KONAČNO OTKRIVAMO: Kako izgleda lista najvećih klubova regiona?

Četvrti dan septembra 1955, nešto iza 18 sati po centralnoevropskom vremenu - dan i vreme što zasvagda ostaju zabeleženi u fudbalskim memoarima. Mesto događaja Lisabon, Oejraš, zapadni distrikt i Estádio Nacional. Domaći Sporting na jednoj strani travnjaka, beogradski Partizan na drugoj. Počinje prva utakmica Kupa šampiona. Prva utakmica u dugoj istoriji evrokupova...

Ove jeseni navršeno je 65 godina od čuvene lisabonske premijere. Do danas, u nekoliko takmičenja (Kup šampiona, UEFA kup, Kup pobednika kupova, Liga Evrope...) odigrano je blizu 25.000 utakmica. Ozbiljan udeo u toj brojci imali su klubovi sa prostora nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). I u zajedničkoj državi i kasnije, kada je iz šest republika u evrokupovima učestvovalo i po dvadesetak ekipa godišnje.

UEFA je usled pandemije koronavirusa, nedostataka termina i zbrzanih kvalifikacija pomalo zapostavila veliki jubilej. Mi smo rešili da ga na neki način obeležimo. Ideja ambiciozna – istraživanje i matematika pogolemi: izbodovati svako učešće baš svakog tima bivše Jugoslavije koji je makar jednom zaigrao u nekom evropskom takmičenju.

Inicijalni motiv jeste 65 godina od prve utakmice u Kupu šampiona, ali ovo je isto tako pokušaj da damo doprinos odgovoru na pitanje koje se među fudbalskim zaljubljenicima pokreće na dnevnom nivou – koji klub sa ovih naših prostora treba da ponese epitet NAJVEĆI?

Domaće titule jedan su od ključnih argumenata koje navijači potežu u čestim raspravama. Već i ptice na grani znaju: Crvena zvezda je najtrofejnija u Srbiji (zbirno 55 pehara lige i kupa), u Hrvatskoj kolo vodi Dinamo (30+23, doduše računajući predratne trofeje Građanskog), u Sloveniji je bez konkurencije Maribor (15+9), u Bosni i Hercegovini tron trenutno dele Željo i Sarajevo (7+6), u Makedoniji najbolji je Vardar (11+6, ne računajući oduzetu titulu usled Šajber afere), u Crnoj Gori podgorička Budućnost (4+2).

Prvi izveštaj sa meča Kupa evropskih šampiona

Uspesi na međunarodnoj sceni, međutim, oduvek su davali poseban šmek i najviše uticali na renome klubova u evropskim i svetskim okvirima. Tako se Dinamo godinama i decenijama ponosio činjenicom da je prvi jugoslovenski klub finalista (1963), a potom i osvajač nekog evropskog kupa (1967). Partizan se dičio finalom Kupa šampiona (1966), a Crvena zvezda prvim polufinalom elitnog takmičenja (1957), te kasnije osvajanjem istog (1991). Svoje zlatne momente, razume se, imali su i Hajduk, Željezničar, Vojvodina, OFK Beograd, Rijeka, niški Radnički, Velež, Sarajevo... I sve to u staroj Jugi. Kasnije će se zagrebački Modri etablirati kao vodeći klub čitavog regiona, Hajduk će dogurati najdalje u novoformiranoj Ligi šampiona (četvrtfinale), dok će Partizan posle raspada svih zajedničkih država konačno ostaviti Crvenu zvezdu da mu gleda u leđa. Na domaćoj i internacionalnoj sceni.

Sve to daje posebnu draž čitavom poduhvatu, jer rezultat bi trebalo da bude i odgovor na pitanje ko je bio najbolji u određenim periodima i takmičenjima, odnosno državama koje će nastati raspadom SFRJ. A kako je konačan cilj ipak bio sabrati sve brojke (naposletku) i napraviti jedinstvenu rang listu najuspešnijih klubova sa ovih prostora, kvalitetna proporcija faza takmičenja, rangiranje istih i odnos, bili su neophodni. Pokušavali smo, nije išlo. Velika matematika za nas što živimo od slaganja slova... Onda smo u pomoć pozvali one što žongliraju brojevima. Bukmejkeri MOZZARTA izašli su nam u susret. Zadatak je bio osmisliti jednostavan, a precizan sistem bodovanja. Koliko se moglo, s obzirom na silne promene sistema takmičenja kroz skoro sedam decenija, evidentne promene kvaliteta, ekspanziju fudbala...

