Kako su se mrzeli i obožavali Murinjo i Kivu: Moja baba bi trčala više od tebe

Prvo je tek kolo, teme se nisu još iscrtale, ali jedna se sama po sebi nametala. I novinari su dan pre derbija prvog kola Lige šampiona između Reala i Intera uporno Žozea Murinja zapitkivali oko jednog: oko njegovog odnosa sa kolegom sa protivničke klupe, Kristijanom Kivuom, nekadašnjeg đaka iz vremena u plavo-crnom delu Milana. Standardan repertoar pitanja, u kakvim su danas odnosima, ima li kakvih nesuglasica, jesu li se čuli uoči utakmice…
“S kim si ti razgovarao telefonom juče? S majkom, ocem, devojkom, dečkom? S kim si razgovarao? Nećeš da kažeš, ali bi da znaš s kim sam ja razgovarao sinoć? Ne, ne može”, odgovorio je Murinjo, mnogo bolje raspoložen no što bi moglo da se nasluti kad se čitaju ovakvi odgovori, ali sa jasnom poentom.
“Kristijan je osoba koju volim. Uvek će bitie jedan od mojih momaka… Zagrlićemo se pre utakmice, zagrlićemo se posle utakmice… Ali tokom utakmice ja ću hteti njega da pobedim, a on će hteti mene da pobedi. Biće vremena da mislimo o prelepoj prošlosti koju smo delili”.

Ta prošlost zaista jeste bila prelepa. Jer Murinjo je juna 2008. seo na klupu Intera, a već 2010. su Nerazuri –u čijem je timu važan šraf bio i Kivu – slavili kultnu tripletu. Samo, daleko od toga da je sa Murinjom uvek bilo lako. Odnos “toplo-hladno” je blaga reč. Pre će biti vrelo – ledeno.

Najbolji primer imali smo u januaru 2009. Kristija Kivu igra na levoj strani, ali prilično visoko, ispred Maksvela na beku. I ne snalazi se najbolje. Murinjo ga menja posle svega pola sata igre. Na video analizi posle meča pred svim igračima se okreće ka Rumunu i kaže mu:  “Moja baba bi trčala više od tebe”. Nije Kivu kasnije krio da je posle toga dugo razmišljao šta može da popravi da bi bio bolji. Ali Murinjo je to uradio umesto njega. Retko ga je posle toga micao sa mesta štopera.

Mada je bilo i takvih situacija. Recimo, aprila 2010, druga utakmica polufinala Lige šampiona protiv Barelone, na stadionu Kamp Nou. Inter ima prednost od 3:1 iz prvog meča, očekuje se da Murinjo “parkira autobus”, ali sve se komplikuje kada Tijago Mota posle manje od pola sata igre dobija crveni karton. Sećate se sigurno one čuvene scene, kada Serhio Buskets folira da je dobio težak udarac u lice dok očima proviruje kroz dlanove da vidi da li je obavio svoje i iznudio Motino isključenje? Murinjov odgovor? Kivu opet ide na krilo, sada ispred Havijera Zanetija. Barsa je slavila sa 1:0, ali su Nerazuri sačuvali prednost.
“Najbolji poraz u mojoj karijeri”, govorio je Murinjo.

Kivu se do tada već ustalio u startnih 11 Intera, ali je povremeno morao na hlađenje. Recimo, već u maju 2010. kada je Inter protiv Sijene igrao za “skudeto”. Murinjo ga je ostavio na klupi, jer ga je šest dana kasnije čekalo finale Lige šampiona protiv Bajerna u Madridu.
“Rekao je da će da me odmori u Sijeni, da se oporavim fizički i psihički. Nisam to isprva lepo prihvatio, ali posle sam razumeo”, premotavao je film Kivu.

A, shvatio je i ceo fudbalski svet kada je na red došlo to finale sa moćnim Bajernom Arjena Robena i Franka Riberija. I Kivu, eto preokreta, opet na beku.
“Murinjo je sve predvideo. Rekao mi je: ‘Ti ćeš da čuvaš Robena, pratićeš ga i ako ode do toaleta, ali dobićeš žuti karton, pa ću da Zanetija stavim na levog beka, a tebe u sredinu. Izmeniću te u 80. minutu’”, prisećao se Kivu.

Čuvao je Robena, dobio žuti karton, izmenjen je u 79. minutu. I postao je prvak Evrope. Posle meča je otišao do toaleta da zapali cigaru.