Knjiga Proroka, poglavlje 30: Ja sam bio čista intuicija i sloboda, 1:7 sa Nemcima kazna za gordost

Bio je sinonim za eleganciju, lucidnost i onu magiju koja se u Italiji polako gasila s odlaskom velikih umetnika sredine terena. Anderson Ernanes De Karvaljo Vijana Lima, poznat jednostavno kao Ernanes, bio je i ostao jedno od najharizmatičnijih lica Serije A početkom prošle decenije.

Lacio ga je proslavio, Inter i Juve oblikovali, a danas, sa 40 godina, govori o svemu: o veri, o fudbalu koji se menja, o ludilu Rima i o vremenu kada je, bukvalno, odlučio da postane levoruk jer je želeo da bude elegantniji.
"Fudbaler kapitalista s primesom socijalizma", tako sam sebe opisuje Ernanes. „Današnji fudbal je socijalizam. Nekad su fantazisti poput mene samo driblali, danas moraju i da se vraćaju u odbranu. Ja sam bio čista intuicija i sloboda, nisam trpeo naređenja. Lacio, Inter, Juve, Sao Paulo, reprezentacija Brazila, svuda sam bio svoj.“

Danas, nakon završetka karijere, „Prorok“ ima više uloga: analitičar je na DAZN-u, vodi emisiju Vamos, piše o taktici na društvenim mrežama, proizvodi sopstveno vino na imanju „Ca’ del Profeta“ (Kuća Proroka) u Langama (čuveni seoski krajolik na severu Italije) i, tu i tamo, odigra koju utakmicu za amaterski klub Sale.

Govorio je o svojoj ljubavi ka taktici.
"Taktiku sam zavoleo zahvaljujući šahu i onome što sam učio u školi. U početku sam mrzeo video-analize, ali sam shvatio da su ključne. Fudbal je poput šahovske table, igrači su figure koje moraš pravilno rasporediti. Da nisam postao fudbaler, bio bih inženjer. Oduvek sam voleo arhitekturu.“

Kako je postao „Prorok“
"U mom rodnom Itambeu, u srcu Brazila, zvali su me ‘dečak s plantaže šećera’. Nadimak ‘Prorok’ sam dobio jer sam često citirao Bibliju. Sve je počelo kad sam, dok sam igrao za Sao Paulo, otišao s jednim saigračem u crkvu. Propoved sveštenika me pogodila, od tada sam svakodnevno čitao Sveto pismo.“

Njegov omiljeni citat?
"Knjiga proroka Isaije, 30. poglavlje, 'U smirenosti i poverenju je vaša snaga'. To je moj životni moto. Kao dete nisam imao snage u nogama, ali sam treninzima nadoknadio sve. U jednom trenutku sam odlučio da postanem levoruk, želeo sam da budem elegantan kao igrači koji koriste levu. Počeo sam da pišem levom rukom i da izvodim korner i slobodnjake levicom.“

Najbolje partije u karijeri pružao je u dresu Lacija.
"U Laciju sam pronašao sebe. Igli Tare je došao u Brazil 2010. da me lično upozna. Hteo me i Atletiko Madrid, čak su mi poslali dres s mojim imenom koji i danas čuvam, ali sam želeo da pre odlaska ostavim trag u Sao Paulu i upišem se među osvajače trofeja. Osvojio sam dva prvenstva Brazila, i otišao miran.“

Jedan od ključnih igrača Lacijala u to vreme bio je kultni Stefano Mauri.
"U Italiji me šokiralo što su svi pričali o odbrani. Stefano Mauri mi je rekao: ‘Prvo da ne primimo gol’. Ja sam sanjao Skudeto i Ligu šampiona, ali treneri u Rimu nisu razmišljali isto. Nikada neću zaboraviti 26. maj 2013. i pobedu u finalu Kupa protiv Rome. Dva dana kasnije, na Španskom trgu, navijači su organizovali ‘sahranu’ Rome s kovčegom i maskama. Ludnica!“

Najluđi trenutak?
"Jedan poštar skinuo je pantalone ispred moje kuće da mi pokaže tetovažu posvećenu toj pobedi! To je Rim – potpuno lud grad. Kad sam odlazio iz Lacija, bilo je suza. Jedan dečak mi je prišao da mu poklonim kopačke, i kad je rekao ‘Proroče, nemoj da ideš’, rasplakao sam se. Posle su mi pisale hiljade navijača, morao sam da promenim broj i sačuvao sam snimak ekrana s porukama. To je bio moj najbolji fudbal u karijeri.“

O periodu u Interu, Juventusu, Masimilijanu Alegriju.
"U Inter sam došao da ostanem zauvek i osvojim Skudeto, ali se to nije desilo. Žalim samo zbog kapriole kojom sam proslavio gol protiv Lacija, Lotito je rekao da je prodaja mene bila veliki posao. Skudeto sam na kraju osvojio u Juventusu. To je bila prava firma, kao neko preduzeće, možda se takvi klubovi mnogima ne dopadaju, ali rade posao. Alegri me pretvorio u plejmejkera, isprva mi se nije dopadalo, ali mi je to promenilo pogled na fudbal. Juve je bio najjači tim u kojem sam igrao. Bi-Bi-Si u odbrani (Barzalji, Bonući, Kjelini), Mandžukić, Iguain, sve legende. Iguain je došao za 90.000.000, mesec dana nije dao gol, a onda u trening meču postigao tri u tri minuta. Fenomen. Napustio sam Juventus i otišao u Kinu, jer nisam više bio u Alegrijevim planovima.“

Najveća rana i pogled unazad
"Najveće razočaranje? Poraz 7:1 od Nemačke na Svetskom prvenstvu 2014. Previše smo zavisili od Nejmara, a potcenili smo Nemce, to je bio greh iz ponosa, ili bolje rečeno gordosti, baš kao što je to opisano u najvrednijoj knjizi ikada napisanoj. Tamo se govori o poniznosti i skromnosti, mi Brazilci je tada nismo imali, potcenili smo Nemce i zato smo kažnjeni.“

Osećao se Ernanes i sam potcenjenim.
"Danas bih vredeo mnogo više. Inter me platio 15.000.000, ali kad pogledam današnje cene, sigurno bih koštao više.“

Najbolji sa kim je igrao?
"Ronaldinjo. Bili smo zajedno na Olimpijskim igrama 2008. To je bila čista aura. Danas bi se reklo vibracija.

Ako je fudbal religija, Ernanes je njen poetični vernik, čovek koji je dribling pretvarao u molitvu, a pas u arhitekturu pokreta i kao što kaže njegov omiljeni citat „U smirenosti i poverenju je vaša snaga“.