I utisak je da smo uspeli. Izbodovali smo svaki izlazak u Evropu baš svakog kluba sa prostora bivše nam države (ukupno ih 91, u nadi da nismo nikog zaboravili) počevši od septembra 1955. pa do kraja prošle sezone.

Prva napomena vezana je za osnovni princip bodovanja – merili smo domet kluba u datom takmičenju. Biće verovatno zamerki što u obzir nismo uzeli bodove osvojene u grupnim fazama (tako, recimo, ostaje nenagrađena Zvezdina pobeda nad Liverpulom od pre dve godine, kao jedan od najvećih rezultata timova sa prostora bivše Juge u 21. veku), međutim bilo je nemoguće mešati “babe i žabe”. Pre svega jer je konačan cilj bio sabrati period SFRJ i onaj što će doći posle, te potpuno različite sisteme takmičenja.

Druga napomena tiče se kakvoće takmičenja. UEFA je više od 25 godina, otkako je osnovala evropski Superkup, za svoje drugo po rangu takmičenje držala Kup pobednika kupova. Čast mu je ukazivala u osvit svake nove sezone, tako što su pobednik Kupa/Lige šampiona i osvajač KPK-a igrali za apsolutnog šampiona Evrope. U našem “sistemu vrednosti” Kup kupova dobio je najmanju vrednost. Nećemo previše vremena gubiti na obrazloženja. Biće dovoljna konstatacija da je UEFA Kup kupova ugasila uvidevši sve manji značaj kup takmičenja u najrazvijenijim zemljama – romantika nema ništa s tim - odnosno činjenica da je u vreme Kupa šampiona (jedna zemlja – jedan predstavnik) mnogo veća koncentracija kvaliteta bila u UEFA kupu. Pobednici nacionalnog kupa bivali su i manji klubovi, ili su usled poraza u finalu od šampiona obezbeđivali KPK (tako su do finala ili čak pehara dolazili: Antverpen, Lokomotiva Lajpcig, Karl Cajs Jena, bečka Austrija, Gornjik, Saragosa, Mehelen, Dinamo Tbilisi, Aberdin, Magdeburg), dok su među najuspešnijim ekipama UEFA kupa Inter, Liverpul, Juventus, Menhengladbah, Totenhem, Real Madrid, pa ona moćna Parma, Čelsi... Da ne govorimo kako je put do finala kroz sistem KPK-a bio kraći, uglavnom za dve utakmice...

Dakle, Kup pobednika kupova u našem sistemu rangiran je na peto mesto. Ispred njega plasirani su UEFA kup i Liga Evrope, a na vrhu se nalaze Kup šampiona i Liga šampiona. Još je važno pomenuti da se pod Ligu Evrope svode i sezone sa grupnom fazom u eksperimentalnom UEFA kupu (to je onaj period s grupama bez revanš utakmica), te da je način bodovanja za Kupu sajamskih gradova isti kao za UEFA kup. Jer suštinski nikakve razlike u sistemu takmičenja nije bilo. Tako su se ta dva kupa, samim tim i bodovi sakupljeni u njima, slili na jedno mesto.

Intertoto kup, kao letnje i kasnije kvalifikaciono takmičenje za UEFA kup, nismo bodovali. U krajnjem slučaju, UEFA ga je priznala tek 1995. godine. I nedugo zatim ugasila. A u obzir nije uzet ni Superkup Evrope. Prosto – niko ga nije ni osvajao od klubova Titove Jugoslavije.

Za uspešno praćenje svega što smo uradili važno je pravilno čitati tabelu ispod. U pitanju je sistem bodovanja koji smo već pominjali. Prve četiri kolone označavaju kvalifikacione runde (i bodove što one nose), poređane s leva nadesno, od prve do plej-ofa. “Nulta tačka” jeste start u takmičenju (ovo se pre svega odnosi na Ligu šampiona i Ligu Evrope, dakle na grupne faze ovih takmičenja), a ispod su bodovi koje donose 1/16 finala (R32), osmina finala, četvrtfinale, polufinale, finale i osvojen trofej.

