Katalonski "Siti" - lepotom igre protiv ustaljenog poretka u španskom fudbalu

Evropski fudbal se uželeo fudbalske romantike, odnosno malih klubova koji su sposobni da poremete ustaljeni poredak u najjačim evropskim ligama, pa nije ni čudo što su se ljubitelji najvažnije sporedne stvarni na svetu u tolikoj meri obradovali rezultatima koje na početku sezone ostvaruju timovi kao što su Leče, Brest ili Đirona. Svi se nadaju da je moguće da se na kraju sezone pojavi neki novi Lester, koji će barem na kratko poremetiti klimu u klupskom fudbalu na Starom kontinentu.

Kada govorimo u Đironi, može se reći da ništa što se dešava u ovom klubu nema mnogo dodirnih tačaka sa slučajnošću. Radi se o klubu koji funkcioniše kao deo Siti grupe (Mančester Siti, Njujork Siti, Lomel, Troa, Montevideo, Jokohama, Palermo) čime je obezbedio pravu logistiku, ali i finansijsku stabilnost, pa u potpunom spokoju može da planira i ostvaruje zacrtane ciljeve.

Stabilne finansije ne znače i automatsko razbacivanje novca, već u Đironinom slučaju to predstavlja pametno i odgovorno ulaganje u stvaranje tima. Dovode se igrači koji su bili u drugom planu kod velikana poput Barselone, Real Madrida ili Mančester Sitija, insistira se na saradnji sa ostalim klubovima iz Siti grupe, dok se sa strane dovode isključivo pojačanja koji će odgovoriti ofanzivnom stilu. Tu dolazimo do ključne stavke kada je Đirona u pitanju, a to je fudbalska filozofija. Katalonski klub po svaku cenu insistira na napadačkom odnosu i nadigravanju protivnika kroz posed i visok ritam, što je ove sezone konačno donelo i ozbiljne rezultate.

Ogromne zasluge sa sve što se u ovom trenutku dešava na suncem obasjanom Montilivi stadionu idu i na račun trenera Mićela, koji je odradio fantastičan posao u poslednje dve i po godine. Vratio je Đironu iz Segunde u Primeru, prošle sezone je umalo izborio izlazak na evroscenu, a nakon osam sedam kola u ovoj sezoni drži lidersku pozciju sa skorom od šest pobeda i jednim remijem. Katalonski klub je u proteklom periodu pravio rezultate, ali i nadograđivao kvalitet igre, pa deluje da se u Đironi daleko više insistira na načinu na koji će se doći do pobede, od toga da se sama pobeda ostvari. Tako je Hetafe savladan sa 3:0, Granada sa 4:2, a Majorka sa 5:3, a tu su i pobede na gostovanjima ozbiljnim ekipama kao što su Sevilja i Viljareal, odnosno remi sa Sosijedadom (1:1) u San Sebastijanu. To su detalji kojima jedan tim može da privuče simpatije šire fudbalske javnosti.

Mićel ©AFP

Katalonski "belo-crveni" beleže najbolji start u istoriji kluba kada je u pitanju najviši rang takmičenja, vezali su šest pobeda u španskom prvenstvu što predstavlja savršenu najavu za subotnji derbi na Montiliviju (18.30), gde gostuje snažni Real Madrid, sa bodom manje u odnosu na sjajnog domaćina.

"Nije lako ostvariti šest pobeda u nizu u najvišem rangu takmičenja. Protiv Real Madrida moramo da uživamo, biće prelapa utakmicica protiv jednog od najboljih timova na svetu", rekao je Mićel pred derbi sa Kraljevskim klubom.

Ovo što se trenutno dešava u Đironi može da dovede u vezu i sa potpunim rasterećenjem kada su u pitanju postavljeni ciljevi na početku sezone. Od ekipe ne samo da niko u klubu nije tražio da se nađe na vrhu, već je primarno bilo sačuvati prvoligaški status. Ne čudi, s obzirom na to da se nikada u istoriji kluba nije dogodilo da Đirona tri uzastopne sezone igra u najvišem rangu takmičenja. Takođe, klub nikada nije bio bolje plasiran od desetog mesta na kraju sezone i nikada nije uspeo da premaši granicu od 51 osvojenog boda. Posle ovakvog starta sezone, može se reći je Mićelov sastav na pola puta da sve ciljeve ostvari. Jasno je da se situacija menja i u glavama samih igrača, iako je bilo kakav pritisak i dalje daleko od Montilivija.

"Cilj je jasan, moramo da se borimo da opstanemo u Primeri", rekao je strateg Đirone, verovatno ne sluteći da će njegova ekipa ostvariti ovakav start sezone.

Jedan od ključnih detalja kada je u pitanju ova sezona jeste perfektno odrađen prelazni rok, s obzirom na to da su novajlije u najvećem broju postale i najvažniji igrači ekipe. O pametnom ulaganju govori i činjenica da je najskuplje plaćen Atjom Dovbvik iz Dnjepra, koji je već postigao tri gola i ostvario dve asistencije na početku sezone. Još prošle sezone je napravljen pun pogodak sa Viktorom Cigankovim i Paulom Gazanigom (Ukrajinac došao u januaru, Argentinac otkupljen posle pozajmice iz Fulama), Aleks Garsija je pravi komadant veznog reda, a odlično su se uklopili i Erk Garsija, vremešni Dejli Blind, te jedan od najboljih strelaca ekipe, Jangel Erera.

Savio ©AFP

Jedan igrač je u potpunosti promenio fizionomiju tima i potpuno zaludeo ljubitelje fudbala na Pirinejima. U pitanju je mladi krilni fudbaler na pozajmici iz Troe, Savio, kojeg uveliko porede sa Vinisijusom Žuniorom i kroz prizmu njihovih individualnih kvaliteta prave najavu subotnjeg okršaja.

"Od kad se Vinisijus pojavio u španskom fudbalu nisam video igrača koji sa tolikom lakoćom dominira na krilnim pozicijama kao Savio. Vinisijus je najbolji igrač na svetu u situacijama "jedan na jedan", veoma ga je teško zaustaviti... U subotu ću morati da patim zbog Vinija, ali ću uživati u Saviju. To su dva igrača koji pružaju spektakl", rekao je Mićel.

Prava pojačanja, posebno ona u navali, uticala su da se potpuno neutrališe nedostatak Tatija Kasteljanosa, koji je prošle sezone postigao 14 golova, od čega četiri upravo Real Madridu na Montiliviju. To potvrđuje i činjenica da Đirona zajedno sa Barselonom ima najefikasniji napad u Primeri sa 18 postignutih golova. Mićel u ovom trenutku upravlja grupom koja timski melje protivnike, što je najteže za rivale u pripremi utakmice. Real Madridu će verovatno primaran cilj biti zaustavljanje popularnog Savinja, ali to neće biti dovoljno da izabranici Karla Ančelotija u subotu uzdignutih ruku napuste Montilivi, već morati da učine ono što u ovoj sezoni još uvek nikom nije pošlo za rukom, a to je da na terenu nadigraju Đironu.