao se jedan od najstarijih u najstarijoj ekipi Mozzart Bet Superlige – Žarko Udovičić. Rođeni Užičanin je najbitniji gol u sezoni postigao iz slobodnog udarca, iako mu isti kroz karijeru nisu bili specijalnost, ali kad je bilo najvažnije – levica je sevnula i Vladimir Savić je ostao nemoćan.

Navikao je Žarko da kroz karijeru sve mora da radi na teži način, ali valjda mu je zato i rezultat u Lučanima još miliji srcu. Isti je umeo da proslavi i to na način kakav dolikuje, da se stavi tačka na još jednu sezonu, 20. koju je odigrao otkako trči za loptom. U te dve decenije stalo je toliko toga. Od skromnih početaka u selu pored Čačka, neuspešnih proba, do afirmacije u Mozzart Bet Superligi i epizode u Poljskoj.

U JEDNOM TRENUTKU JE IZGLEDALO DA SMO GOTOVI, NIKO NIJE VEROVAO OSIM NAS

O tome i mnogo čemu drugom, Žarko je pričao za Mozzart Sport, ali pre svega ono najaktuelnije – poslednje kolo plej-auta domaćeg prvenstva i podvig Lučanaca.

„Još smo mamurni od slavlja. Bilo je baš veselo, otišli smo u kafanu i proslavili uz trubače, a šta je dragačevski kraj bez trube, zar ne? Nismo jednom nogom bili u nižem rangu, nego sa obe, ali onda se desilo čudo, tako nam se namesti, uspeli smo da dobijemo nekoliko utakmica i na kraju da se iščupamo. Mislim da će proći još neko vreme dok ne budemo svesni šta smo napravili. Kako mi iskusniji, tako i ovi mlađi momci. Imali smo niz od 12 utakmica bez pobede, a onda odlično odigrali plej-aut“, počinje priču Udovičić za Mozzart Sport.

Kako ti se čini ovosezonska borba za opstanak, utisak je da smo retko kad imali prilike da vidimo situaciju u kojoj skoro svi strepe i to do poslednjeg minuta?

„Ne pamtim da sam ikad nešto slično video u našem fudbalu. Nikad nije bilo ovako uzbudljivo. Ono što je zanimljivo za utakmicu protiv Napretka, ja sam sličan gol dao Radničkom iz Niša prošle godine. Generalno, nisam neko ko se lati slobodnih udaraca, ali se tako namestilo. Pored mene je stajao Aleksandar Varjačić i baš sam mu rekao da je pozicija ista kao protiv Radničkog. Na kraju je ishod bio identičan, dao sam gol. Što se mene tiče, nismo mogli na lepši način da izborimo opstanak. Napredak se nije predavao, imali su dobre šanse iz prekida, ali smo uspeli da privedemo posao kraju. Poslednja dva minuta smo svi čekali šta će se desiti na drugim terenima, baš je bilo napeto, tenzično. Svašta je moglo da se desi, ali kad smo videli kako su drugi završili, krenulo je slavlje“.

©Starsport

Kakav ti je utisak što se tiče kompletne sezone? Mnogi su vas videli čak i u plej-ofu, pre svega na račun toga što ste izuzetno iskusna ekipa koja u mali nokat poznaje ovdašnju ligu?

„Bilo je mnogo problema i što se tiče ekipe, a i nekih odluka i utakmica. Imali smo probleme sa bonusima, dosta smo lutali sa njima. Ognjen Bondžulić je bio planiran da bude jedan od startera, ali se povredio i rano završio sezonu. Na kraju se vraćanje malog Ćire (Jovan Ćirić) ispostavilo kao pun pogodak. On nije uopšte išao sa nama na zimske pripreme, a onda se pojavio pred plej-aut i bio fenomenalan. Što se godina tiče, to je nešto što nas prati svakodnevno. Mi svake godine sve stariji, a tu smo, ne damo se. Ide sledeća sezona koja će biti još teža, a mi smo za godinu stariji i pametniji da ne dozvolimo neke greške sa početka sezone“.

