Koliko je zaista Ćavijeva Barselona bolja od Kumanove i da li se klub ogrešio o Traorea
Vreme čitanja: 4min | pon. 07.02.22. | 11:32
Nekoliko redova o jučerašnjoj pobedi nad Atletikom i drugom debiju snažnog ofanzivca
Snažan odjek imala je Barselonina pobeda nad madridskim Atletikom u velikom prvenstvenom derbiju. Igra nije bila ubedljiva koliko sam rezultat (4:2), ali je navijače podstakla na razmišljanje da Ćavi Ernandez, ikona kluba iz igračkih dana, može da vrati pobednički sjaj posrnulom velikanu.
Barselona trpi ozbiljne kritike. Prošle nedelje do 85. minuta bilo je povuci-potegni na gostovanju Alavesu, da bi Frenki de Jong u samoj završnici pronašao put do mreže za tri važna boda. Dosta je uspona i padova u igri Barselone, tek će ih biti dok se ne uklope sve karike posle aktivnog prelaznog roka u januaru, ali brojevi govore jasno u Ćavijev prilog kada se poredi učinak njegovog tima i onog koji mu je ostavio Ronald Kuman.
Izabrane vesti
Ćavi je Barselonu preuzeo u trenutku kada je bila deveta na tabeli Primere. Sada je u zoni Lige šampiona, sa tendencijom da sezonu možda završi kao prvi tim iza madridskog Reala. Dva su razloga za Barsin značajni uspon na tabeli. Glavni je svakako taj što ekipa uzima više bodova po utakmici. Tačnije, 21 u 10 kola što je 70 odsto od mogućih 30 za taj period. Kod Kumana Barsa je uzela 15 iz 10 rundi, što je 50 odsto. Drugi razlog je taj što je konkurencija više kiksala u poslednje vreme i tako dala Barseloni šansu da napreduje.
Generalno gledano Ćavijeva Barselona je na 46 odsto uspešnosti u svim takmičenjima. U 15 utakmica Primere, Lige šampione, Kupa kralja i Superkupa Barsa je ostvarila sedam pobeda - Espanjol, Viljareal, Elče, Majorka, Linares, Alaves i Atletiko. Uz remije protiv Benfike, Osasune, Sevilje i Granade, te poraze od Betisa, Bajerna, Reala i Bilbaa, od čega su poslednja dva došla u produžecima.
Kuman na svim meridijanima ima samo pet trijumfa, što je tek 38 odsto dobijenih utakmica. Od preostalih osam remizirao je u tri, protiv Bilbaa, Granade i Kadiza), uz poraze od Bajerna, Benfike, Atletika, Reala i Rajo Valjekana.
Zaključak je da se Barselona više bori za bodove otkako je Ćavi preuzeo komandu. Gledajući tabelu samo od tog momenta, tačnije od njegovog debija protiv Espanjola, Barselona bi na zamišljenoj tabeli bila druga, samo dva boda iza Real Madrida.
Još jedan zanimljiv aspekt sa koje može da se posmatra jučerašnja pobeda u derbiju je rola Adame Traorea. Snažni krilni napadač vratio se u rodni grad i klub u kojem je ponikao sa velikom željom da ovog puta njegov boravak na stadionu Kamp Nou ne bude čisto protokolaran. Bez straha, sa mnogo samopouzdanja odigrao je Traore svoj drugi debi za seniorski tim Barse i zapušio usta kritičarima koji nisu blagonaklono gledali na Ćavijevu odluku da ga vrati.
Španski mediji posebno hvale njegovu želju za dokazivanjem i to što je “u džep“ strpao Marija Ermosa, pogotovo jer se u Barsu vratio posle ne naročito dobrih igara u Vulverhemptonu. Na Molinou je imao po gol i asistenciju, juče 19 dobrih i četiri pogrešna dodavanja, tri ispravna i dva loša driblinga. Nisu to podaci koji govore da je protiv Atletika odigrao naročito dobro, ali je iz svega izvukao asistenciju gotovo iz očaja za Gavijev gol i bio konstantna pretnja po goste iz Madrida na desnom boku gde je dobro sarađivao sa Danijem Alvesom.
Osim toga, Adami se daje na značaju i zbog toga što je uradio tačno ono što je Ćavi od njega tražio – da stalno bude aktivan po desnoj strani i kvari Atletikove akcije u širem dijapazonu. Potrošio se u drugom delu utakmice, zbog čega je igru napustio posle sat vremena kada ga je zamenio Pjer Emerik Obamejan, a na desni bok otišao Feran Tores. U momentu kada Španijom i dalje odjekuju kritike na račun Usmana Dembelea, Adama Traore je učinio da se polako zaboravlja na istorijski neuspeh Barselone u verovatno najskupljem promašaju svih vremena. Iako će ta rana još dugo da peče i boli.
“Upio sam u sebe Barselonin DNK. Jako sam srećan zbog povratka“, izjavio je kratko Adama.
Izbor urednika
Njegova porodica doživela je da vidi svog Adamu kako sa uspehom brani boje Barselone šest i po godina pošto se otisnuo na Ostrvo, u Aston Vilu, pa Vulvse preko Midlzbroa. Luis Enrike ga je 2015. godine otpisao, sada se vratio sa porukom da ne namerava da ide nigde i da sanja uspeh sa Barsom.
Možda se klub nije poneo fer prema njemu, ali ne treba zaboraviti da je Barsa u vreme Luisa Enrikea osvojila poslednju tripletu, posle čega je krenuo pad. Tada za Traorea nije bilo mesta, verovatno ne bi ni danas da su okolnosti na stadionu Kamp Nou povoljnije. Barseloni je sada uspeh jednog izdanka Masije i te kako potreban, a Adama oseća težinu dresa katalonskog giganta kao malo ko...