Ko je Vanja Dragojević i zašto se probio u Partizanu: Devet od deset ljudi mi je reklo da bežim od njega!

Reče davno Vinston Čerčil da se uspeh sastoji u doživljavanju neuspeha za neuspehom, bez gubitka entuzijazma. Za mladog Partizanovog vezistu Vanju Dragojevića može da se konstatuje da prolazi stazom koju je rečima utabao čuveni engleski državnik.

Dok je bio član mlađih kategorija Parnog valjka, doživeo je neprijatan poraz od Brage u UEFA Ligi mladih, potom je sa crno-belima ostao bez titule u Omladinskoj ligi Srbije osvojene sezonu ranije. U ovoj nije prošao ni letnje, ni zimske pripreme sa seniorima, zbog čega se činilo da Partizan gubi još jednog talenta, kao nije ništa naučio iz bliske prošlosti.

A onda je u Vanjinim ušima odzvanjalo Čerčilovo geslo. Nije gubio entuzijazam, zbog čega je nagrađen. Najpre tako što je iz Teleoptika prebačen u prvi tim, potom kad je impresionirao stručni štab, a onda i skrenuo pažnju javnosti na sebe. Od sedam utakmica koliko je odigrao u poslednja dva meseca, na šest je proveo svaki minut na terenu. Statistički parametri pokazuiju da je skoro na svakom od tih mečeva bio je igrač sa najviše pretrčanih kilometara u ekipi. Za mnoge su takvi rezultati predstavlji iznenađenje, ali ne i za ljude i Dragojevićevog bliskog okruženja, poput Bojana Šaranova, nekadašnjeg golmana – između ostalih baš Partizana – sada agenta veziste iz „klase 2006“.
„Pre godinu dana mi je bilo jasno da Vanja mora da počne da igra seniorski fudbal, kako bi mogao da napreduje u fizičkim karakteristikama, da ulazi u duele sa fizički snažnijim igračima. Morao je da pređe na viši nivo, zato što ima snažan karakter i potrebno mu je da bude okružen ljudima sličnim njemu kako bi sve što poseduje izašlo na videlo. Maltene pre svih igrača iz njegove generacijeu Partizanu osetio je šta znači igrati na seniorskom nivou, zato što sam ga odmah odveo u Teleoptik. Ostali momci su morali da čekaju da se izglasa pravilo oko dvojne registracije i izgubili dosta vremena“, rekao je Šaranov na početku razgovora za Mozzart sport.

Partizan daje dva ili više golova na gostovanju Novom Pazaru, kvota 1,85

Saradnja je počela 2023. na Zlatiboru, kad je Partizan osvojio turnir „Kup prijateljstva“, sa Dragojevićem kao starterom.
„Tad je Vanja prešao iz mlađih u starije omladince, trener je bio Nenad Stojaković. Dve stvari za koje sam se odmah „uhvatio“ bile su – fizičke predispozicije i karakter, time se izdvajao od ostalih. Kad pogreši, što je i normalno, ponaša se kao da se ništa nije desilo, čak u većini slučajeva postane bolji. Naši ljudi često gledaju kad je nešto loše, a ne ono što je suštinski važno u modernom fudbalu – to su fizičke karakteristike i izražen karakter. Može da se popravi tenhika, slanje duge lopte, igra levom ili desnom nogom, ali pomenuta dva segmenta nije moguće. Imaš ili nemaš. Vanju ne moraš da teraš da radi nešto, a to nije čest slučaj sa današnjim klincima. Ako mu kažeš „danas treniraj deset sati“, stvarno će to uraditi i neće pitati zašto je tako. Na osnovu fizičkih parametara, može da bude konkurentan igračima iz jačih evropskih liga, na svakoj utakmici pretrči po 13 kilometara, sledeći igrač Partizana ima dva manje“.

IGRAO JE PO SELIMA, NIJE MU BILO ISPOD ČASTI

Dragojević (Star sport)

Zanimljiv je bio i prvi razgovor koji su vodili Šaranov i Dragojević, neposredno pre nego što su krenuli da sarađuju.
„Tu sam primetio koliko je zreo, a imao je tek 17 godina. Kad smo se upoznali, pričali smo skoro tri sata, ne samo o fudbalu, nego i o životnim temama, zato i može da odgovori zahtevima fudbala - veoma je inteligentan. Kad smo pravili kratkoročni i dugoročni plan, Vanja je samo razmišljao o tome da bude u prvom timu i da ponese kapitensku traku Partizana. Ništa ga drugo nije zanimalo, pravi je Grobar. Baš sam ga pitao da li su mu želja Real ili Barselona, u tim godinama imaš pravo da razmišljaš na taj način, kao sportista moraš da ciljaš na najviši nivo iako ne znaš da li ćeš stići tamo, ali mi je Dragojević uzvratio: „samo Partizan i ništa drugo“.