PRIMER 1: Klub je takmičenje završio u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope – piše mu se 1,25 bodova.

PRIMER 2: Klub je ušao u grupnu fazu Lige šampiona i kasnije tu završio takmičenje – piše mu se 10 bodova.

PRIMER 3: Klub je takmičenje završio u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona i preselio se u Ligu Evrope – ukoliko bi ispao odmah u plej-ofu za LE (nosi 2,50 boda, kao i treća runda kvalifikacija za LŠ), pišu mu se bodovi za takmičenje u kom je krenuo sezonu, dakle 2,50 za Ligu šampiona.

PRIMER 4: Klub je takmičenje završio u plej-ofu za Ligu šampiona (5,00 bodova) i preselio se u Ligu Evrope (grupna faza takođe nosi 5,00 bodova), ali je kasnije izašao iz grupe i stigao do osmine finala (19,00 bodova) – piše mu se veća brojka za takmičenje u kom je sezonu završio. U prevodu, uvek se piše veća brojka prilikom ovih skakanja iz takmičenja u takmičenje. Kada je broj bodova isti, bodovi idu za takmičenje u kom je klub startovao sezonu.

PRIMER 5 (odnosi se na sva takmičenja do 1992. i ceo Kup pobednika kupova): Klub je takmičenje počeo u 1/8 finala Kupa šampiona (30 bodova) i tu odmah ispao – nije “nagrađen” sa tih 30 bodova, već je vraćen na “nultu tačku” (7 bodova), pošto je praktično ispao na prvom koraku, na svom startu takmičenja. Ovakvih slučajeva bilo je dosta u prvim godinama evrokupova, kada je malo klubova učestvovalo, pa su takmičenja kretala od 1/16, finala, 1/8 finala...

VAŽNA NAPOMENA ZA BODOVANJE KVALIFIKACIONIH RUNDI: Pošto UEFA nije od starta Lige šampiona i Lige Evrope imala ustaljen sistem kvalifikacija (kakav je sadašnji) sa tri runde i plej-ofom, u nekim ranijim sezonama moralo je da dolazi do ozbiljnih "pomeranja". Primera radi, u sezoni 1995/96 LŠ je imala samo jedno kolo kvalifikacija pre grupne faze. Predstavnik Hrvatske za tu godinu bio je Hajduk iz Splita i odmah je ispao. U toj situaciji Splićanima smo zaračunali pet bodova, kao da su igrali sadašnji plej-of, jer iz te runde se ulazilo u grupu. Po istom principu računato je i kada smo imali dva ili tri kola kvalifikacija. Primer 1: eliminacija u drugoj rundi kvalifikacija za LŠ u vreme kada ih je bilo tri - 2,50 bodova. Primer 2: eliminacija iz UEFA kupa/eksperimentalne Lige Evrope u 1. rundi (poslednja faza pred grupnu u sistemu sa dva kola kvalifikacija i 1. rundom) - 2,50 bodova. Primer 3: eliminacija u prvoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona u sistemu sa tri kvalifikacione runde - 1,75 bodova.

Naravno, bilo je i nekoliko izuzetaka. Navešćemo samo neke...

Crvena zvezda je u sezoni 1959/60 igrala osminu finala Kupa šampiona protiv engleskog prvaka Vulverhemptona. I ispala. Tamo je, međutim, dospela žrebom. Nije imala rivala u 1/16 finala, tako da su joj za tu godinu takođe pisani bodovi koje nosi “nulta tačka”. Ponovo Zvezda, sada sezona 1968/69. I ponovo 1/8 finala za beogradskog velikana, međutim tako što se Karlc Cajs Jena povukla iz takmičenja. Te jeseni nekoliko klubova iz istočne Evrope – među kojima i Jena – povuklo se iz takmičenja jer je UEFA uparila sve istočnoevropske klubove da igraju jedni protiv drugih. To je urađeno jer su zapadne države pretile da će bojkotovati takmičenje zbog invazije Sovjetskog Saveza na Čehoslovačku - opet samo sedam bodova za Beograđane.

