Ko bi rekao da će im to biti poslednja utakmica na Mundijalima

Kada je Mojze Ken u 15. minutu ugasio vatru na tribinama Bilinog polja činilo se da sve ide po planu za Italijane. Iako je odlično ušla u utakmicu, Bosna i Hercegovina našla se na konopcima. Trebalo je samo zadati joj konačan nokaut. I verovalo se da su Đenaro Gatuzo i njegovi izabranici sposobni da to urade. Da će višednevna euforija domaćina zbog utakmice u Zenici biti rutinski utišana...

Umesto toga, dogodio se crveni karton za Alesandra Bastonija u finišu prvog poluvremena zbog faula kao poslednjeg igrača odbrane. Pa apsolutna dominacija Zmajeva nagrađena pogotkom Harisa Tabakovića za produžetke, onda i kulminacija u penal-seriji. Neprecizni šutevi Azura i četiri lopte iza leđa Điđija Donarume. Za novi vatromet emocija u BiH, a treće propušteno Svetsko prvenstvo Italije zaredom. Ko bi rekao...

Ko bi rekao da će poslednji nastup četvorostrukih svetskih prvaka na Mundijalima biti ona utakmica protiv Urugvaja u brazilskom Natalu, kada je Luis Suarez ugrizao Đorđa Kjelinija za rame, a Dijego Godin potpisao presudu Italijanima golom u 81. minutu. Ni remi im ne bi bio dovoljan za prolaz u grupi u kojoj su bili još Engleska i Kostarika.

I tada je sve počelo odlično, kao sinoć u Zenici. Italija je u prvom kolu savladala Englesku sa 2:1, golovima Markizija i Balotelija, ali ih je u narednom kolu pobedila Kostarika (0:1), a onda u meču odluke nisu uspeli da budu bolji od Urugvajaca (0:1). Bio je to kraj za Čezarea Prandelija kao selektora i nastavak lutanja.

Od svetske titule osvojene 2006. sa Marčelom Lipijem, reprezentaciju Italije vodilo je devet različitih selektora (računajući i Lipijev drugi mandat od 2008. do 2010). Za razliku od interkontinentalne smotre, na kontinentalnoj je bilo radosti: osvojen trofej 2020, sa Robertom Mančinijem, međutim, ni to nije pomoglo da se Fratelli d'Italia ponovo začuje na Mundijalima posle pominjane 2014. i meča sa Urugvajem. I nećemo je slušati barem do 2030, a s obzirom u kakvom stanju se nalazi italijanski fudbal generalno, veliko je pitanje da li će i tada Azuri učestvovati na Svetskom prvenstvu.

U Južnu Afriku 2010. Italija je doputovala kao šampion, ali nije prošla grupu. Isto je bilo četiri godine kasnije, a onda tri neuspeha u kvalifikacijama.

Od turnira u Brazilu i poslednjeg Italijinog plasmana na Mundijal dogodilo se baš mnogo toga. Primera radi, da Napoli posle više od tri decenije čekanja ponovo postane šampion. I to dvaput... Da Real Madrid osvoji pet Liga šampiona. Da Điđi Donaruma, koji je sa 17 godina postao najmlađi debitant u istoriji italijanske reprezentacije, sada ima 27 i još nema učešće na Svetskom prvenstvu. Da su se povukli Điđi Bufon i Frančesko Toti, a Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo otišli iz Evrope. Da je Lamin Jamal, kojem je te 2014. bilo tek sedam godina, postao jedan od najboljih fudbalera sveta. Da je uveden VAR u fudbal, da se Crvena zvezda vratila u Ligu šampiona i postala redovan učesnik grupne faze UEFA takmičenja, da nijedan italijanski klub nije osvojio Ligu šampiona, a u prvoj deceniji 21. veka učinili su to triput...