Kako je Bojan Ostojić matirao Zvezdu? Čaki, idem da ga dam; Stojković se zbunio: „Šta ćeš ti ovde?“ (VIDEO)

Prekini igru, pogodi, osvoji trofej. Matrica Partizana u poslednjih pet godina kad se stigne do finala Kupa Srbije. Počelo je potokom Marka Jovanovića protiv Javora u Gornjem Milanovcu (2016), nastavilo hicem Nikole Milenkovića protiv Crvene zvezde (2017), produžilo projektilom Marka Jankovića iz slobodnog udarca i snalažljivosti Saše Zdjelara posle kornera u Surdulici na meču sa lučanskom Mladosti (2018), a posebno se pamti trzaj glavom Bojana Ostojića na stadionu „Rajko Mitić“ za poslednje slavlje crno-belih u masovnijem takmičenju (2019).

U međuvremenu je i Strahinja Pavlović pogodio – i to atrkativno – posle kornera u Nišu, samo što je proletos pehar izmakao iz ruke crno-belima, koji će pokušati da ga vrate u utorak na terenu najvećeg rivala. Tamo gde su ga poslednji put podigli, zahvaljujući spretnosti Ostojića, koji u osvit završne utakmice sezene vraća film na 23. maja 2019. kad je na ubačaj Danila Pantića još u 14. minutu pogodio za 1:0.

Ispostavilo se, za trofej.

„Plan je bio da kod prva dva prekida ostanem na centru igrlaišta, kako bih sprečio eventualnu kontru rivala, a da u protivnički šesnaesterac ide Slobodan Urošević. Tako je bilo kod prvog prekida, ali sam mu kod drugog rekao: „Čaki, ajde ostani pozadi, idem ja napred“ i on se saglasio“, seća se Ostojić u razgovoru za klupski sajt.

Taj gest toliko je izbacio iz komtne zone defanzivce crveno-belih, da su se u preraspodeli obaveza pogubili, što je nekadašnji član Čukaričkog iskoristio da savlada Milana Borjana.

„Otišao sam u kazneni prostor i stao pored Filipa Stojkovića koji me je zbunjeno pogledao i pitao:„Šta ćeš ti ovde? Mi imamo informaciju da ti ostaješ pozadi“. Nas dvojica smo se našli jedan pored drugog, borili se za poziciju i ja sam na sjajnu loptu Danila Pantića uspeo da zatresem mrežu. Bio je to 14. minut, imalo je do kraja mnogo vremena, ali smo uspeli da sačuvamo stečenu prednost“.

Finale kupa pre dve godine predstavljalo je 99. Ostojićevu utakmicu u opremi Parnog valjka. Činilo se, poslednju, jer mu je odlazeći kapiten Saša Ilić tad predao uramljeni dres, ali je Bojan ostao još dve godine, dogurao do „kote 123“, a imaće priliku da obogati biografiju, pošto je u međuvremenu produžio ugovor do leta 2022.

„Dugo nisam bio u prvom planu, duže od godinu dana, vratio sam se tek dolaskom Sava Miloševića kojem sam zahvalan na pruženoj šansi. Njemu i klubu sam se odužio na odgovarajućo način. S druge strane, iako možda zvuči kao fraza, meni je svaki trofej podjednako važan, nije toliko bitno što sam baš ja bio strelac. Mnogo značajnije mi je to što je Saša Ilić ostvario pobedu u poslednjoj utakmici za Partizan. Nekoliko dana ranije mu je priređen oproštaj u Humskoj na meču protiv Proletera, a u finalu Kupa Srbije je ušao u finišu meča i na kraju podigao trofej. Zaslužio je da se na takav način završi karijeru“.

Iako je dao gol vredan velikog slavlja, Ostojić se na njemu pojavio poslednji.

„Svaki igrač ima rituale. Bez obzira na ime protivnika, rang takmičenja ili važnost utakmice obavezno odmah po okončanju dva puta pogledam snimak celog meča. Tako sam i posle tog finala, na proslavu osvojenog trofeja, stigao tek negde oko tri sata iza ponoći“, podseća Bojan Ostojić.