U KATRGI SMO IGRALI ZA TREĆE POLUVREME - PEČENJE, SALATA I ZAJEĆARAC

Šta je bio prelomni trenutak u borbi za opstanak? Kad ste sebi rekli „Mi ovo možemo“?

„Prelomni momenat je bila pobeda protiv TSC-a u Bačkoj Topoli. To je bila situacija gde su nas već svi bili otpisali. Da smo tu doživeli poraz, to bi bio kraj, a TSC bi maltene bio bezbedan. Utakmica protiv Javora je isto bila ogroman ispit. Gubili smo 0:2, oni na 0:1 pogode stativu, dvaput smo izbacivali loptu ispred gol linije, ali to je bila situacija gde smo se upustili u borbu prsa u prsa i uspeli smo da preokrenemo. U jednom trenutku je izgledalo kao da smo gotovi, niko nije verovao osim nas i ljudi iz kluba, bukvalno smo se digli iz pepela, a sve je krenulo od pobede u Bačkoj Topoli“.

Kakvi su tvoji dalji planovi? Da li nastavljaš da igraš? Imaš ugovor sa Mladosti do 30. juna. Prethodne sezone bila je priča da želiš da završiš karijeru, ali su te nagovorili da ostaneš.

„Još ništa nismo pričali, takva je situacija bila, nije se znalo gde ćemo igrati. Što se tiče mojih planova, što me prati kroz celu karijeru, to je da sam fizički top i da nemam problema s povredama, što je najvažnije i osećam se dobro. Mislim da ću nastaviti da igram. Teren je pokazatelj. Često se šalim sa mlađim igračima i kondicionim trenerom, GPS ne može da slaže. Kad on bude pokazivao da nemam dobar rezultat, e, onda je vreme za kraj. Dok god budem mogao da se izborim sa ovim klincima i strancima u našoj ligi, zašto bih prestao?“.

Da se vratimo na početke. Rodom si iz Užica, ali si karijeru počeo u selu pored Čačka - OFK Morava iz Katrge. Oni su u vreme kad si ti počeo da igraš za njih bili petoligaši. Nije mogao biti skromniji početak.

„Roditeljima je uvek na prvom mestu bilo da se školujem, zato sam i malo kasnije krenuo da igram. Jedan drugar i ja smo trenirali u školi golmana u Kraljevu, pa su nas posle registrovali za OFK Moravu. U tom periodu sam tek postao punoletan, bila je 2006. godina, dolazili smo samo vikendom na utakmice, a trenirali smo u golmanskoj školi. Trener me je vodio na neke probe, bio sam u Sevojnu kod Piskavca (Ljubiša Stamenković), ali nisam prošao. U Moravi je to bio puki amaterizam. Sve što smo imali je čuveno – treće poluvreme. Posle utakmice odemo u kafanu na pečenje, salatu i Zaječarca. Para nije bilo uopšte. To je tek kasnije došlo“.

BORAC IGRA SA AJAKSOM, A JA JOŠ NA PROBI

Nisi se dugo zadržao u Moravi, ubrzo je stigao poziv iz rodnog Užica, htela te je Sloboda.

„U tom momentu niko ne zna ko sam ja. Odlazim u Slobodu na probu. Tu sam uspeo da se probijem i od tad kreće malo ozbiljnija priča oko fudbala. Igrao sam u Slobodi dve godine, prvi novac koji sam zaradio je bila stipendija od 4.000 dinara. Tadašnja Srpska liga Zapad je bila mnogo jaka, neuporedivo jača nego što je danas. Tu su bili Radnički iz Kragujevca, Mačva, Inon iz Požarevca, Mladi Radnik. Radnički je imao najjaču ekipu, mi smo se borili za opstanak. Jeste bilo teško, ali to mi je toliko pomoglo u karijeri. Usledio je poziv Mikija Rajevca da dođem na probu u Borac iz Čačka“.

©Starsport

Šta se dešavalo u Borcu?