Situaciju da na sreću prolazi imao je i Dinamo Zagreb. Bilo je to u Kupu kupova 1962, u prvom kolu. Modri su odigrali 1:1 sa LASK-om iz Linca, a onda prošli bacanjem novčića. Da, da, radilo se to ranije... Ovde ipak nismo vraćali Dinamo unazad, jer regularno je odigrao utakmicu sa Austrijancima. Dakle, osam bodova za osminu finala KPK-a.

Možda i najvažniji izuzetak tiče se sezone 1991/92 u Kupu šampiona. Jugoslovenski šampion Crvena zvezda dospeo je tada u prvu grupnu fazu elitnog takmičenja i završio kao drugi, iza kasnijeg finaliste Sampdorije, odnosno ispred Anderlehta i Panatinaikosa. Beograđani su sve utakmice te jeseni igrali u inostranstvu – sve je već odavno bilo mirisalo na rat – i uspeli da osvoje šest bodova (tri pobede). Više su sakupili samo Samp i Barselona. Mnogi neostrašćeni i neutralni stručnjaci tvrde da bi Zvezda sigurno zaigrala u još jednom finalu KEŠ-a da joj je omogućeno da igra na svom stadionu. Iz tog razloga, kao i zbog činjenice da je završila u TOP 4 te sezone, u ovom slučaju crveno-beli su nagrađeni sa 50 bodova – kao da su igrali polufinale.

Mnogima će verovatno upasti u oko veliki broj bodova za rane faze Kupa evropskih šampiona. To se pre svega odnosi na ovih 30 za osminu finala. A do te faze se stizalo dosta lako, često preko klubova iz drugorazrednih fudbalskih zemalja. Međutim treba uzeti u obzir da smo na taj način zapravo nagrađivali i osvojenu titulu u ondašnjoj izuzetno jakoj Prvoj ligi Jugoslavije.

Pa kako nam je konačan cilj bio da dođemo do odgovora na pitanje koji klub iz regiona zaslužuje da ga nazivamo najvećim – ima logike, zar ne?

U tabelarni pregled krećemo od perioda SFRJ (1955-1992). Pred vama je šest različitih rang lista: Najuspešniji klubovi u Kupu evropskih šampiona, najuspešniji u Kupu sajamskih gradova, najuspešniji u UEFA kupu, najuspešniji kada se spoje bodovi KSG i UEFA kupa, najuspešniji u Kupu pobednika kupova i naposletku generalna tabela svih klubova koji su izlazili u Evropu u vreme velike Jugoslavije.

Crvena zvezda je bez premca u elitnom takmičenju za period 1955-1992. I zanimljivo da nije titula prvaka Evrope ono što pravi veliku razliku između crveno-belih i svih ostalih klubova, već činjenica da je najtrofejniji srpski klub čak 16 puta igrao KEŠ za vreme zajedničke države, odnosno da je pored trofeja još dva puta ulazio u polufinale (ne računajući sezonu 1991/92), te u još pet navrata u četvrtfinale. Primera radi, Partizan pored finala iz 1966. ima samo još dva četvrtfinala KEŠ-a i ogromnu "rupu" od 11 godina bez učešća u elitnom takmičenju (1966-1977). Ni splitski Hajduk nema rezultat jači od četvrtfinala (PSV ga eliminisao 1976, a Hamburger 1980), ali zato navijači Bilih sa Poljuda imaju puno razloga za ljutnju što ih je UEFA preskočila 1955, kada su imali strašan tim sa Bearom, Vukasom, Šenauerom, Vidoševićem... Mada su te sezone bili najbolji tim Jugoslavije za prvo izdanje Kupa šampiona pozvan je Partizan. Hajduku "fali" ta jedna, a beogradskim crno-belima dve sezone. Setiće se stariji afere Šajber i situacije kada je Sud udruženog rada priznao dve titule Partizanu iz druge polovine osamdesetih, međutim KEŠ su igrali Vardar i Crvena zvezda.

