Kako se brusio najsjajniji biser Srbije: Matija je ekstrem, njemu je ovde sve bilo malo

Početkom veka smo proizvodili defanzivce, a već deceniju napadače. Kvalitetne. Igraju za velike klubove, u jakim ligama, daju golove. Posebno ove sezone, pošto u osvit Prvenstva Evrope uživamo u egzekucijama Aleksandra Mitrovića, Dušana Vlahovića i Luke Jovića. Možda će proći dosta vremena pre nego što im se u reprezentaciji pridruži Matija Popović, ali ako je verovati zvezdanoj prašini izazvanoj prelaskom u italijanski fudbal deluje da bi i ovdašnji o njega mogao da se okoristi brzopotezno. Da dobijemo igrača kakvog odavno nismo imali.

Da, postoji opasnost da ga „pojede“ Serija A, uguše tamošnji štoperi, da počne da živi više ljudski, a manje sportski, međutim, ako su ozbiljni evropski klubovi u njemu prepoznali talenat i mesecima se utrkivali za potpis, onda se pre čini kako će Srbija uskoro upoznati fudbalera kome je bila namenjena, za početak, superligaška pozornica. Samo što na nju nikad nije zakoračio.

Čak na ovom mestu nije toliko bitno da li je u pitanju netaktičnost Partizanovog rukovodstva ili megalomanski zahtevi Matijinog oca. Fokus je na fudbalskim atributima kojima je skrenuo pažnju na sebe i izazvao pravu histeriju na transfer pijaci minulih sedmica. Skoro da nema velikog kluba čiji skauti ga nisu pominjali kao opciju u aktuelnom prelaznom roku, da bi na kraju završio u Napoliju. Uz napomenu što neće odmah obući dres prvaka Italije, jer je planirano da do leta, kao pozajmljen fudbaler, igra za Moncu. Tako će se predstaviti inostranoj publici. Istoj onoj koja je danima čitala vesti kako pregovara sa Milanom, Juventusom, da postoje navodni kontakti sa Bajernom, ranije Barselonom i Mančester Sitijem.

Neko će ga krstiti „menadžerski igrač“, ali Đorđije Ćetković, trener koji ga je oblikovao u mlađim kategorijama Partizana, uverava da su predstavnici fudbalskog establišmenta zaista bili fascinirani umećem tinejdžera. I locira kad je krenula pomama.

„Ma, na prvu loptu se vidi klasa. Baš kao što su je ljudi iz Milana primetili pre godinu i po dana kad je Matija maltene sam pobedio Rosonere na čuvenom turniru 'Nereo Roko' u Firenci. Čini mi se da su ga tad snimili, počeli intenzivno da prate, posle čega su se „nakalemili“ drugi poznati klubovi“, precizira Ćetković u razgovoru za Mozzart Sport.

Đorđije Ćetković

Logično je zapitati se šta su videlu u momku rođenom 8. januara 2006. Šta je to što Popovića izdvaja u odnosu na konkurenciju i zar je moguće da su lovci na talente svetski poznatih klubova dolazili baš u Srbiju da ga gledaju na delu?

„Nego šta! Znate zašto? Zato što je jedan od deset najtalentovanijih u godištu. Kao bivši fudbaler i trener koji je sa njim proveo dosta vremena, pozvan sam da tako konstatujem. Matija je izrastao 193 centimetra i za tu visinu poseduje baš dobru tehniku, što baš i ne odlikuje igrače tog gabarita. Pritom je brz, kad pusti dug korak ’pregazi’ teren. Smisao za igru – perfektan. Odlučivanje – dobro. Sposoban je da potezom reši utakmicu. Taj potez obično je vrhunski. Ekstreman je zato što može ono što se u modernom fudbalu naročito ceni, pravi razliku u situacijama ’jedan na jedan’. Momak pobija sve šeme. Sve što trener smisli, on je u stanju da poništi. To je Matija ukratko“.

Otisnuo se Popović u Italiju u okolnostima koje su sve samo ne prirodne. Šest meseci je izgubio, zato što ga je Partizan suspendovao, usled odluke oca da letos (kad je bila planirana prekomanda u seniorski pogon) ne potpiše profesionalni ugovor (na osnovu tvrdnji generalnog direktora Miloša Vazure, tata tražio 50 odsto vrednosti narednog transfera), pa maltene nije igrao tokom druge polovine 2023.