„To je najduža proba u istoriji proba. Ja sam sa Rajevcem mnogo dobar prijatelj, trebalo je da budem tu deset, 15 dana kako bi me video, na kraju sam ostao mesec i po. Borac je igrao čuvenu utakmicu protiv Ajaksa u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a ja još na probi. Odigrao sam pet, šest utakmica, bio cimer u sobi sa Darkom Lazovićem. Šta se dešava? Jedno veče, Rajevac me zove kod njega u sobu i kaže mi da postaje selektor Gane. Ispada da on nije hteo da me tu zarobi, ako već ide negde drugde, kako me ne bi drugi trener isekao iz ekipe“.

Posle Slobode, sledi prvi boravak u Mladosti iz Lučana. Oni su tad igrali Mozzart Bet Prvu ligu Srbije, nije baš bio uspešan period, opet te je sačekala borba za opstanak.

„U Lučane stižem baš posle probe u Borcu i odigrao sam tri odlične sezone, međutim, to je bilo neko potpuno drugo vreme u odnosu na danas. Ja sam jedne sezone imao 14 asistencija, sledeće sam dao deset golova. Sa tom statistikom, danas bih otišao negde u Evropu, napravio ozbiljan transfer. Za te tri godine u Mladosti, jedino što pamtim je to da je pokojni Bata Buturović iz Vojvodine zvao klub i postavio nekoliko pitanja vezanih za mene. To je bilo prvi put da sam okusio nešto što liči na ozbiljniji profesionalni fudbal. U Lučanima sam se afirimisao, prošao sve i svašta na kraju – postao bolji igrač“.

POLICAJCIMA KOJI SU ME ČUVALI REKAO SAM - "MOMCI, ODOH JA U KAFANU, TREBA MI MALO LUFTA"

Sledi odlazak u Napredak i prvi susret sa Nenadom Milovanovićem u trenerskom smislu. Bio si standardan, uspeli ste da izborite plasman u Mozzart Bet Superligu.

„Neško dolazi posle Ace Kristića. Napravili smo ekipu koja je lagano uspela da izbori plasman u viši rang. Bili su tu Nenad Mirosavljević, Rade Koković, Nikola Trujić, Nenad Gavrić. Bukvalno smo se prošetali do Superlige. Proveo sam u Kruševcu dve prelepe godine, odlično je bilo druženje i na terenu i van njega. Nije lako sarađivati sa Neškom, on je neko ko ume da plane, ali kako se menjao fudbal, menjao se i on. Njegovi treninzi su nekad bili pakleni, baš je bio zahtevan po pitanju fizičke spreme i trčanja. Danas kad ga gledam i uporedim ga sa onim kakav je bio pre deset godina – velika razlika“.

Usledila je famozna epizoda u Novom Pazaru. Svi pamte događaj kad je u tebe uperen pištolj od strane navijača. Šta je tebi u tom momentu prolazilo kroz glavu, nikad ti se u život nije desilo da neko dođe i uperi pištolj u tebe?

„Do tada sam jedino na televiziji video kako neko upire pištolj. Mi smo na polusezoni 2014/15. bili na petom mestu, igrali odlično, uživao sam u Novom Pazaru, i onda dolazi utakmica protiv Rada na Banjici. Pokušao sam da izvedem Panjenku, kao što svi znaju - promašio sam, ali ni na kraj pameti mi nije bilo da nešto može da se desi. Ulazim u svlačionicu gde srećem četiri, pet navijača, bilo je nekih četiri, pet igrača. Uredno se javljam, sedam na svoje mesto i tad kreće ta situacija. Prilazi mi navijač, pita da li sam ja namerno promašio taj penal, da li sam u dogovoru sa nekim iz uprave to uradio. Ja odgovaram: "Naravno da ne, ne bih sedeo na tom mestu da sam tako nešto uradio". Posle toga prilazi cela grupa gde jedan od njih vadi pištolj iz jakne, repetira ga i ponavlja isto. E sad, to traje nekih 15 sekundi gde se oni međusobno izguravaju iz svlačionice. Otišao sam da se umijem, bio sam bled kao krpa. Odmah sam zatražio raskid ugovora. Klub je hteo da zataška celu situaciju, ali zahvaljujući Mirku Poledici čitava Srbija je saznala šta se desilo. Nije se ni FS proslavio sa reakcijom, nisu stali na moju stranu, nisu mi dozvolili da se registrujem za drugi klub i tu sam izgubio šest meseci“.