Dinamo je daleko najviše podbacio u ovom periodu. Samo dve titule (1958. i 1983) i dve eliminacije na startu takmičenja. Prvo od praške Dukle, pa od lisabonskog Sportinga. Otuda samo 14 bodova na kontu Zagrepčana koje će ovaj loš skor i te kako koštati na završnoj tabeli.

Za razliku od Kupa šampiona Modri sa Maksimira "caruju" u Kupu kupova. Jedno polufinale (1961), dva četvrtfinala (1965. i 1970) i još pet ispodprosdečnih učešća bilo je dovoljno za 52 boda i prvo mesto ispred Hajduka i Crvene zvezde. Od srpskih klubova najdalje su dogurali pomenuta Zvezda (čuveno polufinale sa Ferencvarošom 1975) i OFK Beograd, koji je 1963. ispao na korak od finala - bolji je u dvomeču bio Grivsov Totenhem.

Zagrebački Dinamo najbolje se kotira i u Kupu sajamskih gradova. To svakako ne čudi, pošto je u ovom takmičenju, svojevrsnoj preteči UEFA kupa, stigao do svog jedinog evropskog trofeja. Bilo je to1967. godine, kada je u finalnom dvomeču tukao moćni Lids Dona Revija. Igrao je Dinamo četiri godine ranije još jedno finale, međutim poražen je od Valensije. To je sjajna generacija Štefa Lamze, Slavena Zambate, Krasnodara Rore, Rodolfa Belina, Željka Matuša...

Kada govorimo o UEFA kupu primat je preuzela Crvena zvezda. U dobroj meri zahvaljujući finalu iz 1979. Pižon Petrović, Muslin, Dule Savić, Šestić, Blagojević i društvo redom su izbacivali berlinski Dinamo, Sporting Hihon, Arsenal, Vest Bromvič Albion, Hertu. U dvomeču za trofej dobila ih je Borusija iz Menhengladbaha.

Polufinala UEFA kupa imaju Hajduk (poraz od Totenhema 1984) i niški Radnički (poraz od Hamburger 1982). Partizan je često tokom osamdesetih igrao u ovom takmičenju, ali uglavnom je ispadao u ranoj fazi (Videoton, Nant, Menhengladbah, Fljamurtari), što ga je koštalo možda čak i prvog mesta u ovom rangiranju...

SFRJ eru zatvaramo konačnim poretkom svih klubova koji su u to vreme (1955-1992) izlazili u Evopu. Bilo ih je 20, a prvo mesto bez premca drže beogradski crveno-beli. Jasno da je prevagu odnela ogromna zaliha koju vuku iz Kupa šampiona. Zvezda je sakupila tek nešto manje bodova nego Partizan, Dinamo i Hajduk zajedno - 737:765,5. Peti klub koji je prebacio "stotku" je novosadska Vojvodina. Stara dama srpskog fudbala polovinu svojih bodova osvojila je u samo dve sezone - četvrtfinale Kupa šampiona 1967. i četvrtfinale Kupa sajamskih gradovao godinu dana kasnije. Od prvih šest klubova četiri su srpska. Iza Vojvodine plasirao se OFK Beograd.

Najbolji hrvatski klub u SFRJ - Hajduk Split!

Najbolji BiH klub SFRJ - Velež!

Najbolji makedonski klub u SFRJ - Vardar!

Najbolji slovenački klub u SFRJ - Olimpija!

Najveći klub Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - CRVENA ZVEZDA!

Jasno da se ovakav epilog mogao i naslutiti...

Raspadom SFRJ - i kasnije SRJ - nekadašnja snažna i veoma atraktivna Prva liga podeljena je na šest neuporedivo slabijih takmičenja. Mnoge stvari su se promenile, pa i fudbalski poredak. Ne samo na kod nas, već na globalnom nivou. Nijedan od klubova sa prostora velike države više neće imati ni izbliza veliki značaj i snagu kao pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih... Ozbiljan iskorak tokom devedesetih napraviće samo Hajduk (četvrtfinale Lige šampiona 1995, poraz od Ajaksa), dok će u novom veku vrhunski domet za najpopularnije sportske kolektive s ovih prostora postati plasman u grupnu fazu Lige šampiona. Eventualno Lige Evrope. U Srbiji primat od Zvezde preuzeo je Partizan. U Sloveniji najvažniji klub postaće Maribor. I igraće Ligu šampiona pre beogradskih velikana. U Bosni i Hercegovini Sarajevo i Željo biće jedno vreme u ozbiljnoj senci Zrinjskog, pa čak i Širokog, dok će mostarski Velež najviše propatiti zbog ratnog pira. Rođeni su dugo nosili epitet najboljeg bosanskog kluba (bili ispred Želja i Sarajeva u SFRJ), da bi ih Sarajlije pretekle poslednjih godina.

