Konačno progovorio Stefan Bajčetić: Rođen sam u Španiji, osećam se kao Španac i ponosni sam Španac!

Iako su španski mediji nedavno opet aktuelizovali priču da bi Stefan Bajčetić mogao u budućnosti da zaigra za Srbiju, čini se da je mladi vezista i definitivno prelomio da jednom za sva vremena stavi tačku na tu temu.

Nedavno je pozvan u mladu reprezentaciju Španije i cilj mu je da i u budućnosti nosi dres Crvene furije. Potvrdio je to i u jednom od retkih medijskih istupa koje je imao u dosadašnjoj karijeri. Momak rođen u Vigu je napokon progovorio i u intervjuu za Marku potvrdio da ga zanima samo Španija.

"Rođen sam u Španiji, odrastao sam u Španiji, porodica mi je u Španiji, osećam se kao Španac i jako sam ponosan što predstavljam Španiju”, rekao je Bajčetić koji je u teoriji mogao da promeni fudbalsko državljanstvo, ali očigledno da ga pozivi iz Srbije nisu zanimali.

Očekivanu odluku je doneo momak rođen u Vigu koji je veći deo života proveo u Španiji pre nego što je prešao u Liverpul.

"Proveo sam u Selti skoro ceo život. Sedam ili osam godina sam tamo trenirao. Kada sam imao 16 godina, doneo sam odluku da prihvatim poziv Liverpula. Verovao sam da je to pravi izbor. Nisam imao šta da izgubim. Ako krenem dobro, onda dobro i jeste. Ako krenem loše, naučiću engleski jezik i steći iskustvo igranja u drugoj zemlji koje će mi kasnije biti od pomoći. Na sreću, krenulo je dobro. Dobio sam priliku kod Jirgena Klopa da igram u prvom timu i iskoristio je. Nažalost, onda su krenule povrede…”.

Otac ti je bio fudbaler. Koliko ti je to pomoglo u karijeri?

"Mnogo. Odrastao sam u fudbalskom okruženju. Stariji brat mi je takođe igrao fudbal. Otac je uvek pričao o fudbalu i pomagao mi da donosim prave odluke i da idem korak po korak. U Selti nisam bio među zvezdama tima, bio sam skroman, ponizan i iskoristio priliku kada se ukazala”.

Kako je izgledalo kada ti je otac rekao da te traži Liverpul?

“Pratili su me dugo, ali mi on nije mnogo govorio o tome. Jednog dana, pre odlaska u školu, video sam u novinama da idem u Englesku. Znao sam nešto malo, ali više su to bile glasine. Otišao sam u školu i na času su svi znali da idem u Liverpul. Bila je baš zbrka… Sve je odrađeno jako brzo zbog Bregzita. Dešavalo se u decembru, a Englezi od januara više nisu imali mogućnost da dovode strane igrače mlađe od 18 godina jer je Velika Britanija izlazila iz EU. Sve je moralo da se odradi jako brzo i već sledeće nedelje sam bio na putu za Ostrvo”.

Sa 18 godina si zaigrao kod Jigrena Klopa i čak izabran za igrača meseca.

“Sve se dešavalo jako brzo. Proveo sam prvu godinu u mladom timu sa kojim sam i imao ugovor. Već sledeće godine me je Klop poveo na pripreme sa prvim timom. Bila nas je nekolicina juniora jer je praksa da se mladim igračima daje šansa u pripremnim mečevima. Ja sam bio dobar i ostao sam da treniram sa prvotimcima. Poklopilo se da smo tada igrali protiv Bornmuta i vodili pet ili šest golova razlike. Klop me je ubacio, debitovao sam i počeo da sakupljam minutažu. Tim je tada prolazio kroz težak period, dobio sam šansu i iskoristio je”.

Klop je tada rekao da si stidljiv, a Mohamed Salah da si najbolji igrač u ekipi.

“Kada Mohamed Salah kaže takvu stvar, samo vam ostaje da se prizemljite i ne dozvolite da vas ponese. Kada vam Klop kaže takve stvari u takvoj konkurenciji igrača, to vam daje ogromnan motiv da sledećeg dana budete još bolji na treningu. Pokušavaš da ostaneš čvrsto na zemlji i da nastaviš da učiš od najboljih”.

Sećaš li se nekih razogvora sa Klopom i kako je to izgledalo?

“Prvo, ljudi ga ne zamišljaju kao visokog čoveka, a prilično je visok. Zato njegova pojava drugačije utiče na vas kada pričate sa njim. Veoma je prijateljski nastrojen i dobro raspoložen čovek. Ljudi misle da ima nezgodan temperament, ali naprotiv. Često smo vodili razgovore i bio je uvek tu za mene. Jako sam mu zahvalan”.

Kada si bio na vrhuncu forme, počele su povrede. Kako si se nosio sa tim tako mlad?

“Igrali smo protiv Reala u Madridu kada sam se povredio. Na početku sam mislio da je to normalna stvar. Igrao sam mnogo mečeva u kratkom vremenskom periodu i pomislio sam da su to stvari koje se dešavaju. Usledila je duža pauza nego što sam očekivao, ali sam se dobro nosio sa tim. Čim sam se oporavio, opet sam doživeo istu povredu koja me je odvojila sa terena oko pola godina. E, to sam već teže podneo. Ali, dobio sam priliku da se unapredim na nekim drugim poljima. Položio sam vozački, postao još nezavisniji u privatnom životu i naučio neke nove stvari. Radio sam više u teretani i kada sam se vratio, počeo sam još više da cenim treninge. Bilo je teško, ali prebrodio sam”.

Ko ti je tada bio najveća podrška?

“Devojka, jer živimo zajedno. Porodica takođe. Prijatelji”.

Da li je cilj odlaska na pozajmicu u Salcburg bio veća minutaža?

“Naravno. Posle tako dugačke pauze, bilo mi je potrebno da igram. Odlučio sam se za Salcburg jer sam znao da ću imati minutažu”.

Da li Liverpul prati kako igraš u Austriji?

“Da, da. Svake nedelje smo u kontaktu, zanima ih kako sam i radim u teretani po njihovom programu”.

Kakvi su dalji planovi?

“Pozajmljen sam, a kako Liverpul nije obezbedio plasman na Mundijal za klubove, imam dve opcije. Da se vratim u Liverpul ili da sa Salcburgom igram na Svetskom klupskom prvenstvu. Ako se vratim u Liverpul, imaću mogućnost da sa Španijom učestvujem na Evropskom prvenstvu za mlade reprezentacije. A to je nešto što mi se baš sviđa. Zbog povreda sam propustio šansu da igram na Olimpijskim igrama i Evropskom prvenstvu sa Španijom. Nikada nisam učestvovao na nekom velikom reprezentativnom turniru i baš bih voleo da se to desi”, poručio je Bajčetić.