Jedno vreme si živeo pod policijskom pratnjom, da li je bilo straha kod tebe da bi možda opet neko mogao da ti preti?

„Nije se desilo ništa, ja sam istog dana otišao iz Novog Pazara. Nisam imao nikakav strah, to je bilo nešto što je žestoko odjeknulo, jer se nikad ništa slično nije desilo u našem fudbalu. Bilo je šamaranja, pretnji, ali da baš neko poteže pištolj – toga nije bilo. Bio sam opušten, čak sam policajcima koji su me čuvali rekao: "Momci, odoh ja u kafanu". Hteo sam da oteram pritisak, telefon mi je tih dana zvonio neprestano. Trebalo mi je malo lufta“.

SUSPENZIJA DVA MESECA I KAZNA 5.000 EVRA

Kako je bilo igrati kod Milorada Kosanovića, on je jedna od onih posebnih figura u ovdašnjem fudbalu, maltene ne postoji čovek u srpskom fudbalu koji nije čuo za njega.

„Miša je bio super. Došao je umesto Dragog Kanatlarovskog, napravili smo dobru ekipu sa Admirom Kecapom, Markom Jevtovićem, Milošom Tintorom i na kraju smo bili peti na tabeli, što je bio neverovatan uspeh za Novi Pazar. Kosan nas je namestio, dobro smo igrali. Ponašao se prema nama kao da nam je otac, imali smo dobru atmosferu. Uvek smo znali da proslavimo neku pobedu, izlazili smo po kafanama u Novom Pazaru, družili se. Mnogo lep period, uprkos svemu“.

Izgleda da ti je kafana dobar prijatelj, reklo bi se da si pravi kafanski čovek?

„Ako bih ti rekao suprotno – slagao bih te. Moji prijatelji znaju koliko volim kafanu, volim muziku, dobar provod. Pokušavam da maksimalno iskoristim svaki slobodan trenutak, ono što je interesantno, nije mi uticalo na karijeru, a mnogi me pitaju, šta bih tek uradio da sam maksimalno vodio računa o svemu“.

Još dok si bio u Novom Pazaru, počelo je da se priča o interesovanju iz inostranstva. Konkretno, te 2014. godine bio si na radaru Ciriha?

„Poziv je došao posle njihove utakmice protiv Viljareala u Ligi Evrope. Ostao sam tamo deset dana na probi, sve je izgledalo idealno, oni su bili zadovoljni, ja isto, ali evo, do danas ne znam zašto me nisu zadržali. Opet, ispostavilo se da sam i posle toga uspeo da napravim transfer u inostranstvo. Tad sam bio razmišljanja da ne želim ni po koju cenu da ostajem u našem fudbalu, a imao sam poziv Jagodine i Metalca. Bilo je ili idem preko, ili ne igram više nikako“.

©Starsport

Na kraju, odlaziš u Poljsku. Zaglebje Sosnovijec u tom momentu igra Drugu ligu, da li si se nećkao da prihvatiš ponudu?

„Pored njih, imao sam ponudu Krakovije, ali prvo proba, pa da se vidi šta i kako dalje. Zaglebje sam odabrao jer mi je bila sigurnija opcija. Bio je to najbolji izbor koji sam napravio u životu. Ušli smo u elitni rang, posle sam postao najbolji asistent Ekstraklase i otišao u Lehiju iz Gdanjska. Fizički sam bio među najspremnijim igračima, čak sam imao najbolji rezultat što se tiče pretrčanih kilometara na jednoj utakmici u čitavoj ligi – 13,34 protiv Legije. Sve je to od onih Neškovih treninga u Napretku. Sve to sam napravio sa 30 godina, da sam bio mlađi, završio bih u Seriji A“.

