Kažu da liči na Redonda, a više gleda kako igra Matić: Upoznajte Vošinog bisera Vladimira Miletića

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Prepoznatljiva je Vojvodina po dobroj omladinskoj školi, o čemu svedoči podatak da među prvotimcima od bonusa trenutno ima petoricu fudbalera (igrači rođeni 2001. godine i mlađi). Jedan od njih je Vladimir Miletić, perspektivni fudbaler iz Brusa, koji igra na poziciji zadnjeg veznog.

Iako nije ponikao u Vošinoj omladinskoj školi, kao 17-godišnjak je odlučio da se iz omladinskih kategorija Crvene zvezde preseli u Novi Sad. Zadužio je opremu Stare dame i, kako kaže, to je bio pogodak. U skladu s tim, u potpunosti je fokusiran na Vojvodinu i trenutno ne razmišlja o inostranstvu. Plan mu je da se igrački razvija u Staroj dami, a kad dovoljno stasa i ostavi trag na „Karađorđu“, nastoji da krene stopama Miloša Krasića, Milana Laneta Jovanovića, Dušana Tadića i drugih fudbalera kojima je Voša bila odskočna daska za veoma uspešne karijere u velikim evropskim klubovima.

Baš poput njih i Miletić sanja da jednog dana uspešno igra u dresu reprezentacije. Za to ima dobru podlogu, budući da je redovno dobijao pozive u svim mlađim reprezentativnim kategorijama. Sa selekcijom U-19 izborio je plasman među osam najboljih na Evropskom prvenstvu, a nedavno se priključio mladoj reprezentaciji, sa kojom ga očekuju novi izazovi.

Ove je zabeležio zapaženu minutažu u dresu Lala. Trener Milan Rastavac dao mu je poverenje na osam prvenstvenih utakmica, a polovinu njih počeo je kao starter. Miletić ističe da je zadovoljan minutažom i učinkom, ali i svestan da može mnogo bolje. Ne samo on, već ceo tim, koji nije postigao željeni rezultat na kraju jesenjeg dela šampionata.

„Zadovoljan sam minutažom u jesenjem delu sezone. Zahvalan sam stručnom štabu, upravi i svima u klubu što su mi dali priliku. Doduše, nešto sam se kasnije priključio ekipi, bio sam sa omladinskom reprezentacijom na Evropskom prvenstvu, pa nisam prošao pripreme. Kasnio sam s treniznima, ali su me u klubu dobro pripremili za nastavak sezone. Nadam se da sam im se koliko-toliko odužio partijama i da ću im tek ubuduće na pravi način vratiti za poverenju“, kaže Miletić na početku razgovora za Mozzart Sport.

Kada je reč o ambicijama, ističe da je imperativ da se izbori Evropa i napadne trofej Kupa Srbije.

„Nismo u prvom delu ostvarili dobre rezultate, oscilirali smo, problem je bio u tome što nismo zajedno prošli pripreme, mnogo igrača se priključilo naknadno. Sad će nam biti lakše, jer se svi dobro poznajemo. Verujem da ćemo se uigrati i napasti Evropu i kup. Siguran sam da ćemo u nastavku sezone biti mnogo bolji i vratiti Vojvodinu među prve tri ekipe“.

Ove sezone treće mesto ili osvajanje Kupa Srbije garantuju direktno mesto barem u Ligi konferencija. A možda je konačno došlo vreme da nastupima na evropskoj sceni i Vojvodina uz večite doprinese jačanju nacionalnog koeficijenta.

„Korak po korak. Najpre je važno da izborimo Evropu, kasnije ćemo videti kako dalje. Vojvodina zaslužuje da bude u vrhu srpskog fudbala, uz Zvezdu i Partizan, i nastojimo da je tamo vratimo. Sad je teško prognozirati koliko bismo mogli u Evropi, ali znam da bismo dali sve od sebe“.