Kao i svaki mlad igrač, tako je i Dragojević morao da se bori sa bubicama. Na primer, dok je igrao za omladince, olako je dobijao žute kartone, ponekad i crvene.
„Kad je trebalo da počnemo da sarađujemo, devet od deset ljudi mi je reklo „beži od njega“, baš zbog tih detalja, ali nisu videli ono što valja. Moj mentalitet je bio sličan njegovom u tim godinama. Dosta vremena provodimo zajedno i dve glave su uvek pametnije od jedne. Sve ovo što on prolazi sad, ja sam prošao puta četiri. Krenuo sam da branim sa 16 godina i igrao sam na svim mogućim nivoima fudbala. U karijeri sam pao deset puta, pašće i Vanja, ali ja ću se truditi da ne padne deset, nego dvaput. Morali smo prvo da izgradimo odnos međusobnog poverenja, kad smo to uspeli, sve je bilo lakše. Nije bilo lako zbog njegovog karaktera, ali taj karakter je baš jak. Drago mi je što su mu se dešavale neke stvari dok je igrao u mlađim kategorijama, zato što tu ima više prava na grešku, a da ga ne košta previše. U omladinskom fudbalu nikad nije bio na 100 odsto mogućnosti, zato što je obraćao pažnju na detalje na koje ne može da utiče. Bilo da je u pitanju greške sudije ili saigrača, rasprava sa protivnikom ili dobacivanje iz publike. Morao sam svakodnevno da mu objašnjavam da ako svemu tome posveti po pet procenata pažnje, nikad neće moći da pruži maksimum. To je popravio i fokusiran je isključivo na sadašnji momenat“.

Igranje u Teleoptiku ispostavilo se kao pogodak za Dragojevića, bez obzira na to što su Optičari trenutno članovi trećeg ranga takmičenja.
„To je bila jedna od najboljih odluka koje smo doneli. Strahinja Pandurović je ozbiljan i posvećen trener, predočio sam mu sve Vanjine vrline i mane, zajednički smo radili na tome i veoma sam mu zahvalan kako to izgleda sada. U Teleoptiku je i Vojislav Stanković, sa kojim sam ja dugo igrao i koji je karakterno još jači od Vanje, usmeravao ga je. Velika je stvar što je svaku utakmicu Dragojević igrao po 90 minuta i kao takav odmah ušao u trening sa prvim timom Partizana, što ostali mladi igrači nisu imali“.

Čini se da je Dragojević brzo prevazišao nivo igranja Srpske lige „Beograd“ i da je već posle nekoliko meseci bio spreman za skok u elitu.
„U nižim rangovima imate one koji se ne bave fudbalom ozbiljno, neki rade po dva posla, ima i mladih igrača koji su posvećeni tome. Takav ambijent bi talenti trebalo da iskoriste na šest meseci ili godinu dana, da bi se fizički prilagodili seniorskom fudbalu, ako igrač izlazi iz mlađih kategorija. Tako nešto je Vanji bilo potrebno, da u svlačionici bude okružen starijima, ima pored sebe nekog sa autoritetom. Skroz je drugačije kad su oko vas samo vršnjaci. Ne bi trebalo smetnuti s uma da u Srpskoj ligi ponekad igrate bukvalno po nekim selima, gde isto svašta može da se vidi, ali sve to pomaže kad dođete u Superligu. Vanja i Ognjen Ugrešić su dobro usmereni u Teleoptiku i nisu to shvatili kao degradaciju, u smislu toga da ima je ispod časti da igraju niže lige".

DA JE „HAOS TRENER“ DRAGOJEVIĆU BI BILO TEŽE

Dragojević protiv Elšnika na derbiju (Star sport)

Za kratko vreme, zbog upečatljivih igara, član Partizanove generacije igrača rođenih 2006. godine dobio nadimak Baby Zdjelar, zato što podseća na nekadašnjeg kapitena Partizana, sada člana Zenita - Sašu Zdjelara.
„Ja sam Zdjelaru bio kapiten i njih dvojica su mi karakterno slični, s tim što je Vanja za mrvu kompletniji igrač i tu nisam subjektivan. Dragojević je sa 19 godina u Partizanu, a Zdjelar je kasnije došao, zato Vanja ima veći potencijal da se nadogradi“.