Kako se Partizan probio u LŠ: Momci, idite u kupovinu, obiđite grad – prolazimo!

U danu kad Grobari pamte po dobrom gostovanje u Glazgovu i čuveni revanša sa Seltikom, kad je izboren plasman u drugo kolo tadašnjeg UEFA kupa golom Slađana Šćepovića u završnici meča u Škotskoj, sećanja na još jednu antologijsku utakmicu osvežio im je Marko Jovanović.

I to detaljima za koje se dosad nije znalo ili se o njima nije javno pričalo, a predstavljaju, poput začina jelima, savršen dodatak podsećanju kako je Parni valjak sa minimalnim ulaganjima leta 2010. eliminisao Anderleht i probio se u grupnu fazu Lige šampiona.

Sekvence koje su pratile žreb za plej-of, prvu, potom i revanš utakmicu nekadašnji kapiten, a sada član stručnog štaba podelio je sa Aleksandrom Milovanović u emisiji Priče iz svlačionice emitovane na Jutjub kanalu crno-belih.

„Dvomeč sa Anderlehtom bio je specifičan. Od pet mogućih ekipa koje smo mogli da dobijemo na žrebu, Belgijanci su bili ubedljivo najjači – sa Romeluom Lukakuom u timu. Iako je bio mlad, već je tada bio vrhunski napadač. Imali su zaista sjajan sastav. Sećam se, igrali smo ševu kada je stigla vest. Dolazi pokojni Slobodan Kuljanin i kaže – Anderleht. Mi svi u šoku: „Ma daj, je l’ moguće?!“ A Sale Stanojević, onako pun energije: „Šta vam je?! Proći ćemo! Nemoj da vidim da je neko spustio glavu, ajde, nastavljamo trening“, seća se Jovanović.

Upravo je Stanojević znao na psihološkom planu savršeno da pripremi tim, što je postalo jasno posle nerešenog ishoda u Beogradu, kad su navijači ispratili miljenike na put povicima: „Hoćemo pobedu, pobedu u Briselu“.

„Na prvoj utakmici bilo je fantastično, 2:2 pred krcatim tribinama stadiona JNA. Onda je Sale uradio sjajnu stvar, otišli smo dva dana ranije u Brisel. Stigli smo u nedelju, a u ponedeljak do treninga nam je dao slobodno i rekao: „Idite u kupovinu, prošetajte, obiđite grad, odmorite se“. Inače, kad je tako važna utakmica u pitanju, to je obično strogi karantin, sastanci, sve pod konac, a Stanojević nam je baš dao da se relaksiramo. Sećam se, vraćamo se u hotel, pred ručak ulazi Moreira sa četiri, pet ogromnih kesa – baš se opustio“.

Još jedan detalj, o kome se ništa nije znalo, svedoči da su odnosti unutar svlačionice bili idilični

„Veče pred utakmicu – i o tome sada prvi put govorim – nekoliko igrača je igralo karte. Ne za novac, ali voleli su to. Uvek su igrali Neca (Nemanja Tomić, op, au), Raća (Radosav Petrović), Saša (Ilić), Lola (Milan Smiljanić), Aleksandar Davidov... Bio sam cimer sa Necom. Krenuo sam u sobu, on mi kaže: „Idem malo kod njih“. Rekoh mu: „Nemoj dugo, sutra igramo najvažniju utakmicu“. Budi me Neca u tri ujutru, tek tad se vratio. Kažem mu: „Gde si do sad, sutra je utakmica?!“ A on mi odgovara: „Ajde bre, opusti se – prolazimo sutra“.

Parni valjak se drugi put u elitu evrpskog fudbala probio posle penala na stadionu „Konstant van den Štok“.

„Poveli smo 2:0, a onda su Belegijanci dali dva gola, dobili dodatnu energiju. Gledam u Krleta (Mladen Krstajić, op. au), odmahuje glavom – ne može ni on više. Došlo je do produžetaka, tada je i Anderleht malo pao, posle čega su usledili čuveni penali, gde je junak bio pokojni Radiša Ilić. Ne mogu da opišem osećaj kada smo ušli u Ligu šampiona. Raća i ja smo se od sreće popeli na mrežu kod navijača – i dan-danas postoji ta slika“.

To je ta emocija o kojoj Jovanović često govori i koja iz njega isijava i na novoj pozciji, saradnika Srđana Blagojevića u stručnom štabu ekipe koja obiluje dečurlijom,

„Ono što uvek kažem pre nego što izađemo iz svlačionice: „Ajmo, Grobari, samo za Partizan!“ Igramo samo za Partizan. Pogotovo u ovim teškim vremenima, moramo da pomognemo klubu da se izdigne iz situacije. Niko od nas ne bi bio nigde da nije bilo Partizana. Niko nas ne bi ni poznavao. Ja sam od 11. godine ovde. Imao sam sreće da igram protiv Mančester junajteda, Juventusa, sa 13, 14 godina, na inostranim turnirima, da ih osvajamo. Partizan ti pruži nešto što ne možeš da doživiš ni u jednom drugom klubu. Ja sam iz Arilja, i mnogo volim to mesto, ali ne znam šta bih radio da me pokojni čika Trba nije primetio i doveo u Partizan. Kkako možeš da vratiš Partizanu za sve što ti je dao? Tako što ćeš da daš sve od sebe za grb. Ne zaboravite koliko je igrača, posebno stranaca, dolazilo ovde – niko ih u Evropi nije znao, a preko ovog kluba su napravili sjajne transfere. Pokušavam da objasnim mlađim igračima da su privilegovani – igraju u svojoj zemlji, za klub koji najviše vole, pred ovim navijačima. Ima li šta lepše“, pitanjem je poentirao Marko Jovanović na kraju razgovora u emisiji Priče iz svlačionice.