U Hrvatskoj i regionu Dinamo iz Zagreba etablirao se kao sila broj jedan u svakom smislu - organizacionom i sportskom. Tamošnji fudbal u Rijeci je dobio treći veoma ozbiljan klub (tri učešća u Ligi Evrope ne računajući ovo poslednje što ne ulazi u obračun, mada su Riječani umeli da blesnu i u vreme Juge), a iznad 20 bodova (pored Hajduka) sakupili su još Varaždin i Osijek. Varaždin ili Varteks, kako smo ga znali ranijih godina više ne postoji, ugašen je 2015, međutim ostaće zauvek zabeleženo da je taj tim u poslednjem izdanju Kupa kupova dospeo do četvrtfinala i tamo ispao od Majorke. U tom sastavu bio je i sadašnji selektor Hrvatske Zlatko Dalić...

Pred vama je, za početak, poredak najboljih srpskih klubova od raspada SFRJ - tabela ukupnih rezultata u svim takmičenjima i pojedinačne tabele, takmičenje po takmičenje:

Da ne beše poslednja dva učešća u grupnoj fazi Lige šampiona sa Vladanom Milojevićem na klupi, pa i one Lige Evrope godinu dana ranije, Crvena zvezda bi žestoko kaskala za večitim rivalom u poretku 1992-2020. Ovako, razlika koju su crno-beli napravili pre svega s osam učešća u grupama Lige Evrope značajno je smanjena. Partizan je u dva najjača takmičenja (LŠ i LE) bolji od Zvezde za 36 bodova. Crveno-beli su samo donekle "odgovorili" u UEFA kupu i Kupu kupova.

Valja podvući da je klub iz Humske napravio najveći evropski rezultat od raspada, ili bolje reći najdalje dogurao u nekom takmičenju. U pitanju je sezona 2004/05, prva sa grupnom fazom u UEFA kupu/eksperimentalnoj Ligi Evrope. Sećate se sigurno sjajne generacije Partizanovih povratnika predvođene Batom Mirkovićem, Ivicom Kraljem, Sašom Ilićem, Albertom Nađem, Ivanom Tomićem, Draganom Ćirićem, odnosno nadolazećim i supertalentovanim Simonom Vukčevićem. U jesen 2004. taj tim obezbedio je izlazak iz grupe u konkurenciji veoma snažnih Lacija i Viljareala, pa kasnije na zimu 2005. odigrao čuvene dvomeče protiv Dnjepra i moskovskog CSKA.

Jedini srpski klub pored večitih za koji se može reći da je "nešto uradio" jeste Vojvodina. Međutim tih 18 bodova premalo je i dosta tužno za klub takvog renomea. Za peti klub one velike i moćne Prve lige Jugoslavije...

Sledi isto rangiranje za sve ostale republike:

Na sve ove rezultate zanimljivo je bilo dodati one iz doba SFRJ. Tako smo došli do konačnih tabela svih republika za kompletan period 1955-2020. Odmah upada u oči da se Crvena zvezda vratila na tron u Srbiji (zahvaljući rezultatima iz SFRJ, naravno); da je Maribor neprikosnoven u Sloveniji, mada se pojavljuje tek sredinom devedesetih, odnosno da je Sarajevo za nijansu povećalo razliku u odnosu na najvećeg rivala Željezničar.

Ipak, svakako najzanimljivije jeste to što smo došli do podatka da je zagrebački Dinamo prvi put postao značajniji klub od Hajduka baš u sezoni u kojoj Kup/Liga šampiona obeležava veliki jubilej. Zahvaljujući prošlosezonskom plasmanu u grupnu fazu LŠ Modri su konačno pretekli Splićane po broju bodova osvojenih na internacionalnoj sceni, pa na konačnoj tabeli Hrvatske (1955-2020) imaju - pazite sad: 0,40 bodova više?!

