Kostić: Mora da postoji zona odgovornosti, ova generacija zaslužila da napravi nešto veliko

Realno je da dvojac Juventusa počne duel na Vembliju, a Kostić i Vlahović su razgovarali o izazovu koji ih čeka.

„Da, naravno, Duci je uvek motivisan, posebno za te velike utakmice. Željan je dokazivanja, željan je i golova. Nadam se da će biti spreman za sutrašnji meč i da ćemo zajedno napraviti nešto veliko“, rekao je Kostić pa nastavio o klupskom kolegi i njegovoj situaciji u Torinu koja se konačno popravila: "Bio je u teškoj situaciji, ali iz svega je izašao još jači. Rad i uloženi napor se uvek isplate. Naravno, on je jedan od najkvalitetnijih napadača u ligi, dokazao je to više puta. Vratio se, pun je samopouzdanja, želi svaku utakmicu da igra, da postigne gol, da pruži maksimum za ekipu. Jako je bitan za klub, za našu igru, bitan i za reprezentaciju. Važno je da ostane zdrav, da veruje i ostalo neće biti problem.“

I ove sezone, kombinacija Kostića i Vlahovića protiv Đenove donela je pobedu Juventusu. Ista veza proradila je nedavno protiv Andore, a nadamo se da bi mogla da bude plodonosna i na Ostrvu.
„Dušan je veoma jak, sada je i glavom dosta ubojit, ima pravi tajming, napreduje iz utakmice u utakmicu. Još je mlad i tek će pokazati ono što jeste, jedan od najboljih. Volim da igram sa njim, ali važno je naglasiti da je italijanska liga specifična, sa „nameštenom, jakom odbranom“, mnogo je taktike, mnogo prekida, mnogo je stvari koje nisu jednostavne.“

Pričao je Kostić i o putešestviju kroz državni tim s prisećanjem na 2015. godinu i debi protiv Azerbejdžana.
„Jako mi je drago zbog svega, velika je privilegija biti deo reprezentacije. Za mene je to svetinja, nositi ovaj dres, predstavljati državu na najvećim takmičenjima. Osećaj koji je teško opisati, osećaj ogromnog zadovoljstva. Nadam se da će biti još uspeha, jer to je nešto najlepše za mene, moju porodicu, moj grad, sve ljude koji vole Srbiju. Sećam se naravno i tog meča sa Azerbejdžanom, prvi nastup, ostvarenje sna. Mislim da je Kolarov igrao, govorio je: ‘Ajde levo, desno…’, trudio sam se da odradim zadatak, ali i da ostanem u reprezentaciji. Mislim da sam napredovao i kao sportista i kao čovek, trudim se svaki dan da budem bolji i na terenu i van njega. U godinama sam kada znam šta hoću, šta želim, zadovoljan sam profesionalnim statusom, karijerom. Uvek naravno može bolje, ali moglo je biti i gore. Sve je dobro, na meni je da nastavim da se borim, pružam dobre partije i da trajem što duže.“

Poseban trenutak u dresu reprezentacije?
„Bilo je lepih trenutaka, ali kada se setim tog gola protiv Portugalije, čitave akcije koja je krenula sa naše polovine, delovala je perfektno do samog kraja i moje realizacije. Ajde neka bude taj gol, ali bilo je ponavljam još utakmica i golova koji se ne mogu izbrisati iz sećanja. Pamtiću ipak timske uspehe, pobede, golove Mitrovića, koliko ih je čovek postigao, stvarno neverovatna statistika. Kada nas nije bilo, on je pogađao iz nemogućih situacija, glavom, nogom. Pričali smo Tadić, Mitar i ja, imali smo neke svoje kombinacije, kao da igramo Soni. Imali smo neku našu zabavu, neke naše akcije, uživanje je bilo igrati sa njima, Mitar je i dalje tu, nadam se da će biti deo reprezentacije još dugo. Možda se desi i da se Duća vrati, ja bih to voleo, jer je bitan za sve nas, za reprezentaciju, da bude ovde. Zaslužuje svojim pristupom, za sve što je uradio, a uradio je mnogo za reprezentaciju i srpski fudbal.“

Prošao je Kostić sa reprezentacijom i sijaset teških trenutaka - poraz od Škotske u baražu za Evropsko prvenstvo, poraz od Albanije u Leskovcu, povreda protiv Engleske na Evropskom prvenstvu.
„Uh, nije lako… Sve tri utakmice su mi baš teško pale. Sve je bilo bolno, možda mi je ta povreda najteže pala, nisam mogao da verujem da mi se sve dešava na tako velikom takmičenju. Samo sam u trenutku osetio veliku bol, hteo sam da nastavim, ali nije bilo šanse, povreda nije bila laka. Usledila je višenedeljna pauza, a hteo sam da rizikujem, da ostanem u Nemačkoj, sačekam epilog meča sa Slovenijom. Selektor je rekao da je bolje da ne rizikujem, jer treba da igram još dugo, a sve bi moglo da se još više iskomplikuje.“

Šanse Srbije za mesto u baražu nisu velike, ali iz Kostićevih reči, deluje da se čitav tim nada plasmanu na Mundijal.
„Verujem, naravno da verujem. Na nama je da ostvarimo dobar rezultat na Vembliju i da vidimo kako je završena druga utakmica. Ne zavisi sve od nas, ali nema razloga da ne verujemo. Zato smo ovde, svi moramo da verujemo. Pričali smo o tome i u svlačionici, selektor pokušava da nam vrati veru da možemo nešto veliko da uradimo na kraju ovih kvalifikacija. Čuli ste na konferenciji, to je razlog zašto se prihvatio izazova. Ja sam siguran da će u Londonu biti odlična utakmica. Neće nam biti lako, oni su veliki favoriti, respektujemo ih kao i svakog rivala, ali moramo da respektujemo i sebe. Znamo koliko vredimo, važno je da pokažemo karakter, zajedništvo, da se borimo za svaku loptu od prvog do poslednjeg minuta… bukvalno da damo sve što je u našoj moći da dođemo do pozitivnog rezultata.“

Kao igrača koji je fudbalsku afirmaciju stekao na Čika Dači u dresu Radničkog iz Kragujevca, Kostića je izuzetno pogodila tragedija na prvenstvenoj utakmici u Lučanima i odlazak trenera Mladena Žižovića.
„Tragedija koja je pogodila i fudbalski klub i grad. Moje najiskrenije saučešće porodici. Jako mi je žao, gledao sam tu utakmicu, nisam mogao da verujem kako se sve izdešavalo. Posle svega shvatiš koliko je život važan. Zdravlje na prvom mestu, sve druge stvari su prolazne.“