Kako je Milan Roganović postao desni bek: Sve je lakše uz Vulićevića

U situaciji u kojoj će osmu sezonu zaredom ostati bez titule, šestu bez bilo kakvog trofeja, drugu uzastoonu godinu nije igrao grupnu fazu evropskih takmičenja, a, za razliku od prethodne sezone, neće imati ni pobedu u večitom derbiju, kao makar kakvu utehu, Partizanu kao jedini dašak svetla na kraju tunela, jedino uporište nade za koje može da se uhvati, ostaje gomila mladih igrača koji su lansirani u prvi tim u prethodnom periodu.

Jedan od onih što su najviše pažnje skrenuli na sebe i postali najonstatnini usistemu trenera Srđana Blagojevića svakako je desni bek Milan Roganović, koji je propustio samo duel sa Spartakom na prolećnoj premijeri i nakon toga odigrao svih deset prvenstvenih utakmica, mahom kao starter, mada je u poslednjem večitom derbiju ušao sa klupe nekih dvaedesetak minuta pre kraja...

A sezonu je započeo u Teleoptiku...
"Zapravo sam bio priključen prvom timu kod trenera Aleksandra Stanojevića, ali nije bilo prostora za mene, pa sam prebačen u Teleoptik, gde sam nastavio da radim, odigrao nekih šest-sedam utakmica. Stigao je poziv za pripreme kod šefa Blagojevića, dobro sam ih odradio i dobio minutažu da se prikažem u Superligi", počinje priču za Mozzart Sport 19-godišnji Podgoričanin.

U tih, pomenutih deset prvenstvenih nastupa smestila su se i dva u večitim derbijima. Opet, potpuno različita i za mladog fudbalera i za ekipu. U onom u kojem je Partizan izvukao bod na Marakani (3:3), Roganović je odigrao svih 90 minuta, uovom drugom našao se baš na terenu u trenucima velikog Zvezdinog preokreta.
"Pa, dobro, jasno je da su to ujedno i dve najveće utakmice u mojoj dosadašnjoj karijeri. Iako, možda, nisu imali rezultatski značaj u smislu pozicija na tabeli, to je najveća utakmica u regionu i jako sam svestan njene težine. Pogotovo za mladog igrača. Ne mogu da kažem da sam imao tremu, to je neka pozitivna trema, koja je nestala kada sam izašao na teren. Moje je bilo da odradim ono što je trener tražio, zadovoljan sam kako sam odigrao celu utakmicu. Izgurali smo, ostvarili dobar rezultat. U tom drugom se idešavalo to se izdešavalo, ali šta je, tu je. Nastaviću da radim i da se dokazujem."  

Za kratko vreme, Roganović je morao da se prešalta sa omladinskog na seniorski fudbal, a, prema njegovom priznanju, razlika je vasionska:
"U omladinskom fudbalu ponekad imaš pravo i na malo veću grešku, ovde se ni najmanja ne prašta. Intenzitet fudbala je neuporedivo veći, tempo igre je takav da moraš stalo da špartaš gore – dole, pogotovo na mojoj poziciji. Trebalo mi je vremena da se priviknem, ali pohvatalo se nekako."

A kad je već pomenuo poziciju, i tu je iza njega period ozbiljnog prilagođavanja, pošto jeu Humsu stigao kao – zadnji vezni:
"Tako je, ja sam u Zeti odigrao nekih 20-ak utakmica zadnjeg veznog, a onda sam u Partizanu kod Nenada Stojakovića prekomandovan na novu poziciju. Bilo je u početku vrlo zbunjujuće da pohvatam sve te kretnje bekova, ali sam se uz pomoć stručnog štaba privikao."

A u tom stručnom štabu možda i idealan čovek da ga uputi u sve tajne i nove pozicije, ali i nove sredine. Ako neko zna šta je Partizan, ako je neko bio pojam pouzdanog desnog beka, onda je to Miroslav Vulićević:
"On je neko ko je uvek bio tu da mi pomigne, da me pomeri, da mi pokaže kad mi nešto nije jasno. Uz njega sam i pohvatao sve te zahteve bekova, njegovi su saveti bili dragoceni i večno ću mu biti zahvalan."

(@MNPress)

Ima Roganović samo reči hvale i za odnos aktuelnog šefa stručnog štaba prema mladim igračima:
"Trener Blagojević je veoma smiren, razuman čovek, uvek raspoložen za priču, prija nama mladim igračima. Na terenu je maksimalno profesionalan, a ako bi trebalo da kažem nešto specifično, treninzi zaista obiluju taktičkim detaljima."

Podrške ne manjka ni među saigračima:
"Kapiten Aca Jovanović je pre svega dobar čovek. Stalno je tu za nas mlade igrače da nam pomogne i van, a i na samom terenu. Podržava nas i na treninzima, utakmicama, njegov odnos je baš onako, pravi kapitenski."

Pogled u budućnost, kada je u pitanju Milan Roganović, ne seže dalje od ustaljivanja u prvom timu Partizana, uz jednu, neskrivenu, dečačku želju:
"Moja budućnost je Partizan I dok god sam ovde, ja ću za njega dati sve od sebe. Preda mnom je period dokazivanja, da zaslužim mesto u prvom timu. ONavijač Partizana sam od malena, a kada bih jednog dana zaslužio da postanem njegov kapiten, to bi verovatno bilo ostvarenje najvećeg ćivotnog sna i vrhunac karijere", zaključio je Roganović u razgovoru za Mozzart Sport.