Polako se približavamo kraju i konačnom svođenju računa. Ali pre toga tu su još četiri jedinstvene tabele po takmičenjima za period od raspada do prošle sezone. Dakle, Liga šampiona, Liga Evrope, Kup pobednika kupova, UEFA kup. I potpuna dominacija klubova iz Hrvatske. Dinamo bez ozbiljne konkurencije najbolji u Ligi šampiona. A kako i ne bi posle sedam ulazaka u grupnu fazu... Zagrepčani su broj jedan i u UEFA kupu, dok je Varaždin zaposeo tron u Kupu kupova. Partizanovih 59,90 bilo je više nego dovoljno za prvo mesto u Ligi Evrope. U pitanju je period 2004-2020.

O ozbiljnoj inferiornosti prvog kluba SFRJ - Crvene zvezde, verovatno najbolje govori jedinstvena tabela Lige šampiona (1992-2020). Crveno-beli su ovde prvi put van TOP 4. I još jedna potvrda da posle raspada velike države to nije ni izbliza nije klub iste moći. Pa samim tim ni ozbiljnog evropskog renomea u ovo novo doba.

Ispred Zvezde su Hajduk, Partizan, pa čak i Maribor. Štaviše, Slovenci su "jači" i od Partizana...

Došli smo i do generalne tabele svih takmičenja od raspada SFRJ. Na njoj je rangirano 88 klubova. Pet njih prebacilo je 100 bodova i oni su daleko najuspešniji. A prvi među najboljima - Dinamo Zagreb. Prilično očekivano. Zagrepčani su praktično zamenili mesto sa Crvenom zvezdom u poređenju sa ex-Yu tabelom. Pritom, Beograđani su za dlaku izbegli "ispadanje" iz TOP 4, pošto im je Maribor prišao na manje od tri boda.

I onda zaključak:

Najsupešniji srpski klub od raspada SFRJ - Partizan!

Najuspešniji slovenački klub od raspada SFRJ - Maribor!

Najuspešniji makedonski klub od raspada SFRJ - Vardar!

Najuspešniji BiH klub od raspada SFRJ - Sarajevo!

Najuspešniji crnogorski klub od raspada SFRJ - Budućnost Podgorica!

Najveći klub od raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - DINAMO ZAGREB!

Korak po korak dođosmo i do vrhunca - generalna tabela svih takmičenja od prvog izlaska u Evropu nekog kluba sa prostora druge Jugoslavije do kraja prošle sezone. Brojke nedvosmislesno pokazuju: CRVENA ZVEZDA JE NAJVEĆI KLUB od Vardara pa do Triglava!

Partizan je uspeo da "odbrani" drugo mesto pred naletom Dinama, dok je Hajduk, kako pomenusmo, krajem 2019. konačno izgubio primat najuspešnijeg hrvatskog kluba u evrokupovima.

U TOP 10, pored Crvene zvezde i Partizana, našla su se još dva srpska kluba - Vojvodina i OFK Beograd. Treći hrvatski tim u vrhu liste jeste Rijeka, koja je prošle sezone izgurala Velež iz deset najboljih. To društvo kompletiraju Sarajevo i Željo, odnosno Maribor.

Zanimljivo da posle Radničkog iz Niša, 12. na tabeli, nema nijednog srpskog kluba sve do 30. pozicije i Obilića...

Poslednja tabela u našem istraživanju tiče se sabranih rezultata svake republike pojedinačno. I Hrvati su tu ubedljivo prvi, ispred Srbije. Razlog jednostavan - Srbija nema treći klub koji bi mogao na ozbiljnom nivou da skuplja bodove u evrokupovima. Pokazali su nam to prethodnih godina i Vojvodina i niški Radnički i Čukarički.

PRIREDILI: Predrag Dučić, Dušan Latković, Dejan Stanković, Aleksandar Gligorić, Vujadin Tomković, Nenad Jovanović, Stefan Stanković, Filip Veselinović;

GRAFIKA/TABELE: Zoran Draganović;

FOTO: MN Press