Kakav haos! Monako obećao Kamaru Čelsiju, pa odustao zbog Baloguna - na kraju nije prodao nikog

Poslednji dan prelaznog roka ponudio je još jednu transfer-sagu koja zvuči toliko neverovatno da bi čovek pomislio da je neko namerno smislio ovakav scenario. Čelsi je imao dogovor sa Monakom za Lamina Kamaru, vezista je prošao lekarske preglede i trebalo je samo staviti poslednji potpis na dokumentaciju. Onda je Monako odlučio da ipak ne želi da ga proda jer je mislio da će Folarin Balogun otići u Everton.

Balogun je, međutim, u poslednjem trenutku odustao od transfera. I tako se dogodilo nešto zaista bizarno: Monako je želeo da proda jednog od dvojice igrača, zbog toga odustao od već dogovorenog posla sa Čelsijem, a onda na kraju nije prodao nijednog. A najveći gubitnik cele priče je Čelsi, koji je ostao bez planirane zamene za Enca Fernandeza.

Londonski klub je prethodno ostao bez Argentinca, koji je u rekordnom transferu leta 2026. prešao u Mančester siti za 145.000.000 evra. Čelsi je zato morao da pronađe novog vezistu i izbor je pao na Kamaru. Pregovori sa Monakom napredovali su do samog kraja, a Plavci su poslali i treću ponudu vrednu 55.000.000 evra. Francuski klub ju je prihvatio i sve je izgledalo kao da je posao završen.

Kamara je trebalo da potpiše čak šestogodišnji ugovor sa Čelsijem, a prema informacijama sa Ostrva, reprezentativac Senegala već je prošao lekarske preglede i krenuo ka Londonu. Dakle, nije bilo priče o tome da je transfer tek blizu. Čelsi je smatrao da je posao praktično završen. Ali poslednji dan prelaznog roka je poslednji dan prelaznog roka.

Dok se Kamara približavao Londonu, Monako je radio na drugom poslu. Klub iz Kneževine pregovarao je sa Evertonom o prodaji Folarina Baloguna i došao do tačke u kojoj je verovao da je dogovor postignut. Tu je nastao problem. Monako nije želeo da proda oba igrača. Plan je bio da tokom završnice prelaznog roka ode samo jedan - Kamara ili Balogun. Kada je izgledalo da će Balogun biti taj koji će napustiti klub i preći u Everton, Monako je promenio stav prema Čelsiju.

Francuski klub je praktično rekao londonskom velikanu da od dogovora za Kamaru nema ništa. I to uprkos tome što su dva kluba već imala pisani dogovor, što je igrač već obavio lekarske preglede i što je čitava operacija bila pripremljena za završetak. Monako je, dakle, procenio da mu je bolja opcija da zadrži Kamaru i proda Baloguna.

Samo što je postojao jedan "mali" problem. Balogun je odustao.

Američki napadač je u poslednjem trenutku povukao potez koji je potpuno promenio računicu Monaka i srušio posao sa Evertonom. I onda je usledio neverovatan rasplet. Monako je zbog Balogunovog transfera odustao od dogovora sa Čelsijem za Kamaru. Balogun je potom odustao od prelaska u Everton. I Monako je ostao sa obojicom. Čelsi je, s druge strane, ostao bez Kamarе.

Posebno je bizarno to što Monako nije želeo da potpiše takozvani "deal sheet" za Kamaru pre isteka roka u 23 časa po lokalnom vremenu. Kada je prošao krajnji rok, više nije bilo prostora za povratak na pregovore i pokušaj da se posao ponovo oživi. Za Čelsi je tada bilo kasno da pronađe novo rešenje.

A klub je imao još jednu mogućnost, da zbog svega što se dogodilo povuče ručnu i za transfer Enca Fernandeza u Mančester siti. Londonski klub je, naime, mogao da iskoristi činjenicu da nije uspeo da dovede zamenu kao razlog da stopira odlazak Argentinca. Ipak, transfer Fernandeza u Siti je završen.

Tako je klub ostao bez igrača koji je trebalo da bude zamena za Argentinca, dok je Monako ostao bez očekivanog prihoda od prodaje Kamare i bez novca koji je trebalo da dobije za Baloguna.

Novinar Skaj sporta Kejv Solhekol opisao je raspoloženje na Stamford Bridžu kao veoma loše.
"Čelsi je zaista nezadovoljan načinom na koji se Monako poneo. Moje informacije su da je sve bilo urađeno, napisano, dogovoreno, potpisano. On je leteo za London kada je saznao da mu je transfer propao. U Čelsiju takav način poslovanja smatraju krajnje neobičnim i neprofesionalnim. I teško je ne razumeti njihovu ljutnju", rekao je Solkehol.

U čitavoj priči možda je najneverovatnije upravo to što je Monako pokušavao da kontroliše koji će od dvojice igrača otići. Na kraju je pokušaj da se napravi izbor doveo do toga da se ne realizuje nijedan posao. Kako će drugi klubovi u budućnosti gledati na Monako kada budu poslovali sa Kneževima, to će možda biti i najinteresantnije pratiti.

Ako postoji bolji dokaz da poslednji dan prelaznog roka ponekad nema nikakve veze sa logikom, teško je pronaći ga.