Miletić je prve fudbalske korake napravio u rodnom Brusu, potom prešao u OFK Beograd, a odatle u mlađe selekcije Crvene zvezde. Rado je prihvatio poziv Vojvodine, sa kojom je ubrzo potpisao i profesionalni ugovor.

„Dok sam bio u Zvezdi, ljudi iz Vojvodine pokazali su interesovanje za mene. Smatrao sam da je to odlična prilika za moj razvoj, a i Novi Sad je lep grad. Svidelo mi se sve u samom startu i iskreno ovde uživam. Prijatni su ljudi u klubu, a ovaj grad živi za Vojvodinu. Imao sam dobar period i u Zvezdi, ali stvari su se tako odvijale i došao sam ovde. To je bio pravi potez i, hvala Bogu, dobio sam priliku i da igram u Voši“.

Već nekoliko godina Miletić redovno dobija poziv za mlađe kategorije naše reprezentacije. Bio je deo reprezentacije Srbije U-19, koja je letos izborila plasman među osam najboljih ekipa Starog kontinenta.

„Zadovoljan sam i igrama za reprezentaciju, gde sam prošao sve mlađe kategorije. Letos smo remizirali sa Izrealcima, izgubili od Engleske 0:4, a onda poraženi i od Austrije sa 2:3. U poslednjem meču nam je odgovarao i nerešen rezultat kako bismo na kraju bili petoplasirani i samim tim se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo. Nažalost, u tome nismo uspeli, ali ušli smo među osam najboljih evropskih ekipa, što je opet uspeh“.

Kasnije se Miletić priključio mladoj reprezentaciji, sa kojom ga očekuju novi izazovi krajem 2023. Glavni cilj Orlića je plasman na Evropsko prvenstvo.

„Srbija zaslužuje da bude na velikim takmičenjima, kao što je to bio slučaj i prethodnih godina kada su omladinci pravili uspehe. Već sam igrao za mladu selekciju na mečevima prijateljskog karaktera, prvi zvanični čekaju me krajem godine. Sad smo u fazi pripreme te ekipe, a u ovoj generaciji ima zaista dosta talentovanih igrača, koji trenutno igraju u Mozzartbet Superligi. Formiraćemo odličnu ekipu do početka kvalifikacija i ostvariti cilj“.

ZAHTEVNA POZICIJA ZADNJEG VEZNOG

Miletić (© Star sport)

Miletić igra na poziciji zadnjeg veznog, koja je u modernom fudbalu i te kako zahtevna. Postoji i jedna postulat koja kaže da se uspeh tima u sezoni može sagledati kroz kvalitet zadnjeg veznog.

„To gledište ima smisla. Zadnji vezni je jako zahtevna pozicija, učestvuješ i u defanzivi i u ofanzivi. Moj zadatak je da ukradem što više lopti i pomognem odbrani, a onda i da povežem sredinu sa napadom. Neophodno je da pomažem štoperima, pokrijem neku prazninu ako se desi pukotina i spasim gol. S druge strane, uživam na toj poziciji, jer mogu da igram i napred, a volim da se priključim u završnici napada, asistiram i postignem gol“.

Igrači koji pokrivaju ovu poziciju imaju specifičnu ulogu u timu, često moraju da krenu napred i rizikuju, što može da bude mač s dve oštrice.

„Volim da rizikujem i da se priključim napadu. Postoji pritisak, može biti opasno ako pogrešim, ali ja se osećam dobro kada igram. Takođe, imam podršku od svih u klubu, tako da ulazim sa dosta samopouzdanja u utakmice. Pomažu mi dosta savetima i stariji igrači“.

Od malena igra na poziciji zadnjeg veznog, ali po potrebi može da igra i na krilu.

„Recimo ove sezone u prvoj utakmici igrao sam na desnom krilu. To naravno nije moja prirodna pozicija, ali mogu da se snađem i u nekoj meri odgovorim i tim zahtevima, kad je potrebno. Ipak, pozicija zadnjeg veznog mi najviše leži“.

