Kako je Kristijano Pičini aktivirao Milana Gajića i dobio ljutog konkurenta u borbi za startnih 11

Nije potrebno ulaziti u preterano duboke analize da bi se došlo do zaključka da je Milan Gajić u prolećnom delu sezone napravio ozbiljan iskorak u dresu Crvene zvezde, pa stoga ne čudi odluka uprave srpskog šampiona da mu ponudi produžetak saradnje za ugovor koji mu ističe predstojećeg leta. Sa druge strane stiče se utisak kao da je dolazak Kristijana Pičinija na mesto desnog beka predstavljao incijalnu kapislu u motivaciji nekadašnjeg mladog reprezentativca. Gajićevo izgaranje na terenu nikada nije bilo sporno, jer se uvek trudio da maksimalno iskoristi minute koji su mu ukazani, ali deluje kao da je ovog proleća doživeo psihološki presek i odlučio da pokaže kako je u najmanju ruku ozbiljan konkurent za mesto u startnih 11.

Italijan je od dolaska u Crvenu zvezdu imao dosta oscilacija, koje su u dobroj meri bile prouzrokovane i povredama, što se odrazilo na učinak, ali i generalan utisak u njegovoj igri. Pičini je ovog proleća zabeležio tačno 10 nastupa u dresu Crvene zvezde, od čega sedam u Superligi, dva u Ligi Evrope i jedan u Kupu Srbije. Od toga je osam puta bio starter, ali do sada nije uspeo da ostvari nijednu asistenciju. Sa druge strane, Milan Gajić ima devet asistencija u dosadašnjih 37 nastupa, što mu je najbolji učinak od dolasa na stadion Rajko Mitić. Momak iz Vukovara poseban utisak je ostavio ovog proleća, gde se trudio da ozbiljno iskoristi svaki trenutak odsustva Italijana. U šest utakmica je proveo svih 90 minuta na terenu, a i te kako je bilo osetno kada je ulazio u igru sa klupe, posebno protiv Glazgov Rendžersa.

Zahvaljujući statističkoj platformi Comparisonator uporedili smo učinke dvojice igrača na prolećnim utakmicama, koji su u dobroj meri na strani Milana Gajića. Gajić je u Superligi ostvario devet nastupa, a Pičini sedam, s tim što je Italijan sedam minuta u proseku više boravio na terenu. Opšti indeks je na Gajićevoj strani (335:262). Srpski fudbaler je u prosečno ima 0,46 asistencija po meču, a Italijan nijednu. Gajić je bolji u stvaranju opasnih šansi pred protivničkim golom, a ima i nešto više šuteva ka protivničkom golu. Zanimljivo, Pičini nije uspeo da ostvari nijedan udarac u okvir gola u domaćem prvenstvu. Kada je u pitanju ofanziva, Italijan je konkretniji u driblinzima, a prosečno ima i više ofanzivnih akcija.

Kada su u pitanju mečevi u Superligi Gajić je konkretniji od Pičinija i u defanzivi. Pičini ima više oduzetih lopti (6,2:4,1), ali zato Gajić oduzima više lopti na protivničkoj polovini, više presečenih dodavanja protivnika, ali i duplo manje izgubljenih lopti. Takođe, Pičini prosečno gotovo ima jednu izgubljenu loptu na svojoj polovini koja se završava opasnom šansom za protivnika. Italijan je nešto bolji kada su u pitanju prodori, uspešni pasovi i centaršutevi, a bolji je i u svim parametrima kada su u pitanju dueli sa protivničkim igračima. Tu se misli na ofanzivne i defanzivne duele, te duele u skoku.

Napravili smo i poređenje kada su u pitanju mečevi osmine finala sa Rendžersom, gde je Gajić ulazio na teren upravo umesto Italijana i uticao da se ozbiljno oseti svežina u crveno-belim redovima, što je posebno bilo izraženo u revanšu na Marakani. Na Ajbroksu je izmena napravljena u 71. minutu, a na stadionu Rajko Mitić u 57. minutu. Gajić je imao drastično veći indeks (289:94), što je u najvećoj meri prouzrokovano lošim indeksom Italijana u defanzivi. Gajić je imao više šuteva, takođe u okvir gola, mada je ostao upamćen sjajan udarac Italijana u finišu prvog poluvremena, kada je zablistao fantastični Alan Mekgregor i sprečio domaćina da da stigne do možda i kapitalnih 2:0. Gajić je za duplo manje vremena provedenog na terenu imao mnogo više napadačkih akcija u proseku (10:4). Pičini je sa druge strane bio značajno bolji u oduzimanju lopte (6:3) i presečenim loptama, kako na svojoj tako i na protivničkoj polovini, ali je opet imao više izgubljenih lopti. Slično kao i u Superligi Italijan je bio bolji u odavanjima i duelima.

Ono što je više nego jasno, a nema veze sa statistikom, jeste da je Pičini daleko od idealne forme, pa deluje da bi ukoliko bude potpuno spreman mogao da pokaže mnogo više tokom letnjih kvalifikacija. Ključne bi mogle da budu upravo letnje pripreme, gde će Italijan pokušati da dostigne optimalan nivo fizičke spreme i potom bude u sitauciji da iskaže svoje mogućnosti. Gajić je sa druge strane maksimalno iskoristio zimsku pauzu i dodatno se nadogradio na fizičkom planu, što je bilo vidljivo prilikom svakog njegovog izaslaka na teren. U svakom slučaju, borba za poziciju desnog beka u finišu ove sezone postala je prilično uzbudljiva, pa je na Stankoviću da napravi pravu u odluku i proceni koji igrač u kom trenutku može značajnije da doprinese igri njegove ekipe.