POLJACI SU 20 GODINA ISPRED NAS

Kako gledaš na period u Lehiji iz Gdanjska? Došao si tamo posle najbolje sezone u karijeri, a malo si igrao?

„Prethodno me je tražio Leh iz Poznanja, ali se tu nešto iskomplikovalo zbog limita oko broja stranaca. U Gdanjsku sam proveo dve najbolje godine u životu. Grad koji se nalazi blizu mora, ekipa sa Balkana – fenomenalna, druženje odlično. Odmah smo uzeli Superkup gde sam ja na debiju posle tri minuta upisao asistenciju. Zbližio sam se sa Filipom Mladenovićem, bio sam mu kum na svadbi. A onda je sve počelo da se menja posle meča sa Arkom gde sam dobio crveni karton iz najbizarnijeg mogućeg razloga. Vodimo 2:1, deveti minut nadoknade. Trčim kontru i u jednom trenutku padam na zemlju i razmišljam: "Hajde da malo odglumim grčeve, da ukradem još koji sekund i kraj utakmice". Uđu lekari, izvedu me, ja hoću odmah da se vratim, ali ne da mi četvrti sudija. Šta se dešava? Primamo gol i sudija mi kaže: "Sad možeš da uđeš". Ja sam malo krenuo rukom prema njegovom ramenu, nisam ga odgurnuo, ali on zove glavnog arbitra i ovaj meni daje direktan crveni karton. On je to protumačio kao odgurivanje. Na kraju sam dobio suspenziju dva meseca i kaznu od 5.000 evra da platim Savezu. Taman kad se to završilo, ulazim u sukob sa trenerom. Video je snimak iz neke kafane u Beogradu gde ja pevam, sreća u nesreći je što nisam držao čašu, da jesam, raskinuli bi ugovor. Poljaci su vrlo rigorozni po tom pitanju“.

Kako si se na kraju izvukao iz svega?

„Morao sam da ’nafilujem’ priču za javnost i trenera. Rekao sam kako mi je devojka trudna i da čekamo dete, pa sam zato bio toliko veseo. Na kraju smo to nekako uspeli da ’ispeglamo’, igrao sam finale Kupa, opet upisao asistenciju, bili smo blizu trofeja i na kraju izgubimo posle produžetaka. Dobro sam igrao i u drugoj sezoni, ali jednostavno, došao je novi sportski direktor i rekao da mi neće produžavati ugovor“.

Poslednja stanica u Poljskoj bio je Rakov. Već tad si bio u ozbiljnim godinama, ne zove vicešampion zemlja svaki dan, ali opet, vrlo malo si igrao?

„Dobijam direktan poziv od trenera i opet – početak kao u snovima, osvajamo Superkup, igrali smo kvalifikacije za Ligu konferencije. Međutim, isti onaj trener koji me je zvao da dođem, ubrzo me je sklonio. Ni sam ne znam zašto je to uradio, fizički rezultati su mi bili među najboljima u ekipi, a on na fizičkoj spremi baš insistira. Sve u svemu, lepo iskustvo pre povratka u Srbiju“.

Vratio si se u Lučane, međutim, da li je postojala želja da još ostaneš u Poljskoj?

„Jesam, falila mi je jedna godina da dobijem pasoš Poljske. Tamo sam bio sedam godina, a pasoš se dobija sa osam. Čekao sam nešto iz te sredine, spreman sam bio da odem i u Drugu ligu, ali osim jednog razgovora sa ljudima iz Korone Kjelce, nije bilo ponuda. Posle se dešava jul 2022. Neško me zove da se vratim. Kad sam opet zaigrao na našim terenima video sam ogromnu razliku u odnosu na period kad sam otišao, bukvalno nebo i zemlja. Naravno, nismo ni blizu Poljacima, oni su 20 godina ispred nas“.