„Problema je bilo i ranije, usled nezadovoljstva. Dešavalo se da Popović nije hteo da trenira, da je za njega sve malo, da zaslužuje Mančester Siti. Čak je planirao da odustane od fudbala. Sećam se, kao juče da je bilo, kad mi je pred gostovanje Vojvodini saopštio: ’Šefe, ja nemam želju da igram’. Razumeo sam ga, jer je osetio da je prevazišao sredinu. Čak je dodao: ’Pogledajte gde sam... Voleo bih da igram jače utakmice’. Meni je bila jasna poruka, jer je prevazišao 'klasu 2006'. Tad sam mu rekao: ’Ne mogu da ti dovedem Mančester Siti na SC Vujadin Boškov, ali ti si, dečko, toliko talentovan da bi bilo gre’ota da prestaneš sad, a da nisi ni počeo da igraš fudbal sa velikima’. Na toj utakmici je jedan gol namestio, jedan dao, mogao još jedan, ali pogodio je stativu...“

Čekajte malo, je li stvarno toliko dobar ili ste pokušali da ga psihološki podignete posle tog klonuća?

„Da se ne protumači pogrešno, ali on nije pripadao ovde, zato što sam osećao da može da postigne gol svaki put kad je lopta kod njega. Ne preterujem, u stanju je da predribla četvoricu protivničkih igrača i ušeta se u mrežu. E, to su videli Barsa, Siti, Milan... Svako ko razume fudbal je shvatio da je ekstreman talenat. U istoj sezoni rešio je večiti derbi, tako što je postigao dva gola na kraju sedmice tokom koje nije trenirao. Doktori mu zavili skočni zglob i osbosobili ga da igra, iako je danima bio van tima. Izašao momak na teren i ’pokidao’. Valjda vam je sad jasno zašto su ga veliki klubovi hteli“.

Matija Popović u dresu Srbije (©MN Press)

To je tehnika. Šta je sa voljnim momentom?

„Čini se da je lenj, samo to nije tačno. Jeste malo ’težak’, specifičan, kao i svi kad vide koliko mogu. Naslušao sam se priča: ’Dobar je, ali...’ Nije mi jasno zašto samo tražimo negativnosti u našem fudbalu. Pričali su mi da ima ’problem s glavom’, a meni je to, kao treneru, predstavljalo domaći zadatak. Struka mora da se bavi (i) glavom, ne samo nogama. One su alat“.

Kad je glava u pitanju, veliki su izazovi pred tinejdžerom. Veliki je broj fudbalera koji su obećavali, pa su sportski propali, jer se počeli da lutaju.

„Može i Matiji da se desi da ne dostigne visine kakve mu se predviđaju. Niko ne kaže da će biti vrhunski, ali može. Sve zavisi koliko je spreman da maksimalno radi na sebi, kaže ’ne’ diskotekama. Po tom pitanju je dosad bio povučen, posvećen sportu, ne voli da ’mlati’ po klubovima. Vidi se to po tome kako je dolazio na treninge. Spreman. Koncentrisan. Za njegovu glavu je bitno da ostane imun na uticaj premabicioznih menadžera i roditelja. Deca su pod velikim pritiskom, biće Popović pod još većim, jer će zarađivati daleko više nego u Beogradu. Veliki novac znači i velike izazove, mada mi se čini da je u stanju da ostane imun. Na dobrom je putu da postane formirana ličnost i ako ga priroda isprati, a povrede zaobiđu, može da napravi blistavu karijeru“.

Bivši ofanzivac podgoričke Budućnosti, kasnije beogradskih klubova (Čukarički, Železnik, Voždovac) mogao je ličnim primerom da pokaže Matiji Popoviću kakve prepreke ga čekaju na putu ka sazvežđu, jer je i sam pre prelaska u nemačku Hanzu pomislio da vredi više.