JEDAN BRAT TRENER, DRUGI FIZIOTERAPEUT U MLADOJ REPREZENTACIJI

Vladimir ima četvoricu rođene braće i svi su, izuzev najmlađeg koji još uvek traži svoj put, na neki način povezani s fudbalom.

„Najstariji brat je potpredsednik u arbitražnom sudu. Drugi brat po starosti je takođe igrao fudbal, ali je zbog povreda nešto ranije završio karijeru, sad se bavi trenerski poslom. Radio je u Studentskom gradu i nastoji da se usavrašava u tom smeru i dalje“.

Zanimljivo, sa jednim od braće Vladimir sad sarađuje u omladinskoj reprezentaciji.

„Brat je fizioterapuet u mladoj reprezentaciji. Prija mi što je i on tu. Od nas petorice, ja sam četvrti po starosti i svi smo u fudbalu na neki način. Videćemo još za šta će se opredeliti najmađi brat“.

Verovatno za fudbal?

„Trenutno ga ne zanima preterano, ali nije zanimao ni brata koji je postao fizioterapeut, pa je kasnije završio u mladoj reprezentaciji. Sad ga veoma interesuje, ha-ha-ha“.

U porodici naučio šta je konkurencija i kako da se nosi s njom. Za razliku od dece koji idole poput Mesija i Ronalda prate samo putem televizije, Vladimiru je fudbalski uzor bio stariji brat, koji je igrao fudbal, pa je sasvim logično što je i on krenuo tim putem.

„Već u porodici sam razvio takmičarski duh, rivalitet, naučio da gradim svoju poziciju... Stariji burazer koji se bavio fudbalom na početku mi je bio uzor. Uvek sam gledao njega kako igra i želeo da postanem kao on, igrao je takođe zadnjeg veznog. Sigurno me to podstaklo da se opredelim za fudbal. Svi nam kažu da smo isti, a ja sam od njega pokupio sve što valja. Eto, sad sam napravio korak više, ali on me i dalje najčešće savetuje, jer u porodici on najbolje može da me razume kada je reč o fudbalu“.

PREKO VOŠE DO A REPREZENTACIJE

U dresu omladinske reprezentacije (© Star sport)

Miletić fizički podseća na bivšeg argentinskog fudbalera Fernanda Redonda, koji je igrao na istoj poziciji.

„Znam da je Redondo bio zadnji vezni u Real Madridu... Nekad mi i brat kaže: ‘isti si Redondo ha-ha’. Gledao sam neke njegove snimke, ali ne znam mnogo o Redondu. Ipak je to bilo davno“.

Bliži mu je sunarodnik Nemanja Matić. Spaja ih takođe ista pozicija, slična konstitucija, igra levom nogom...

„Ne ugledam se nešto mnogo ni na jednog igrača, nastojim da gradim svoj put, ispunjavam zahteve koje mi postavlja trener, ali... Smatram da sa Matićem imam dosta sličnosti i zato volim često da ga gledam kako igra“.

O eventualnom odlasku u inostranstvo još ne razmišlja. Mašta o trofejima i uspesima sa Starom damom, a onda da jednog dana krene stopama Vošinih asova koji su ostvarili zavidne uspehe u najjačim evropskim ligama.

„Trenutno sam fokusiran u potpunosti na Vojvodinu. Trebalo bi prvo da ostavim neki trag, osvajanjem trofeja ili na neki drugi način. Želim da se kroz Vojvodinu profilišem kao igrač, pa ćemo videti šta dalje put nosi. Vojvodina je poznata po tome da forsira mlade igrače, a mnogi od njih su napravili velike evropske karijere. Nadam se da ću i ja nastaviti taj niz velikih Vošinih igrača na evropskoj sceni i da ću igrati i za A reprezentaciju Srbije“, optimistično zaključuje razgovor talentovani vezista Novosađana, Vladimir Miletić.