„Prihvatio je moje savete, jer uoči transfera u Bundesligu ni ja nisam hteo da slušam neke trenere i sigurno sam ostajao bez boljih ponuda ili klubova samo zato što sam odbijao njihove dobronamerne predloge. Izvukao sam pouke i ne bi bilo lepo da se deca koju treniram spotaknu na preprekama na koje sam se ja sapleo. Matija je objašnjenja prihvatio, isto važi za Dušana Jovanovića (sada u prvom timu) i većinu dečaka koji su se probili do prolećne faze UEFA Lige mladih. Pritom, nisam samo ja učestvovao u njihovom fudbalskom sazrevanju. Naravno, hvala Popoviću na lepim rečima (oglasio se kad je otišao u Italju), ali zaslužna je kompletna škola od direktora Vanje Radinovića, zamenika Gorana Arnauta, mojih kolega Bojana Zavišića i Nenada Đukanovića na počecima“.

I još malo sa slavlja iz Firence (©FK Partizan)

Svi oni su svedočili razvoju deteta koje je naspram konkurencije izgledao kao Guliver među Liliputancima.

„U jesen 2022. smo bili na turniru u Firenci, osvojili trofej ’Nereo Roko’ koji je Partizan čekao 13 godina. Na njemu je Matija proglašen za najboljeg strelca, da bi na putu do trofeja pregazio Milan. Tad su Rosoneri počeli da ga prate, to je bila prelomna tačka. Posle toga je naglo izrastao i pre šest meseci bio ’raskliman’. Čak ni to nije nije uticalo na njegovu veštinu. Poseduje nešto što se na Balkanu retko viđa. Suva fudbalska inteligencija, kombinovana sa snagom i brzinom, s tim da te dve kategoriju kod njega ne utiču na gubitak prve“.

Baš zato italijanski novinari koriste svaki priliku da ga uporede sa Zlatanom Ibrahimovićem, oni iz drugih država sa Erlingom Halandom, upravo pominjući konstituciju i način razmišljanja, uočljiv na prethodnom Prvenstvu Evrope za kadete, kad je u dresu Srbije bio najbolji pojedinac na turniru u Mađarskoj.

„Glupo je porediti. On bi trebalo da bude svoj, da izgradi ime na koje će se drugi pozivati. Da bude – Matija Popović, a ne kopija bivših ili sadašnjih fudbalera. Ljudi ga porede sa Ibrom zbog visine, a Halandom zbog načina na koji daje golove, a ja vam kažem da ima bolju tehniku i poznavanje fudbala i od Ibrahimovića i od Halanda. Na primer, Matija ima nešto što Ibra sigurno nikad nije imao, ali isto tako, doooosta detalja koje Zlatan poseduje, a on ih nema. Još. U ovom trenutku na njegovoj strani su predispozicije da postane ozbiljan igrač velikog evropskog kluba“.

Izabrao je – ili njega – veliko ime. Tamo gde su i golema očekivanja. Frenetična publika. Doduše, tek od naredne sezone kad se na stadionu „Dijego Armando Maradona“ bude predstavio navijačima Napolija.

„Za njegovo sazrevanje je idealno što će imati šansu da u manjem klubu, kakav je Monca, upozna italijansku ligu, stekne rutinu, dobije minute. Da je odmah stigao u Milan ili Napoli možda bi ga ’progutali’. Ova staza je prirodnija, čak bih mogao da je uporedim sa razvitkom karijere Dušana Vlahovića. Postepeno do visina“, predlaže Đorđije Ćetković, sada trener Partizanovih dečaka rođenih 2007. „Bitno je da bude u ekipi gde će saigači razumeti njegove ideje. Dobri fudbaleri moraju da budu okruženi isto tako kvalitetnim. U suprotnom, stagniraju. Ne možete da uparite vrhunskog i prosečnog, jer prvi ne želi da se spusti na nivo drugog, a ovaj nema kvalitet da se popne na visine kakav prvi traži. Na primer, vrhunski fudbaler će vam uvek odigrati pravovremen pas, na ’otvarajuće’ stopalo. A prosečan će vam dati ’kosku’ i onda ljudi kažu: ’Gle ovog, izgubi loptu’. Da ne bi bilo kako Matija ’ne zna ništa’, odlično je što će brzo dobiti priliku da igra na najvišem nivou“.

I da onda dobijemo još jednog asa...